Svet

AKO MUSLIMANI KOD JEVREJSKOG GROBLJA IZBIJU NA LUKAVICU, OSTAĆE ODSEČENA JEDINA SRPSKA NASELJA U SARAJEVU - GRBAVICA I VRACE!

Mufvo|e Popović

Šta ie BfeHinriiin najnovijoj eskalaciič sukoba oko Sarajeva? Kako su Musiimani iepiianirail defalokadu hosanske praatonlca? Gde će biti nlavni pravci budućih sukoba? Čime tasnožaže Prvi korpus fitmiie BiH. a čime Saraievsko-iomanijskl knrnus Uniske Benubllke Srpske?

ečita dilema da li je prvo bila kokoška ili jaje, prethodila je i najnovijoj eskalaciji sukoba oko Sarajeva, u bivšoj BiH. Jesu li prvo Srbi bombardovali Sarajevo i prekinuli komunikacije, pa su onda Muslimani otpočeli akciju deblokade, da li je tek na muslimanske napade na srpske položaje Vojska RS odgovorila vatrom, pa dobila "po repu" od američkih bombardera iz sastava NATO? Ko god da je prvi počeo, rat u bivšoj BiH ušao je poslednjim događajima u veoma kritičnu fazu. Srbi su ponovo bombardovani, uzvratili su na nesvakidašnji način - vezivanjem unproforaca za bandere, i na uobičajeni žestokim bombardovanjem svih zastičenih zona. Koliko je tačno da su NATO bombardovanja uvek samo pogoršavala situaciju na terenu, toliko je i tačno da se fraza o "scenariju Markale", naročito nakon njene "šuplje" primene u slučaju bombardovanja Zagreba (Martić je več sutradan sve priznao), ne može više olako koristiti. Tuzla je, naime, zaista bombardovana. Takođe, potez sa vezivanjem unproforaca kao živih štitova za bandere, koliko god bio delotvoma odbrana od novih bombardovanja, navlači na Srbe u bivšoj BiH i uopšte, veoma nepjijatnu senku - terorističkih metoda. Takvu kvalifikaciju izneo je čak i nama prijateljski ruski general Unprofora Ivanko, na šta mu je ministar u Vladi RS Toholj veoma diplomatski odgovorio da bi se, ne zaćuti li, i njemu moglo desiti da ga privežu za neku bosansku bukvu!? No, vratimo se na početak priče. U ranim jutamjim satima 16. aprila snage Prvog korpusa Armije BiH treći put su otpočele ofanzivu za probijanje opsade Sarajeva. Iz dobro pripremljenih rovova koje su tokom četvoromesečnog primirja kopali iz pravca Jevrejskog groblja prema Trebeviću, muslimanska pešadija je krenula prema jedinoj komunikaciji koja povezuje Pale s najvećom srpskom kasarnom u okolini Sarajeva, koja se nalazi u Lukavici. Kad bi Armija BiH presekla tu komunikaciju, sprečila bi se mogućnost da Srbi dovlače pojačanja iz sarajevsko-u-omanijskog korpusa prema kasami u Lukavici.

Drugi pravac napada usmeren je bio, čini se, iz gradskog naselja Dobrinja. U slučaju spajanja muslimanskih snaga koje napadaju iz smera Jevrcjskog groblja i iz Dobrinje, taktički bi bila prekinuta trogodišnja blokada grada. U tom bi slučaju bila uspostavljena saobraćajna komunikacija Sarajeva sa ostalim teritorijama pod kontrolom Izetbegovićeve vlade. Treči snažan sukob na sarajevskom ratištu izbio je oko Spicaste stene, dominantne kote u severoistočnom delu grada, s koje su Karadžićevi vojnici najčešće gađali stari deo Sarajeva. S istih tih položaja ispaljena je, navodno, i mina na pijacu Markale koja je prouzrokovala golemo stradanje nedužnih civila grada Sarajeva. Prema izveštajima UN-a, ofanziva Armije BiH počela je minobacačkim napadom na kasamu Lukavica. Nakon četiri ispaljene granate sa položaja Armije BiH, Srbi su uzeli teško oružje iz skladišta pod nadzorom UN-a i počeli uzvraćati na napade, gađajući i civilne ciljeve u gradu. Prema prvim izveštajima, snage Armije BiH koje su krenule sa Jevrejskog groblja uspešno napreduju. Međutim, već prvog dana borbi u Sarajevu su tri civila poginula, a desetak ih je ranjeno. Akcija za deblokadu Sarajeva najavljena je izjavom po-

