Svet

že da su stranci. To strašno zvuči, jer iii jc, uglavnom, ova vlast uvela u rat, a danas im, kao, uostalom, i pre tri dana, putein Predloga zakona o državljanstvu, govori da su stranci." Sličnu poroku, koja je od mnogih prokomentarisana u najmanju ruku kao cinična, izbeglicama je poslao i MUP Srbije svog saopštenja, koje je pre nedelju i po dana prenela državna agencija Tanjug. Prenosimo ga u celosti: "U poslednjili nekoliko dana u javnosti su prisutne različite informacije o mcrama i aktivnostiraa koje Muustarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije preduzima prema licima koja na feritoriji Republike Srbije nelegalno borave. U vezi sa tim, ima pojava napada na Miuistarstvo da prinudno vrši mobilizacijn vojnih obveznika za potrebe Republike Srpske Krajine. Radi potpnnog informisanja javnosti, Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštav T a da u poslednjih deset dana vrši organizovann kontrolu lics koja nisu državljani naše zemlje i nemaju prijavljeno boravište ili prebivalište niti regnlisan status izbegiice". GLAVNE GAZDE POĐZEMLJA NETAKNUTE "S tim u vezi", nastavlja se daIje u saopštenju MUP-a Srbije, "utvrđeno je da jedan broj lica iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske nelegalno boravi

u Repubiici Srbiji i da se bavi vršcnjcm krivičnih deia, prekršaja, uzncmiravaiijcni građana i izazivanjem tuča i vršeujem drugih delikata. Zbog foga su prema tim iicima prinKiijene zakonom utvrđenc merc i ukidanjc mogućnosti da nelegalno uživaju gosfoprimstvo u Rcpubhci Srbiji. Ministarstvo imutrašnjih poslova b.ražava žaljenje što je u preduzimanju ovih mera, zbog nepotpunih podataka iii pojedinačnili propusta došio i do jednog, doduše, vcoma malog broja grešaka u utvrđivanju identifeta i primeni mera, što se ispravlja priiikom kontroie. Ministarstvo unutrašnjih poslova će i übuduće, u interesu zašfite javnog reda i mira i borbe protiv kriminala onemogučavati svaki nelegalan boravak lica na teritoriji Srbije ". Ovo saopštenje samo je đalo još više poleta mnogim pojedincima, ali i nekim medijima, da tvrde đa su akcijom prisilne mobilizacije obuhvaćeni samo šverceri, lopovi i Iniminalci. I kao požar počele su da se rasplamsavajn dosad prigušene podele i omraze između "domorodaca" i izbeglica. "Po toj priči je" - veli Goran Svilanović - "svako ko prodaje cigarete na ulici, izgleda, Krajilnik. Zaneraaruje se činjenica da je nemoguće u Beogradu prodavati cigarete, a da za to neko ne kiimne giavom, a taj neko je iokalni miiicionar, ako ue neko drugi. Dakie, prcnebregava se to da se niko u Beogradu ne bavi ozbiljno krupnim švercom, a da, na neki način, ne sarađuje sa vlašču i da nema prcčutno ili izričito odobrenje i pokriće vlasti".

"Posebno zabrinjava ", prema refiima dr Vladana Vasilijeviai iz Beogradskog kruga, "to što razni takozvani slručnjaci pokušavaju da obmanu javnost vrlo sramnim neistinama da jc u ovom vulgarnora lovu na Ijude, koju nazivaju mobiSizacijom, reč o raladim Ijudima, izgrednidina, koji su došii sa drugih slrana u našu sredinu, i da je upravo u toku akcija koja treba da posluži da ova sredma bude bezbednija, sigurnija, i zaštićcna od nevolja kojc dolaze iz prostora kriminala". "Možda je tačno" - nastavlja dr Vasilijevič - "da među tirn mladim Ijudima ima i izgrednika. Ako ih ima, oni su za svoje izgrede moraU po zakonu da bndu kažnjeni, osnđeni, iU da im se, tek u jednom regularnom postupku, izrekne mera profcrivanja iz zemlje u kojoj se nalaze. AU, nasuprot tome, stoji sasvim sigurno jedna činjenica. Predscdnica JUL-a, dr Mira Markovič, koja je pofegla fo pitanje, a ona je giavni portparol zvanične politike na ovira prostorima, može da bude sasvim sigurna da niko od velikili gazda i njiliovih neposrednili pomočnika i saučesnika u beogradskom, srpskora i jugoslovenskom podzemlju, koji, eventualno, dolaze sa drugiii strana, nije obulivačen ovim akcijama poUcije koja zavodi red i bezbednosf u ovoj sredini. Sve velike gazde i dalje obavljaju nesmetano svoje poslove u podzemlju, obezbeđujući, praktično, neograničena sredstva za jedan od najprljavijih ratova kojc poznaje ovaj vek, n kome Jugoslavija, navodno, ne učcstvuje. Naravno, ukoliko ostavimo po

