Svet

VESNA PEŠIĆ: ŠTA SAM RADILA U AMERICI

Razgovarao: Predrag Popović

KAO STO SAM POSETILA €1 ON OSTATI U HRVATSKOJ!

¥ISMJI PESIČ. ako ne prva. a ono bar najdcstßdnlpa dama srpske opozicije. predsednik Bradanskog saveza Srbije i republički poslanik. nakon višemesećnog boravka u SflD I posete Zapadnoj Slavoniii u razoovoru za "Svet" Ivrdi:

sled promenIjivosti političkih odluka, od kada je Socijalistička partija prilivatila mirotvoračku politiku kakvu godinama vodi Građanski savez, može se dogoditi da GSS izgubi politički ideutitet, ali to se vrlo teško moze dogoditi kako sa političkim tako i sa moralnim iđentitetom gospođe Vesne Pešič. Dosledna svojim stavovima gđa Pešič ne menja svoj odnos ni sa vladajućom ni sa opozicionim strankama. • Tokom višemesečnog boravka u Americi s kim ste kontaktirali i kakve ste utiske stekli? Nisam tamo imala nikakve kontakte. • Sta ste, onda, radili tamo? Sedela sam u jednom institutu i bavila se naukom. • Politikom ne? Ne, nisam imala ni jedan jedini politički sastanak. Družila sam se sa Brankom Milanovičem iz Svetske banke, sa Mišom Mihajlovim i još nekim našim simpatičnim Ijudima, Nisam imala nijedan zvanični razgovor ni sa jednim njihovim pohtičarom, •Ni američki raediji se nisu interesovali za Vas? Ne. Baš pred sam moj odlazak iz SAD Kongresna bibiioteka je pravila jedan simpozijum na kome sam učestvovala. Takođe, moj institul Je organizovao jedan sličau

skup na kome sam govorila o našim nevladinim organizacijama. Međutim, bukvalno ni jedan jedini politički razgovor nisam imala, * S obzirom da ste Vi i u Americi poznati po nagradi za demokratiju, koju ste dobili 1993. godine, kako objašnjavate nezainteresovanost njihovih roedija za vas? Do njihove nezainteresovanosti za mene je došlo, najverovatnije, zato što su u vreme dok sam ja tamo bila trajali najintenzivniji pregovori sa predsednikom Miloševičem, tako da je on bio taj koji im se činio najinteresantnijim. Amerikanci su brli vrlo koncentrisani na , pregovore oko priznavanja Bosne i svega što to prati, kao što je skidanje sankcija, tako da mi se to čini jednim od razloga zašto nisu imali mteresovanja da razgovaraju sa nekim ko reprezentuje opoziciju. S druge strane, ni ja nisam bila zainteresovana za takve, političke, razgovore. Radom na institutu bila sam stalno zauzeta, Pokušavala sam da savladam potrebnu literaturu, tako da sarn zaobilazila mogućnosli đa se politički ekspouujem. , Ako sam to htela, mogla sarn da

sedim ovde, ovde ima pohtike i više nego Sto nam treba. • Pošto američko društvo zadovoljava većinu kriterijuma za koje se zalažete Vi i Građanski savez Srbije, zašto niste ostaii tamo? U kom smislu Amerika zadovoljava moje kriterijume? » U smislu demokratije, slobode medija, Ijudskih prava i svega ostalog. Da vam kažem: nije to slučaj samo sa Sjedinjenim Državama. Mogla bih da oidem u bilo koju drugu zemlju. Recimo, i Mađarska zadovoljava te kriterijume, • Zašto ste se, onda, vraćali? Zašto ne bih? Treba li svi koji žive u Ruandi, gde se međusobno kolju, da odu u Ameriku? Ako čovek ima nekakve ideale i ako želi da stvori nešto što smatra da je đobro, kao što su demokratske institucije, on je dužan da sedi u svojoj zemlji i da se za to u što veruje bori. Možda ovde ne bude bilo ni hleba. Hoćete li mi vi onda reći: Ima u Francuskoj, idite tamo. Po takvom rezonovanju, svi koji su nezadovoljn; situacijom u Srbiji

