Svet

DANICA MAKSIMOVIĆ: KAKO SAM OSTAVILA ALKOHOL

Aleksandra Petrović

jyyigcsiM®¥i€, gogularng beogradskg giumžea kojea pe Hedavsio d®biia Steripßß acgradu s® ® ' ■ • ■- 1 ■■ agg?''" ■' gredgt mm “Ligkreciiss Sliti ’ y w «zgovory mm Bi ifef fvrsiii

na je lepa, pametna, talentovana, uspe Sna, lirabra, zna šta hoće i to, naizgled, lako ostvaruje. Iskače iz svih Sablona, i privatno i profesionalno. Ljudi joj se dive i - zavide joj. I svi se slažu u jednom; prošla pozorišna sezona definitivno je protekla u zuaku Danice Maksimović. Cetiri premijere, osam predstava u gotovo svim beogradskim pozorištima, 25 predstava mesečno, rekord je koji, verovatno, skoro neče biti nadmašeo. Kruna svega je nedavna Sterijina nagrada. "Nagradu saa doblla za ulogu Elene u predstavi ’Lukrccija Uifi ždero’, To je dokaz da su Ijudi iz mojc branže primetiii moj rad, Priznanje je s's'aknko laskavo, ali je i jecina voiika obavcza da š đaljc tfsjsjn sv’e od sebo, da ne idcm Ispod već đosfigmiiog nivoa." o Iza tcbe Jc mncgo ttEgrada. Ipak, ovu si p-rcpraiila susama? Neverovatr.o sam emotivaa. U najsrcćnijim trenucima - pkičem. Takve su okolnosti, jer zaam kcliko mn znoja, koli.vo t, koiiko sebs uložila u sve to. Nisam osoba

koja urae da prikriva svoja osećanja, svoje suze. Nemam ni razloga za to. ®Da podsetimo čitaoce na pređstave u kojima treimtno igraš. Tremitno ne igram jedino u Nacionalnom teatru. U JZvezdari imam dve predstave: "Mrtva tačka” Aleksandra Popovića i ”Ncvi svetski poredak". U "Ateljeu 212” radila sam ’'ČEriama zbogom", takođe na tekst .Aleksandra Popovića. U svom matičnom pozorištu nastupam u predstavama Tri frtalja Beograda”, "Kabare” i "Lukrecija ibti ždero". U "Bošlm Euhi" učestvujem u "Viktor ili deca na vlasti", a u JDP u "Vartolomejskom vašaru". * Predstave u kojiraa igraš, Imo I pczorišta koja iii daju, veoina £2 razlikuju- Koliko je za glnrac3 zncčajno aastnpanje h večem brojE p-ozorišla? U Pozorištu ua Terazljama igram gotovo petnaest godina. Dosta đugo nisam imala potrebe da tražim dragb pczcrište, jer stm u njemu imala maogo posla. Ono što mi se u poslcdnje vreme dešava, sasvim je prirodan sled slvcri. Prezasitila sana se žanra mj jzikla. Uloge koje sam ostvarila u "Cigaai lete u cebo" i "La MansT su prave karakterne, đramske rioge. To je očigledao zapaženo, tako da me je jedan mladi reditelj iz pozorišta "Bcsko B >ha" pozvao za pred&tavu "Viktor ili deca na vlasti". Pokazalo se da jc lo žar.r u kojem bih tek trebalo da pokažem aeke svoje sposobncsti. Počev od "Čoveka ođ LaManče", preko "Ciganakoji lete u nebo", pa do najaovije "Lukrecije...", ispostavllo se da je moja , putanja morala da skrene na tu stranu. To je sasvim prirodno. »Tvoje prve đramske uloge bils su na fiima?! Tačno. Još u svom prvom filmu "Hajduk" imala sam karalctemu ulogu. Mada sam bila veoma mlada, dobila sam dobre kritike. Takođe, ostalaje upamćena uloga u filruu "Noć u kući moje majke".