strani ovaj najnoviji događaj, vezan za liapšeiijc Ijudi koji se odvode prinudno na ratište." ’MEBO TI I TAKAV RAT I NJEGOVE VOĐE, I POLITIČAJRE I GENERALE! Prema sagovorniioi "Naše borbe", jednom ođ opozicionih lidera u Republici Srpslcoj, koji je molio da mu se ne saopšti identitet, prisilno mobilisani u Srbiji odvode se da brane imovinu i živote ratnih profitera u Repubiici Srpskoj. On tvrdi da su tamošnji građani protiv rata, i pored toga što u uslovima opšte mobiiizacije vlada beznađe. Izjavio je i da je opozicija u RS protiv prisilne mobilizacije koja se sprovodi u Srbiji, i izveo računicu prema kojoj je oko 35.000 Ijudi, koji su izbegli iz RS i RSK već mobilisano i prebačeno u tamošnje sabime centre. "Mnogi od tih Ijudi" - ispričao je dalje "i nisu izbegUce, nego su bili prinuđeni da odu zato što su ostaU bez krova nad glavom, bez posla, bez uslova za život, Ui što su, jcdnostavno, bili šikanirani i maltretirani kada su najgori ušU u vlast RS i RSK. Od fakve vlasti su ti Srbi proterani, jer joj nisu biU potrebni. Mnogo su im biU važniji ratni profiteri, kriminalci koji rade svoj posao. I sada Ijude koji u RS najčeščc nemaju ništa, hranitelje koji su a Srbiji ostaviU po dvoje-troje dece, mobilišu da oni brane privatna preduzeča i benzinske pumpe ratniii profitera." "Ako ne znate" - nastavio je opozicionar iz Republike Srpske "od Sremske Rače pa do Bosan-

skog Novog, na putn od oko 400 km, podignuto je 56 novili benzinskih pumpi sa samoposlugama, prodavnicama. servisima... Sve je to izgrađeno u vreme dok je trajao najžešći rat - a sada ovi mobilisani ijudi treba sve fo da brane, da brane stečcni kapital i interese, ekonomske i političke, ratnih profitera - a ne vlastiti život i život sirotinje." Nikola, Srbin iz Bosne, još uvek, zvanično bai, oficir u vojsci RS, govori ovako u "Srpskoj reči": "Čovječe, ja sam ti četiri godine u tome! Od onoga sranja u Sloveniji pa sve do sada! To tamo je izgnbljeno, samo če još ko zna koiiko Ijndi izginut... Narod neće da ratuje, nije ni dosad hMo, nego je natjeran... Jebo ira ja mater, gumuii su nas u rat, u njihov rat, pa nas ostavili™ Sad iove ijude po Srbiji ko životinje i bacaju ih tamo da gino, ai’ ja tamo više neću po cjenn života! Meni je dostar bilo ove četiri godine, jer sam mor’o, jer nisam mogo izvuč’ otnd ženu i djecu!... Nek sađ tamo idu il’ pošaiju svoju djecu oni koji su sve i počeli, koji su htjeli veliku Srbiju, a ja da im se borim za nju.„ Meni je i Bosna biia dovoljno velika, a sad nemam ni velikn ni raalu, jer tamo nema života nigdje, nemam gdje da se vratim.« I zato Ijudi bježe - nemaju sc zašta boriti! Ratuju oni koji ne mogu pobjeći a sve što može bježil Kol’ko puta sam, kao starješina, mog’o poginut od vojnika koji bježe!.„ Jebo ti i takav raf i njegove vođe, i politićare i generale! Ja se tamo višc ne vraćam!" iako nisarn pripadala Partiji. Ni dan danas ne pripadam nijednoj partiji. Upravmk me je prozivao pitanjem; "Kako sme jedna prvakrnja pozorišta to da radi?" A to što je jedna Katrin Denev, na primer, snimila toliko reklama, nema veze. Reklamu sam snimila tada i - nikad više. Oni koji su najviše pljuvali po meni, kasnije su snimili najviše reklama. • Pominjane sa neke basnoslovne cifre koje si dobila za tu reklamu? Nisam dobila ni delić od dfre koja je kružila. Finansijski, prošla sam dosta loše. Trebalo je, čak, da se nešto i preko suda nagodimo. Nije mi to prijalo, nisam želela ni sa kim zbog novca da se zameram, tako da sam odustala. • TVoja karijera u Pozorištu na Terazijama započcia je mjuzikiom "SoUter. Tom žanru ostala si verna sve ove godine. Kako bi uporedila svoju glumu sa početka karijere i danas? Osnovna razlika je u tome Sto tada nisam bila svesna svega Sto radim. Bio je to neki moj dar, priroda, iotuicija koja me je voctila. Danas to što radim, radim sa mnogo jačim argumentima, sa školovanim glasom, sa godinama iskustva, sa mnogo boljim igranjem. Zahvaljujući svemu tome, bolje se osećam, sigumija sam, Samim tim boiji su i rezultati. Sličnost je jedino u tom što sam i onda, kao i sada, moraia da igram i pevam. • Neraa te mnogo na televiziji'- Nema me zato što ne znam da se uvlačim, što nisam licemer, Sto uisam potkupljiva, što nemam dlake na jeziku... što nemam svoje redilelje, nemam svoje klanove... što

