Svet
AFERA DAFIMENT: 3. JULA POSTIGNUT TAJNI DOGOVOR O SANACIJI?
PIše: Dragan Radić
ZA DOBIJANJE VELIKOG OVLAŠĆENJA DAFINA PLATILA 15 MILIONA MARAKA PO CRNOM KURSU!!!
lz Odbora poveriaea "Paflmsat &anke" "Svet" je ekskluzivno došao do noffih podataka vezanili za ovu afem. ali I do fotokoplje iamoaiß uplatnlce od 20. maja 1992. godine
oslanici Veća građana Savezne skupštine trebaio je još krajem maja da otvore raspravu o velikim pljačkama u kojima su građani Jugoslavije ojađeni za više od 8.000.000.000 DEM. Reč je, naime, o staroj deviznoj štednji, ali i o aferama "Dafiment banke'’, "Jugoskandika", "Aleksandar banke", "Srpsko-moravske banke". "Inos banke"... Rasprava je, međutim, odložena jer je predsedavajuči ove skupštine dr Radoman Božovič "nabavio" karte za Sterijino pozorje i to upravo poslednjeg dana pn f og redovnog zasedanja jugoslovenskog Parlamenta. To je automatski značilo da se ove "vruče" teme odlažu u fioku najverovatnije do septembra. Ovakav rasplet događaja poslužio je nekima i za sumnju da je odlaganje sednice i rasprave "programirano" da bi se kupilo vreme i da bi neke stvari poprimile drugačiji, za vlast svakako povoljniji, tok. Do novog zasedanja, naime, mnogo toga če isplivati na povrSinu. Ovih dana "Svet" je ekskluzivno, zahvaljujuči Ođboru poverilaca "Dafiment banke", došao do fotokopije originalne uplatnice iz koje se jasno viđi. da je Dafina Milanovič, odnosno "Dafiment banka" 20. maja 1992. godine uplatila tri milijarde ondašnjih dinara, što je tog dana odgovaralo protivvrednosti od 15 miliona nemačldh maraka. U rubriku "svrha doznake" upisano je "osnivački ulog za dobi-
janje velikog ovlaštfenja Dafiment banke - Mešovite banke Beograd Oko ove uplate dugo su se lomila koplja. "Narođna banka Srbije” je još 18. oktobra 1991. dala "Dafrment banci" ovlašćenje za obavljanje devizno-valutnih poslova, a sektor za poslove kontrole "Narodne banke Jugoslavije" je ustanovio da je prilikom registracije ove banke 9. oktobra 1991. osnivački ulog bio - nula! Da sve bude još čudnije, banka je žiro-račun otvorila i počela da radi 29. oktobra, dakle, 11 dana posle dobijanja ovlaščenja za obavljanje devizno-valutrdh poslova od "Narodne banke Srbije”!? Kontrolori NBJ su, takođe, ustanovili da je Dafina Milanovič sukcesivno uplačivala osnivački ulog, a zakonski minimiiTn od 35 tadašnjih miliona dinara dostigla je tek 19. decembra 1991. godine. 3. JULA POSTIGNUT TAJNI DOGOVOR O SANACUI Javnosti je manje-više poznato šta se posle nalaza kontrolora dešavalo. Posle niza peripetija Dafma je ponovo dobila dozvolu za rad, kao i ovlaščenje'ziTdevizno-valutne poslove 27. maja 1992, godine. Tog dana je, naime, Savet guvernera NBJ, kao Sto stoji i u izveštaju Anketnog odbora Savezne skupštine, "ocenio da su ispunjeni zakonom propisani uslovi za osnivanje 'Dafiment banke - Mešovite banke DD Beograd’". Dan kasnije Savet
guvemera je đoneo rešenje o izdavanju dozvole za osnivanje "Đafiment banke", a u sudski registar je upisana 2. juna 1992. da bi več 4. juna, ovog putarešenjem NBJ, dobila i takozvano veliko ovlaščenje, odnosno mogla je da se bavi i platnim prometom i kreditnim poslovima sa inostranstvom a 8. juna NB Srbije dala je Dafini Milanovič i ovlaščenje za obavljanje deviznovalutnih poslova u inostranstvu. Period do septembra štediše i nadležni organi pokušače u svakom slučaju da iskoriste kako bi se pronašlo rešenje prihvatljivo za obe strane, ukoliko je tako nešto uopšte i moguče. Dokaz za ovakvu tvrdnju je i nedavni sastanak Stediša sa guvemerom "Narodne banke Jugoslavije" dr Dragoslavom Avramovičem, Kako "Svet" ekskluzivno saznaje, u ponedeljak 3. jula postignut je dogovor o "nekoj vrsti sanacije ’Dafrment banke’". Rešenje se, po svemu sudeči, sastoji u tome Sto bi NBJ izdala "jednu vrstu garancije stranim investitorima” i to na osnovu zlata koje je Dafina Milanovič deponovala u centralnoj banci. Prema tvrdnjama izvora "Sveta", takva garancija več je data zainteresovanim stranim biznismeaima. Naši sagovomici, veoma upučeni u sve što se dešava u i oko "Dafrment banke", tvrde da je takav ugovor "težak” 150 miliona nemačkih maraka a taj novac je namenjen za izgradnju poslovne zgrade “Dafiment banke” na Slaviji
