Svet
danas pristati na to da srpske teritorije sa srpskim narođom priključi ovakvim državnim, monstruoznim tvorevinama kakve su Hrvatska i muslimanska BiH. • Postoji li još uvek uverenje u vrhu RSK da bi se u slučaju masovne hrvatske agresije aktivirale garancije SRJ preuzete Vensovim planom, jer neki sve više i sve glasnije poriču da su bilo kakve garancije preuzefe? Takva garancija sigurno postoji i kao prirodno pravo srpskog naroda da se bram. To bi važilo bez formalnih garancija, a i one postoje znamo da je u Skupštini tadasnji pređsedmk Predsedništva Borisav Jović govorio da će u slućaju hrvatskog napada JNA da se vrati na ta područja gde žive Srbi. Uz to, u slučaju masovne agresije kojom preti general Tuđman sigumo bi se i u svetu pokrenule i druge države koje bi u tom slučaju stale na stranu srpskog naroda i suprotstavile se hrvatskoj agresiji. Ja ne mislim na Rusku federaciju ili na neke pravoslavne zemlje, jer takav egzodus i hrvatske zločine protiv srpskog naroda ne bi mogle da podnesu ni zapadnoevropske zemIje ni SAD. • Sada je "u modl" podela na mirotvorce i zagovornike ratne opcije, a "linija razdvajanja" zavisi od stava prema fom planu i prema ovoj podeh koja je zamenila več zaboravljenu na patriote i izdajnike? Za mene je to isto kao i kada bi neko zamerio ’Poljskoj što 1939. godine nije pregovarala sa Hitlerom, a te pregovore Hitler i njego-
va armija nisu ni želeli jer je cilj bio da se osvoje teritorije. Takve planove i težnje danas imaju Republika Hrvatska i muslimanska BiH. Da je rukovodstvo RS prihvatilo ponuđeni plan, uz sve manjkavosti koje postoje i u vezi sa kvahtetom teritorija namenjenih Srbima, da su se Srbi povukli iz oblasti dodeljenih Hrvatima i Muslimanima, Hčno garantujem da bi sa tih novih teritorija Muslimani i Hrvati nastavili dalje ofanzive. Oni su otvoreno govorili da nema BiH sve dok AHja ne uspostavi vlast u Banjaluci. To su bile otvorene poruke koje ni jedan naš "mirovnjak" nije osudio. Mirovnjaci, dakle, ne mogu da guraju srpski narod u te države jer ne znaju m njihov profil i suštinu, One nisu ništa drugačije od zloglasne NDH 1941. godine. Da su one drugačije ne bi Srbi, koji nisu davali otpor hrvatskoj secesiji od Jugoslavije, bih proterani iz dubine hrvatske teritorije, a svi znamo da su prve izbeglice biH Srbi, ne samo u Hrvatskoj nego i u BiH. Lik tih monstruoznih državnih tvorevina davno je prikazan i "mirovnjaci" igraju veoma žalosnu ulogu jer ni jednom rečju nisu optužih ni Muslimane ni Hrvate, odnosno njihove vlade, kada su mobihsale sve svoje izbegHce, čak i one koji su bili registrovani kod Visokog komesara UN i primaH su kao izbegUce nadoknadu, a sada su postali profesionalni vojnici Alijine i Tuđmanove armije. A kada je Republika Srbija otkazala gostoprimstvo državIjanima RSK, onda su digli veliku galamu zbog toga, čime direktno pomažu neprijatelju srpskog naroda i srpskih država. • Kada ste već spomemili mobilizaciju, digla se zaista velika prašina zbog mobilizacije po gra-
dovima širom Srbije, pa i Crne Gore... Ne radi se ni o kakvoj mobiiizaciji jer su to građani RSK koji su za SRJ strani državljani, bez obzira da li je neko od njih na ovaj ili onaj način pribavio ličnu kartu, dobio posao i slično. Oni se ne mogu tretirati izbeglicama kada su po Ustavu RSK njeni državljani, a ta rešenja o državljanstvu identična su rešenjima iz hrvatskog ustava, koji svim Hrvatima, bez obzira gde su rođeni na teritoriji bivše Jugoslavije, daje hrvatsko državljanstvo. Slično rešenje ima i RSK i njenim državljanima tretiraju se svi Srbi rođeni na teritoriji bivše Republike Hrvatske. Ti Ijudi, dakle, imaju svoju državu, uslovi u njoj nisu bogzna kakvi, a bili su još i gori jer u nekoliko poslednjih godina nije vođena najpametnija privredna i svaka druga politika. Ali, ako su oni po Ustavu i zakonima več