nemam sve to što mnogi drugi imaju. A ti drugi, to su oni koji se veoma često pojavijuju na televiziji. Mislim na državnu teieviziju, Ja često dajem intervjue privatnim TV stanicama. Vrlo sam interesantna za intervjue, pošto sam otvorena i iskrena. Takva sam i u pozorištu, na sceni, samo sto mnogi ijudi sa televizije ne dolaze u pozonšte, ne gledaju, ne prate glumce. Verovatno im pozorišni glumci i..nisu potrebni. Dbvoljni su im oni koji su im na dohvat ruke, ili oni koji ih vuku za rukav. Ja to ne radim. ® Nedavno si završila snimanje Filma "Buđenje proleča"?! Da. U pitanju je film Gordane Boskov, s kojom sam već radila “Sta je s tobom, Nina?" i "U zatvoru". Igram izbeglicu, sestru glavnog junaka. Imam zaista lepu ulogu, vijliku i značajnu. ® Sta je sledece u planu? Kasno na jesen počeću snimanje jednog filma u Beču. Ljudi su došh do kasete sa filmom "Noć u kući moje majke", negde iskopali moj broj telefona i adresu. Predložili su mi saradnju i poslali predugovor, osam meseci pre početka snimanja. Tako se radi u svetu. • Poslcdnjih godlna mnogi naši poznati giumci privTemeno ili trajno napustili su Jugosiaviju. Jesi ii i ti razmlšljala o tome? Jesam, ali moj problem je u tome što imam potrebu da mislim na svom jeziku. A misliti na jednom, a govoriti na drugom jeziku, na sceni je veoma teško. Nekoliko naših glumaca je pokušalo. I - vratili su se. To su Miki Manojlović, Dragan Nikolić i još neki. Znači da to nije lako. A to su sve veliki, vrhunski gluinci koje ja veoma cenim. Baš iz razgovora sa njima shvatila sam da bih i ja imala isti problem kao i oni - ja sam brza glumica, brzo mislim, brzo reagujem. A ne umem da razmišljam na tuđem jeziku i da igram na tudem jeziku.

Na sceni vi morate sat-dva da govorite taj jezik, glumite, osećate, razmišljate na njemu. Potrebno je mnogo vremena da prođe da bi čovek toliko se istrenirao, toliko uvežbao, da ga ne bude sramota. Ja sam perfekcionista u mnogim stvarima, veliki profesionalac, i zbog toga, upravo, ne bih išla tamo. Snimanje nlma ide mnogo lakše, jer se scene mogu ponavljati, može se nadsinhronizovati. Ja se dobro.osećam ovde, bez obzira što nisam zadovoljna svim stvarima koje me okružuju i nekim tretmanom koji bi meni poprirodi stvari pripadao. Ali, zato vise ništa ne moze da me iznenadi. • Opšte, mišljenje je da za Danicu Maksirnovjć nema tabufema. Bez ikakvog ustrnčavanja progovorila si i o svom svojevremenom problemu - alkoholu? Ne znam zašto Ijudi to kriju. Ništa u životu nisam krila, pa neću ni to. Neke osobe veiovatno ne smeju sebi da priznaju da su zavisne. A alkohol je veoma rasprostranjen porok, bolest, može se reći. Pošto je bolest, onda mora da se krije. Ja nisam bila dovoljno bolesna. Zato sam se brzo sredila. Probudila sam, se bukvalno u pet do dvanaest. Covek mora sam da raščisti sa sobom. Dokle god to drugi primečujn i govore o tome, a on sam ne shvata da mu alkohol smeta, ne verujem da može da se izvuče. ® Kako vremejjrolazi, ti izgledaš sve lepše i lejjse. Da li je tajna upravo u tome sto si spoznala i odbacila svoj porok? Alkohol je bio poguban za moj organizam. Sportski sam tip, tako da mi alkohof nikako ne prija. Ali, sredina u kojoj živim i radim je takva, surova. Naša okolina ne prihvata Ijude koji se ne uklapaju u pravila i norme. Ja sam uvek bila svoja, uvek bežala od pravila i normi. od šablona koji mi nikada