čija se vrednost, kada bude završena, procenjuje na čak pola milijarde maraka. Taj objekat je, po svemu sudeći, presudan za Tevitalizaciju" "Dafimenta" i štediše očekuju da če ta zgrada poslužiti i kao osnov da oni dođu do uloženog novca. I prema analizama Ekonomskog instituta, kažu izvori "Sveta", izgradnjom objekta na Slaviji pokrile bi se glavnica duga Dafine Milanovič prema štedišama. Da podsetimo, ukupan dug, zajedno sa ugovorenim kamatama, procenjuje se na više od 900 miliona maraka. Da li če se u slučaju sanacije štedišama računati i pripadajuča kamata dok je njihov novac bio zarobljen, teško je pretpostaviti. Uostalom, največi broj Stediša bio bi sada presrečan da se dočepa samo glavnice. RAZGOVORI SA ČOVIĆEM Objekat na Slaviji dugo je bio pod znakom pitanja jer je rok za početak gradnje davno istekao, a Dafina Milanovič nije uredno namirila ugovorene obaveze prema Skupštini grada Beograda. Taj problem je, po svemu sudeči, vrlo blizu rešenja. Sredinom juna, naime, održan je sastanak gradonačelnika Beograda Nebojše Čoviča, dva resoma gradska ministra (za finansije i urbanizam), Dafme Milanovič i predstavnika štediša. Na tom skupu, tvrde dobro obavešteni, otklonjene su sve smetnje vezane za dozvolu o gradnji objekta na
Slaviji. Čovič je, bar kako tvrde sagovomici "Sveta", prihvatio i da se obaveze za građevinsko zemljište plačaju u viSe rata, a prihvatio je čak da se formira i zajednička radna gmpa koja bi trebalo da preispita prvobitno utvrđene obaveze od 43 miliona maraka. Iz kmgova bliskih Dafini Milanovič saznaje se da su naknadno obaveze "Dafiment banke" smanjene za devet miliona maraka. U razgovoru sa guvemerom NBJ Stediše su dobile "obečanje” dr Dragoslava Avramoviča da u Savetu projekta za revitalizaciju "Dafiment banke" ne bi moglo da prođe nešto Sto nije u njihovom interesu. Stoga je i elaborat Ekonomskog instituta vračen na doradu jer je u njemu predviđena transformacija "Dafiment banke" u "Investicioni fond", a štediše se plaše da bi na taj način jednostavno nestao njihov "primami dužnik", a uz to taj novi fond bi tek za 12 gođina obezbedio isplatu glavnice i to ne čitave več samo 70 odsto od te sume. Očito je, dakle, da Dafmine štediše još uvek misle da mogu i ranije da dođu do svojih uloga, a koliko je to realno pokazače vreme. ANALIZE EKONOMSKOG INSTITUTA OHRABRILE ŠTEDIŠE Pravi problem je, a izgleda da su toga svesne i štediše, što ne px>stoji zakonski osnov za ovakvu tran-
sfonnaciju banke u fond pa je i guvemer Avramović prihvatio ponudu štediša da i oni predlože institucionalno rešenje za'transformaciju banke koja trenutno predstavlja "Sardak ni na nebu, ni na zemlji" jer još uvek nije pokrenut ni postupak stečaja, ni sanacije. Dafina je šaltere zatvorila još pre tri godine. U Odboru poverilaca ističu i da će njihov dalji odnos prema Dafini Milanović zavisiti i od toga koliko će ona übuduće uvažavati stavove ovog Odbora, a koliko "mišljenja" brojnih kvaziudmženja koja nesumnjivo teraju vodu na Dafinmu vodenicu. S tim u vezi oni podsećaju i na dogovor postignut sa Dafinom još 23. marta kojeg se ona, stiče se utisak, ne pridržava. U Odboru ističu da će se na budućim odnosima sa Dafinom videti koliko je ona "iskreno zainteresovana za kompletno oživljavanje banke i ispunjavanje svojih obaveza prema štedišama ili je zanimaju samo parcijalna rešenja koja bi joj obezbedila status-kvo, a bila bi nepovoljna za štediše ". Na kraju Stediše se uzdaju i u analize Ekonomskog instituta iz Beograda po kojima, navođno, nema nikakvih elemenata za pokretanje postupka stečaja. Doduše, i guvemer Avramović je nedavno izjavio da bi u tom slučaju najviše izgubili oni koji ni do sada ništa nisu dobili, pa bi to bilo nepravedno prema najvećem broju štediša.
Svet 21. 07.1995.
6