» Kažeš da je "Hajduk" ti’oj prvi filin. Znači da je "Tren", fibti koji si snimala još za vreme studija, tvoj nnlti film. Za tvoj nastiip u njemn vezana Je Jedna zgoda’? Trebalo je da odglumim gluvoaemu bulu koja iznosi lavor, bokal i peškir i ppliva ruke glavnom junafcu - Bati Živojinoviću. U to vreme Bata je bio najpopulamiji glumac čini mi se čitave Evrope. Imala sam tchku tremu, da sam se sva tresla. Sreća Sto sam glumila gluvonemu osobu. Da js trebalo da pK.govorim neku reč, garantovano ne blh uspela. Vilica mi se tresli, a voda iz bckrla prosipala. Bata je to p imetio i rekao; "Pustite devojku da se aio opusti. Krenućemo pooov kađa se ne bude ovako tresla". Na kraju je ta sccna izbaćena iz filnit, ali se nasla kada je "Tren" m televizi’ii prilcazan kao seiija. o i trcrna. Nesto se tu ne uldapt. Nikada, izuzev na sa’maaju scene koju sam ti upravo ispri&la, nije a\z obuzela ona vrsta treme zbog koje ne znaš za scbe. Ja iniam stvaralačku trema, koja je potrebaa i korisc?. Kad nje uema, zabrlriem se, to B-ije đobro. Fravo tremc nemam verovatno 5 zalo što ja svaki svcj nostup osmislim. A sebc sam talco dobro izdresirala da mogu da preži rfffi, sve potencijalne organizacifflie probleme. Ma Sta iskrslo, u stanju sam sebe da'srednit i a>rfupim. Ub iđe vremenom i rutinom. Publika ce mcra da zna šta se otšava iza scene, Sta je to što vama ne odgovvra i ne prija. Oni ne smeju da ostanu uskraćeni za pravi doživ» Ijaj. * Ođhkaje te vellke profcsionalna hrabrost. Bcz straba si se hvatala n koštac sa najtežim i najzahtejiiijijn ulogama, prva si glumica koja je pripremiia sopstvcra kabare, javno si progovorila o problemiraa svog pozorišta. Kada js ovo poslečnje u pitanja. đokie sc stiglo? lina li izgleda da vas u nekoj skoršjoj budućnosti pcr.ovo gkniamo na Terazijanm?

Nema šanse. Ne vidim ličnost koja je toliko jaka, toliko superiorna, koja je autoritet, koja bi mogla da tresne rukom o sto i kaže da, na kraju krajeva, to pozorište zaslužuje da živi. Ljudi koji upravljaju gradom potpuno su se oglušili o taj teatar. Možđa je i to bio jeđan oči razloga što sam krenula da odem odatle. Negđe pred Novu godinu htela sam da uzmem radnu knjižicu. Onđa je nekoliko Ijuđi koje volim selo i popričalo sa mnom. Nagovorili su me da ostanem, mađa sam se ja već izdušila. Tri gođine sam bila u tom nekom odboru, pokušavala đa razgovaram sa svim garaitarama koje su se za to vreme izmenjale u gradu. Zelela sam da razgovaram otvoreno i ozbiljco. Bezuspešno. Rešenja nema dok se stvari ne postave tako da to buds akumi problara grada, dok se ne cdvoje neka sredstva, barem za rad po fazarra. To je potpuno uništena zgrada, ruinirana. Ostali su samo zidovi. Ništa drugo ne postoji. KaCa.su svojevremeno započeti rado\i, naišli su na vodu Savnovackoji je bio odvcjen za prvu fazu renoviranja, potrcšen je na sanaciju od te vode. Tu se stalo. Od tada su prošle tii godihe. Ništa nije urađenc, rujedna cigla nije uneta. Borik sam se jcdno vreme,- a onda slivati’a da se ne isplati trošiti eaergiju na takvc stvari. Moje ruesto je na sceni. Tu bi trebalo da usmerim svoju energiju. Oni koji moraju da se bave cvim problemom, ili nelca zatvore pozorište da ne umiremo polako, a siguino, ili neka ga vrate ua cco mesto kcje mu i pripada. * Već gcđmama mnogi ti pastavijaja isfo pitanje. I saina si o tome rEimkljala i, ipak, ođuslala. Dalde, zašto ne odes iz tog pozorišta? Zašto uporno oslaješ? Zašto? Zato što sam tu igrala u sezoni i po tri premijere. Za to vreme bih, verovatno, u nekom drugom pozorištu sedela u bifeu, propad?la i nczadovoljno čekala giavne ilLvelike uloga. Za to vreme pojavljivala bih se u minijatumim uiogama - iznošila tacue na scenu, Oi biti vukla Ijuđe za rukav da mi