nisu odgovarali. Zbog svega toga sam vrlo svesno napravila red u svom životu. Počela sam zđravo da živim, da plivam, jašem konje, trčim obaiom na Adi Bojani ili u Grčkoj, gde provodim odrnor. • Zbog čega glumci posežu za čašicom? Zbog treme, zbog tog nekog grča u sebi koji moraju da prevaziđu. Alkohol je pogrešan, ali najiakši način opuštanja, U svetu postoje klinike specijalizovane za lečenje poznatih ličnosti od alkohola i droge. Njihovi pacijenti su i mnogi veliki i slavni glumci. Oni to ne kriju, jer je na neki način i to deo profesije, koja je veoma podložna, s obzirom da je isturena i izložena svim kritikama. Javna ste ličnost, jednostavno. Neko tu slavu može da podnese, neko ne. Isto kao i veliki uspeh, i neuspeh vodi do čašice. Glumac koji ne radi ili glumac koji nema uspeha, mora negde da se prazni, mora da pronađe neki izlaz. Njegova priroda mu ne da da miruje. Ona zahteva da on ispolji te silne emocije. Mene je rad spasao. Rad je jedino pravo oružje za sve u životu. Rad, rad i samo rad. • Neko se opušla uz alkohoi. Kako se ti najlakše opuštaš? Relaksiram se slušajući laganu muziku. Volim da čitam ueke svoje knjige, poeziju. Ponekad i pišem. To samo od sebe izlazi iz mene. Ne silim se ni na šta. Volim da igram bilijar, i, mada retko, igram ga sasvim solidno. Sviđa roi se zato što je kreativna igra koja angažuje mozak i traži koncentraciju. Dalje, opuštam se uz neke drage ijude, prijateije. Veoma mi prija i boravak na Adi Bojani. Tu se često osamim i meditiram, gledam u pučinu i sanjarirn. ® Sta još voliš? Volim kišu na moru. Jednom prilikom bila sam na večeri u nekom restoranu koji se do pola nalazio nad površmom mora. Izne-

nada je počela da pada veoma snažna kiša. Padala je tako jako da su se kapljice odbijale visoko od površine mora. Nisam mogla da odolim - onako obučena skočila sam u vodu. ® Kad smo već kod tog voliš ne voliš, koliko je za tebe bitna Ijubav? Užasno je bitna. Ljubav je moj osnovni motiv življenja, moj akuLjubav u bilo kom svom obliku - Ijubav ka suprotnom polu, Ijubav prema mom -sinu, Ijubav prema cVeču, Ijudima, životinjama. Čovek koji ne poseduje to osečanje nije čovek. Svrha ovog života nije imati kuču, auto, jahtu, novac, a nemati ijubav. To je surovo. Ako ne osečaš ijubav, bolje da ne živiš. IK, ako bar u jednom periodu svog života nisi osetio onu pravu, iskrenu, duhoku ijubav. ® Danfca Maksimović - supmga i niajka? O sebi kao supruzi i majci rekla bih samo to da sam užasno komjjlikovana i da je sa nmoin teško ziveti, ali da se dajem do maksimuma. A moj maksimum je preko svih prosečnih normi. Onoliko koliko dajem, skoro toiiko mi se i vrača. I uvek tražim još. I nikad dosta. » Jesi 51 nešfo očekivaia da te pitam, a ja to uisam učinila? Naravno. Nisi me pitala da li mi je teško da se skidam na fiimu? (smeje se) Teeeško mi je. Kako se osečaš kada glumiš Ijubavnu scenu? Ko ti je najdraži partner? To su samo neka iz serije neizbežnih pitanja. • Leto je več počelo. Jesi li isplanirala kako ćes ga provesti? Prvo idem na Adu Bojanu da se lepo odmorim, jer mi je to zaista potrebno. A onda, .polovinom avgusta,. sa predstavorn "Novi svetski poredak" putujem u Atinu. Kada se vratim, čekaju me-novi projekti, ali o tome čemo razgovarati na jesen.

DANICA MAKSIMOVIC: KAKO SAM OSTAVILA ALKOHOL

7.07.1995. Svet