naši državljani, trebalo bi i da žive u toj državi, Da li će neko da ode iz RSK i nastani se u nekoj drugoj državi, to mora da se rešava u skladu sa utvrđenom procedurom, kao i u svakoj drugoj državi. Ovaj korak otkazivanja gostoprimstva stranim državljanima, koji su načinile i Srbija i Cma Gora, ne bi trebalo nikoga da čudi jer ako svi ne shvatimo da su oni državljani RS ili RSK, onda ovde mi ne priznajemo ni postojanje tih dveju država. Trebalo bi konačno da se raskrsti sa tim: hočemo li priznati RS i RSK kao države ili nečemo. Največa tragedija bi bila da Srbi tretiraju RS i RSK kao delove tuđih, neprijateljskih država. Na kraju! se pogledaju zemljišne knjige bivše BiH, videče se da 64 odsto te teritorije pripada Srbima i nema te demokratije ni države na svem ko-
ja bi pristala da takvu svoju imovinu, koja je na Zapadu svetinja, daje drugim etničkim zajednicama da na njima prave svoje države. Svaka etnička zajednica može praviti svoju državu, ali samo na sopstvenoj zemlji. Isti je slučaj i sa RSK gde je ogroman deo vlasništva upravo u rukama srpskog naroda; a ako se krene u istoriju, videče se da su u srednjem veku na tim prostorima Srbi čak živeli i u večem procentu nego što žive danas. • Sta očekujete od nove vlade premijera MUana Babića? Očekujem da bude mnogo ozbiljnija i temeljnija od prethodne vlade. Tri nedelje, koliko je premijer Babič uzeo vremena da stvori tu vladu, uliva poverenje kao i način na koji je kabinet sastavljen. Bez obzira što je SDS Krajine najbrojnija u parlarnenm RSK, Vlada če biti sastavljena od članova svih parlamentamih stranaka. Tu, samim tim, neče moči da se sprovodi želja jedne partije več če morati da se traži konsenzus i dogovor o budučoj politici. Siguran sam da ni jedan čovek koji uđe u novu vladu neče menjati strateške ciljeve, a oni su da se sačuva državnost RSK u odnosu na Republiku Hrvatsku. • U Srbiji se sve više forsira JUL čiji je predstavnik bio i bivši premijer RSK Mikelič. Kakav je uticaj JUL-a u političkom životu RSK? Ja ne znam da li je Mikelič bio član JUL-a, ali je njegov uticaj kao premijera bio veliki. Predsednik Martič je davno primetio da Mikeličevo delovanje ne ide na dobrobit naroda r države i davno je tražio da se u parlamentu pokrene rasprava za njegovo smenjivanje, jer se ogrešio o funkciju koju je obavljao. Političke stranke, međutim, u pr-
vom momentu nisu bile spremne da prihvate Martićeve lcvalifikacije. Mikelićev slučaj daje dokaz da na vrhu vlasti u RSK ne mogu biti Ijudi koji će voditi politiku štetnu za svoj narod i državu. • Kakvo je raspoloženje naroda i predsednika RSK prema delovanju JUL-a? Ljudi u RS i RSK nerado sluSaju ono Sto ponekad predstavnici JUL-a govore. U Srbiji postoje i leve i desne partije koje su patriotske i koje se slažu sa politikom RS i RSK, a takođe ima i levih i desnih partija koje stalno zagovaraju mir, onakav mir kakav bi bilo suludo predlagati u ovoj situaciji. • Da li je posle zaJaganja da se prihvati plan Kontakt-grupe pao rejting predsednika Srbije Slobodana Miloševića u RSK? Predsednik MiioSeviđ se još uvek visoko kotira i po anketama sprovedenim u Srbiji vidi se da njegov rejting nije uopšte opao. Prihvatanje plana Kontakt-grupe nije toliko uzdrmalo narod u RS i u RSK koliko blokada na Drini. To je bolno odjeknulo ne zato Sto je to bila želja ovog Ui onog političara u Srbiji nego što se pokazalo da je moguće da raskoli među Srbima i dalje nanose Stem zajedničkim interesima. No, narod u RS i RSK se već toliko privikao na to moleći Boga da taj raskol ostane na sadašnjem nivou i da se on dalje ne pogoršava. Ukoliko se odnosi između RS i SRJ ne budu dalje pogoršavali, sadašnje stanje neće naneti Stete nijednom srpskom političaru, bez obzira da h on bio u srpskom Sarajevu, srpskom Kninu ili Beogradu. I ovu će, naime, teškoću srpski narod izdržati.