daju neku ulogu. Ne želim to. Na ovaj posao gledam kao na nešto Sto ima kontinuitet. Nisam osoba koja voli da sedi, Ne drži me mesto. Volim da držim'sve konce u svojim rukama. Bilo gde da sam otišla, a bilo je mnogo prilika, ne verujem da bih toliko radila i toliko naučila, Ovo pozorište pruža mogučnost mladom čoveku, mladom glumcu da nauči dosta. Mene sada, gde god badte, dočekam se na noge, kao mačka. Nema pozorišta, nema žanra u kojem ne mogu da zaigram, da stanem rame uz rame sa bilo kojim kolegom koji je, recimo, proveo petnaest godlna u Jugoslovenskom dramskom ili Ateljeu 212. Prema tome, nemam čega. da se stidim. Računali su mi kao minus to što sam mlada, taleatovana, perspektivna glumica, što sam znala da igram i pevam, sto sam školovala glas, što sam se usavršavala dalje od samog pojma - gluma. Reč jeste osnova našeg posla, ali svuda u sveta se spoj reči sa pesmom i igrom mnogo više ceni i vrednuje nego kod nas. e U naloj zemlji rtcnta' tradicijc r.'sjnzikia? 1 Mjuzikl kao žanr kod uas se pojavio tek sa pionirskim koracima naše četvoročlanc "bande' 1 koja je u Pozorištu na Terazijama pre desetak gcdina bila prilično cniražena. Reč je o Tanji Bošković, Radetu Maijanovidu, Miienku Pavlovom i meni. Kasnije sepokazalo đa smo mi biii ta energija tako potrebna jcdnom teatru. Predstave koje smo mi napravili: "Priča o konju", "Moj dečko", "Voliin svoju ženu", "LaManča", "Vrteška", "Cigani lete u nebo"... ostale su za istoriju. Radili smo sa mnogo entuzijazma, gledali kasete sa Zapada, nabavljali sebi cipele sa Brodveja preko kumova i stjuardesa, veštačke trepavice... U svetu je posedovanje tih stvari u ovom poslu sasvim normalno, a mi smo ulagali muego energije. Nikome od nas uije žao što smo ,to radiii. Naprotiv. Zbog toga se oseđam još bdgatija i zadovoljnija. • Vaša grupa je doživljavala muoge neprijatnosfi u tp vrerae? Mnogi su nas prozivali. Ali, kada sam preuzela ”La Manču' 1 , kada sam pokazala damogu da olpevam dosta zahtevaije stvari nego što se od mene očekivalo, isti ti Ijudi prilazili su i čestitali mi. Kada sam počela da nosim veliki đeo repertoara, izvinjavali su mi se za neke ranije greške i poteze. Ni tada, kao ni u vreme čitave frke, to mi nije mnogo značilo. Ja šam ’furala svoj fazoa’ i išla pravo, znajuči da če kad-tad stvari doči na svoje mesto. Ljudi su morali sami da shvate da vremena dolaze i prolaze, da sve ono što čovek u jednom trenutku vidi - nije dovoljno. Mora da se ide napred, da se neprekidno uči. Nijs sramota pitati, tražiti nešto vise. Zašto je bilo ružno što smo mi želeli da unesemo neki svoj duh, nešto što nama pripada? o U međnvrejnsnu stigfa je nova geireradja?! Da, i ja sam se {»vukla. Zato što, recimo, mesta u "Briljautinu" za mene nema. la ne mogu igrati maturantkinju. Došle su mlade snage kojima mogu da prenesem svoje iskustvo. I dobro je što jo tako. o Svajevreroeno, sniraiia si reklaitsa zs televiziju oko koje ss đigla vellica prašlns. To js samo jof jetfciE' h niza stvari u kojima si blla prvs. Koliko Js teško uvek bitl prvi, uvek probijati led? Sve što radim, radim inhiitivno i spontano. Kada su mi predložili snimanje reklame, ideja mi se dopala. Trebalo je da izreklamiram jednu neobičnu fctelju koja se veoma lako, maltene čim sedneš u nju, razvlači u krevet. Bilo je potrebno biti dovoljno šarmantan i simpatičan da bi se krevet prodavao. Sve to uz samo četiri reči; "An, što je udobno”. Rekia s;im - zašto da ne? Uslikali smo to jediie noči. Nisam mogla ni da slutim kakve če to poleruike izazvati. Prozivali su me Cak i na partijskim sastancima.

7.07. less, Svet