modnika komandanta Armije BiH, generala Rifeta Bjelajca. Bjelajac je kazao da je krajnje vreme da se nešto učini da bi se prekinulo gušenje grada. Slične izjave davao je i premijer Silajdžić. Ruku na srce. Karadžićeva vojska je Armiji BiH dala dosta jak povod za akciju, buduči da več više od raesec dana neprekidno sprečava dostavu failo kakve humanitame pomoči u gradu, kako kopnenim tako i vazdušnim putem. Osim što su blokirali dostavu humanitame pomoči, oni su ponovo preldnuli dovod gasa u grad, te su, kako tvrde muslimanski izvori, neprestanim napadima niskog intenziteta snajperskim oražjem i minobacačima ometah bilo kakav oblik normalnog života u Sarajevu. Srpski su napadi uvek bih dozirani tako da ne isprovociraju reakciju NATO-ovih vazdušnih snaga. No, i kad je prilikom poslednjeg napada na prigradsko naselje Butmir übijeno 11 građana, i kad je general Rupert Smit, komandant UN-a za BiH, pozvao NATO-ove avione da napadnu srpsko teško naoružanje u zoni isključenja, posebni izaslanik generalnog sekretara UN-a za bivšu Jugoslaviju Jasuši Akaši je zaustavio akciju. Inače, napad u kojem je jedanaest Ijudi stradalo bio je usmeren na ulaz u tunel ispod aerodromske piste, jedinu preostalu komunlkaciju kojom se grad mo-

gao snabdevati osnovmm namimicama za preživljavanje. Sada je tunel zatvoren. Kako je početkom maja general Smit dopustio UNPROFOR-u veču mogučnost samoodbrane, Srbi su prestali direktno napadati UN-ove vojnike, ah su nastavili da pucaju na Sarajevo. Osim toga, Srbi su sve češće bivali optuživani od strane UN da su maltretirah službenike međunarodnih humanitamih zajednica. Zaplenjivah su njihove kamione sa kompletnom humanitamom pomoči. a osoblje su odvodili kao taoce u kasamu Lukavica hi u poznati zatvor Kula. Hoče li Armija BiH probiti opsadu grada, ili če i ova ofanziva završiti neuspehom kao i dve prethodne akcije, zasad je nemoguče predvideti, kao što je, uostalom, teško prognozirati rasplet na bilo kom od bosanskih ratišta. Primera radi, u poslednjim borbama na planini Treskavici, 20 kilometara južno od Sarajeva, nakon početnih uspeha Armije BiH i prodora gotovo do samog Kalinovika, rodnog mesta generala Mladiča, Srbi su sada vratili večinu izgubljenih položaja. Jesu li akcije Armije BiH bile pokušaj proboja koridora prema opkoljenoj istočnobosanskoj enklavi Goražde, ili je reč o širem manevru odvlačenja srpskih snaga sa sarajevskog ratišta, pokazače se idučih dana.

Takođe, tokom dosadašnjih borbi snage Armije BiH već su nekoliko puta nakratko presecale komunikaciju Pale - Lukavica, no Srbi su svaki put, uvođenjem svežiii snaga i korišćenjem tenkova, vraćali jedinice Armije BiH na početne položaje. Shvativši da bez ovladavanja komunkacijom Pale - Lukavica, kao i tačkama koje neposredno nadvisuju grad sa južne strane. neće moći deblokirati Sarajevo, Alijini vojnici počeli su koristiti taktiku poznatu iz vijetnamskog rata; tokom četvoromesečnog primitja iz smera brda Mojmila prema srpskim položajima na Hrasnom brdu, Muslimani su iskopali mrežu rovova, kojima su došli neposredno pod prve srpske odbrambene položaje. Koristeći se rovovima, verovatno su se uspeli približiti Srbima na domet ručnog bacača, pa u neposrednom borbenom kontaktu uništiti i likvidirati prve srpske bunkeie. Zasad, glavni napad na deblokadu grada izvode snage Armije BiH unutar okruženja. Kod kasame Lukavica, najjačeg srpskog uporišta, blokada grada je najuža, samo dva Jdlometra. Nismo uspeli saznati jesu li angažovane i snage Armije BiH izvan okruženja. Može se, međutim, pretpostaviti da će u slučaju presecanja puta Pale - Lukavica i izbijanja Armije BiH iz smera Dobrinje prema kasami, u bor-

Svet 9.06.1998

6