nog prethodnog filma "Loše devojke" gde pored nje igraju i Medlin 3tov, Meri Stjart Masterson, Dru Barimor. Ovaj dugo iščekivani vestem na ženski način, rađen po romanu bestseleru Toma Robinsa ("I kaubojke nose džins"), a u režiji Džonatana Kaplana (režiser filmova "Optužena", "Zloupotreba vlasti"), koštao je gomilu dolara a nije inkasirao ni centa. "Ne znam zašto je film ’Loše devojke’ tako loše ’primljen’", rekla je Endi. "Naravno, mi smo od samog početka krenuli loše: u poslednji momenat prođukcija je odlučila da režisera Gas Van Santa zameni i postavila je za novog režisera Džonatana Kapiana, zatim su kompletni scenario ponovo pisali, ispravljajuči ga i menjajući ga nekoliko puta čak neposredno i pre samog snimanja scene i ja nikada nisam mogla da imam ijednu kompletnu viziju knjige snimanja. Sve u svemu: ne verujem da je ovo pravi na.čin da se pravi jedan film." Rlm "Loše devojke" je prvi
zvanični neuspeh Endi Mekdauel. Čak i njen prvi film, koji ju je predstavio bioskopskoj publici, iz 1984. godine "Grejstok Legenda o Tarzanu", u režiji Hju Hadsona nije doživeo uspeh i ušao u istoriju filma, aii je imao zaslugu jer je predstavio dvoje mladih nepoznatih glumaca velike lepote: Endi Mekdauel i Kristofera Lambera. To ipak nije bio dobar početak za Endi, jer joj je zbog jakog južnjačkog akcenta glas u -filmu zamenjen glasom Glen Kloz. "To je bio moj veliki kompleks godinama", rekla je glumica. RAZVEDENI RODITELJI, MAJKA ALKOHOLIČARKA Ali stvari su se übrzo izmenile. Film koji ju je predstavio Holivudu u pravom svetlu je kult film "Vatra Sant Elmosa" Zoela Sumahera, koji danas kaže o Endi: "Kada sam prvi put sreo Endi odmah sam shvatio da nije kao drugi foto-modeii koji žele da uđu u svet filma samo na osnovu iepote. Endi je bila očaravajuča." Tu njenu
čar smo u pravom svetlu otkrili u filmu "Seks, laži i video trake", Stivena Soderberga, koji je osvojio premiju "Zlatni lav" 1989. godine u Veneciji, za koji je Endi bila nominovana za "Zlatni globus" i dobila nagradu kritike Los Anđelesa. Endi je bila još jednom nominovana za "Zlatni globus" i to za film "Zelena karta" Pitera Vira iz 1991. godine. Endi je imala i manje značajne filmove kao što su "Hadson Havk, čarobnjak krađe", "Rubin Kaira"... Pun pogodak napravila je kada je pristala da igra u filmu režisera Harolda Ramisa "Počinjem iz početka", zajedno sa glumcem Bil Murajem. I tako stižemo i do današnjih dana. Sledeči film koji će Endi snimiti je "Unstrung Heroes" u režiji Dajane Kiton zajedno sa glumcem Džonom Turturom. Sve u svemu, Endi Mekdauel je postigla odličan rezultat. Ali se i pomučila da stigne dovde. Ceo život je morala da sređuje račune sa svojim detinjstvom koje ju je obeležilo i učinilo ranjivom, uvek u strahu da nije na visini. Poslednja je od četiri sestre i bila je ona koja je
najduže ostala pored bolesne majke alkoholičarke. Detinjstvo i mladost su joj bili puni depresije, a stanje se pogoršalo još više nakon razvoda njenih roditeIja, a kasnije i smrču majke. BEG OD PORODICE Zatim je Endi odlučila da pobegne od porodice, ne baš laka srca, i da pobegne, iz malog dosadnog mesta Gafhej koje ju je gušilo. Prvo radi kao konobarica u "Mek Donaldsu" u Njujorku. Zatim je otišla u jednu agenciju za foto-modele. Tamo joj nisu dopustili da pobegne. Endi odmah dobija posao i übrzo postaje miljenica najvećih fotografa kao što su Ričard Avedon, Ajvring Pen, Brus Veber. Cak i sad, s vremena na vreme, vidimo je u reklarnnim spotovima kozmetičkih preparata, ali je Endi sa tim svetom završila. "Priznajem: u prošlosti sam koristila kokain i pilule na bazi anfetamina da bih ostala mršava kako je to moja profesija zahtevala", izjavila je glumica prošlog maja u intervjuu
engleskom magazinu "Tatler”. "Kada vidim današnje devojke foto-modele, brinem se za njih." "Danas one mnogo više rizikuju. Spremne su na sve ne bi li ostale mršave i siguma sam da mnoge od njih uzimaju i heroin." Krupne reči, koje nam pomalo objasnjavaju taj anoreksični izgled najmlađih foto-modela. Ove Endine reči potvrđuju i to koliko je ona još uvek osetljiva na opasnost zavisnosti od droga, koju je preživela preko majčinog alkoholizma. Ona se dobro odbranila ođ toga: stvorila je porodicu i nalla posao koji joj omogućava da provodi više vremena sa svojim najbližima. Uudata je za modela-glumca Pola Kvaleja. Imaju dvoje dece: Džastina, 7 godina i Rajnija, 5 godina. Pre tri godine preselili su se na ranč od 2.600 faektara blizu mesta Misoula u državi Montana. Bilo je to ostvarenje njenih snova: "Ovde sam konačno sretna. Ja sam rođena u prirodi. I bilo nam je suđeno da se tu i vratimo." Svet 7.07.1995.
ENDIMEKDAUEL: PRIZNAJEM, KORISTILA SAMKOKAINDA RIH OSTALA MRSAVA
IaBČCTIĆ: BEZ MIKEUĆA SE LAKŠE DIŠE
46