Svet

bu biti uvedene i muslimanske snage koncentrisane na planini Igman, preko gradskih naselja Hranice i Butmira. Prema našim izvorima, nekoliko dana pre početka bitke za Sarajevo u Kiseljaku, koji se nalazi pod kontrolom HVO-a, boravili su izaslanici Armije BiH. Da li je na tom sastanku dogovoreno i učestvovanje Hrvatskog veća odbrane u deblokadi spoljnjeg obruča grada, saznaće se ovih dana. U slučaju uključenja HVO-a sa Kiseljaka na pravcu prema Ilidži, Srbi bi se našli u teškom položaju, jer bi se aktivirao deo sarajevskog fronta koji je gotovo sve vreme rata mirovao i na kome su od počet-

ka rata Srbi i Hrvati normalno komunicirali i trgovali. Nema sumnje da če general Mladić upotrebiti sva raspoloživa sredstva da spreči bilo kakvo ozbiljnije narašavanje čvrsto uspostavljene blokade Sarajeva, jer ona Republici Srpskoj praža ne samo veliki vojni nego i veliki političfci adut u pregovorima koji su se vodili i koji će se voditi o rešavanju bosansko—hercegovačke krize. Nadalje, ako bi snage Armije BiH iz pravca Jevrejskog groblja izbile u Lukavicu, u potpunosti bi ostala odsečena sarajevska naselja Grbavica i Vrace, jedine uže četvrti grada, koje su sada pod srpskim nadzorom. To bi bio veliki

vojnićki i političkd gubitak za Radovana Karadžića, koji zahteva za Srbe pola grada. Osim toga, srpske snage u Hadžićima, gde se nalazi i najveći remontni zavod za naomžanje u BiH, kao i srpske snage na Ilidži, našle bi se u vojmčkd bezizlaznom položaju. Više je razloga zbog kojih Muslimani neuspešno pokušavaju da deblokiraju Sarajevo. Sipske odbrambene crte oko grada uređene su i utvrđene u najmanje td nivoa. One su dobro pokrivene pešadijskom i artiljerijskom vatrom, a svi su međuprostori minirani. Ako bi Armija BiH uspela preseći put Lukavica Pale i zadržati je

pod svojim nadzorom, i to bi se za Muslimane moglo smatrati delimično uspešnom akcijom. Bitnu ulogu igra i broj vojnika. Naime, Prvi korpus Armije BiH pod komandom generala Karavelića ima 15 brigada sa 30 .(XX) do 35.000 Ijudi, dok srpski sarajevsko-romanijski korpus, pod komandom general-majora Miloševića, nema više od 15.000 vojnika. Srbi su, međutim, i daIje superiorni u teškom naomžanju. Ostaje da se vidi kako će na vojna zbivanja oko Sarajeva uticati ono što se dešavalo poslednje dve nedelje. Mnogo je pitanja koja se nameću. Hoće li Unprofor posle vezivanja njegovih

vojnika i oficira za bandere ostati u bivšoj BiH? Da li će možda doći do novih bombardovanja srpskih položaja? Kako će na situaciju na frontovima uticati eventualno Miloševićevo priznavanje BiH koje se najavIjuje za sredinu juna? Bilo kako bilo, i najnoviji događaji pokazuju da u bosanskom ratu najviše stradaju nedužni - srpsko civilno stanovništvo oko Sarajeva, civili u Sarajevu i vojnici Unprofora. Ni Izetbegović, ni Karadžić, a ni svetski moćnici i dalje na svojoj koži ne osećaju ono Sto se ovih vrelih junskih dana dešava oko Sarajeva.

ŠTfl IE PBETHODILOIZBUANIU POSLEDNIE KRIZE OKO SflßAlEfffl

7

9.06.1955. Svet