trebalo bi da se isele u neke srećnije i nonnalnije države. • To se već događa. Mene interesuju Vaši lični motivi za ostanak u Srbiji. Mene jako zbunjujete kada postavljate takva pitanja. Nikada u životu nisam razmišljala o tome da odem iz Srbije. Pošto ste mi postaviii lično pitanje, mogu samo da vam kažem da za sve ove godine, a imam ih dosta, nisam pomišljala da odem iz zemlje. Prema tome, zašto bih sada počela o tome da razmišljam? • Sta Vas to drži ovde? Ma, ništa! Ovde sam rodena, pvde mi je sve... Sta bi me držalo? Živim ovde jer nemam nikakvog razloga da idem odavde. Dakle, ostajem ovde: ' • Za sada, ostaju i socijalisti, s obzirom da su njihovi stavovi sve bliži stavovima GSS, postoji li mogućnost da vam preuzmu poiitički identhet? Mislim da će to biti dosta teško jer jc naš ideutitet potpuno različit. Socijalistička partija Srbije je začetnik ovog tragičnog rata. Naravno, nije nemoguće da se onaj ko je

započeo rat, predomisli i krene nekakvim drugačijim putem. Ali, naš identitet u pogledu ovog vremena i svih ovih zbivanja, bio je nešto potpuno različito. Razlike su poznate i njima i nama. Ovde veliki problem predstavlja to Sto Ijudi ne pamte ni ono Sto je bilo - juče. Sve se zaboravlja. Zato mnogi misle da mogu jednostavno da presvuku koSulju i za svoje nove stavove kažu: Pa, ja sam to oduvek pričao. Našim novinarima neće pasti na pamet da izvuku istinu o onome Sta je taj pričao pre nekog vremena. Pošto novinare ne interesuje takvo lažno predstavljanje, mnogi političari mogu da izjavljuju šta hoće, bez straha da će neko upozoriti javnost na istiuu, Sta god hoću, ja mogu da izjavim. Vi to nećete proveravati, tako da vas mogu lagati kako hoću. • Socijalisti ne lažu kada kažu da su oduvek bili za mir. Tačno, oduvek su govorili da su za mir. • Sada i rade na tome. Mislim da nisu i da danas ne rade za mir. Navešću vam nekoliko dokaza za to. Osamdesetih godina oui su izazvali jedan ekstremni na-

cionalizam, gde se uspostavljala stara priča da su Srbi ugroženi od svih, da su žrtve. Napravljena je ratna atmosfera. Mi nemamo razloga da se osečamo ugroženi. Konačno, bili smo najbrojniji narod u Jugoslaviji, pokazalo se da je JNA bila na našoj strani. tako da nikako nismo mi mogli da budemo u ulozi žrtve. Problem postaje još ozbiljniji kada se zna da drugi narodi, kojima je nametnuto oseđanje da nekoga ugrožavaju, tako bivaju izazvani da nešto zaista učine. Pomoću tog nacionalizma, koji je potekao i od značajnog dela inteligencije, Miloševič je 1988. godine poterao Sloveniju iz Jngoslavije. Na mitingu 1989. godine, koji se zvao "Bratstvo-jedinstvo", Miloševič je rekao da pred nama još uvek stoje bitke, koje mogu biti oružane. 1991. godine je rekao da ne priznaje jugoslovenske granice. Tada se u Karađorđevu sa Tuđmanom dogovorio o podeli Bosne. Iste godine, prilikom susreta sa predsednicima opština, otvoreno je rekao da "ako ne

"U AMERICI SE NISAM BAVILA POLITIKOM, DRUŽELA SAM SE SA NEKIM SIMPATIČMM LJUDIMA" Profesorka Pešić najbolje zna da je bolje "voditi Ijubav a ne rat"

7

21. 07.1995. Svet