Svet

znamo da radimo, umemo da se bijemo". Ovih nekoliko primera sam navela da vas podsetim da se socijalisti nisu zalagali za mir. Naprotiv, oni su planirali i organizovali rat. • Ipak, u poslednje vreme sve je više pokazatelja da se oni zalažu za rair, cak i za rair po svaku cenu. To vi kažete. Ja sam navela argumente da to nije tačno. • Znaci li to da Vi ne verujete u iskrenost napora ovog režiraa da pronađe rešenje krize u kojoj se nalazimo? Mislim da je bilo nekih indicija da Socijalistička partija smatra kako bi ponuđena reSenja krize u Bosni bila zadovoljavajuća, s obzirom na njihove početne apetite. Konkretno, kada je u pitanju bio plan Kontakt-grupe, oni su otvoreno govorili da taj plan treba prihvatiti, a da če se posle, u minl, izmeniti graoice koje nudi taj plan. To je rekao Rađmilo Bogdanovič, a mogla bih da citiram još nekoliko njihovih visokih funkcionera koji su davali slične izjave. Oni su proračunali da taj plan nije toliko loš, pošto bi Srbima pripalo oko 50 odsto Bosne posle skidanje sankcija. To je bilo manje nego Sto su očekivali postavljanjem ratnih ciljeva, ali ih je ipak zadovoljavalo. Ipak, u poslednje vreme i ta opcija je povučena. • Zašto bi bila povučena? Teško je proceniti koji su ih razlozi naveli da povuku tu opciju. Možda čekaju neku bolju ponudu. Sigumo da predsedniku Miloševiću ne bi odgovaralo da Karadžič isposluje neku bolju ponudu, tako da su u pitanju najverovatnije njihova unutamja nadmetanja. • Kako procenjujete poziciju SPS-a u nadmetanju sa ovdašnjim političkim oponentima? Pre svega, ta partija ne postoji. Umesto partije, postoji jedan čovek. Kada bi on, nekim slučajem, dao ostavku, prestala bi da postoji i njegova paftija. Socijalistička partija Srbije je jedno korporativno udmženje od koga svi njegovi članovi imaju koristi. Njihovi poslanid su drrektori, Ijudi koji vladaju državnim ili lažnoprivatnim preduzečima. Ne verujem da njih uopšte interesuje bilo kakvo demokratsko nadmetanje i demokratske institudje. To su isti Ijudi koji su nekada bih na vlasti, tako da se od njih ne može očekivati da prihvate uslove demokratske političke borbe, sređivanje privrednog života i sve što ide uz to. Kada bi to učinili, posekli bi granu na kojoj sede. Da su imali namere da krenu demokratskim putpm, verovatno bi i defmisanje dragih pitanja, kao što je srpski nacionaini interes, bilo urađeuo mnogo fleksibilnije. • Da li bi Građanski savez u ovakvfan uslovima, po ugiedu na Novu demokratiju, mogao da sarađuje sa SPS-om? Na način kao Nova demokratija ne bismo mogli da sarađujemo sa vladajućom partijom. Mi smo opozidona stranka i u punom i pravom smislu reči predstavljamo načelnu opoziciju. Za razliku od mnogih drugih opozicionih stranaka, sa Miloševičem mi se nismo slagali u mnogim pitanjima, kakvo je, recimo, srpski nadonalrii interes. Mi smo, načelno, bili protiv takvog rešavanja najvažnijeg /- sipskog nacionalnog pitanja, tako da ne vidim mogućnost da se/približimo socijahstima. Dakle; za sada ostajemo

opoziciona stranka. Meni je teško da zamislim kako bismo mi moraii usred noči da oduzimamo imunitet poslanicima, kao što to znaju da rade Ijudi iz Nove demokratije. • Vi ste, takođe, fanali prilike da robijate zbog političke nepodobnostfa Da, to je bilo davno. • Ne tako davno, poscčivali ste Vuka Draškovića u zatvorskoj bolnici. Šešelja niste posečivali? Niste čak ni bili na protestnfan tribinama koje organizuje SRS? Nisam prisustvovala njihovim protestnim tribinama, ali sam bila jedna od retkih koje su sa skupštinske govomice rekle da ue mogu da se složim sa nečim što nije zasnovano na poslovniku. Svaki presedan, kada se krši pravo, mora biti osuđen. Kada zaseda fmansijski, zakonodavni, pa čak i administrativni odbor, svaki poslanik o tome mora biti obavešten. Kao običan poslanik, ja nemam pravo glasa, ali moram biti obaveštena da taj odbor zaseda. U raspravi tog odbora svi poslanici mogu da učestvuju. Ovako, uopšte se ne zna da li je administrativni odbor uopšte zasedao. Možda lažu. Možda su potpisi krivotvoreni. To niko ne zna. Zbog toga ja ne prečutkujem činjenicu da je prilikom hapšenja radikalsidh posianika prekršen niz zakonskih ođredbi. Kad god se krši pravo, ja ču o tome nesto reči, bez obzira Sto je reč o mojim političkim protivnicima. Mnogi ovde čak i likuju kada neko strada od nameštaljki ovog režima, zaboravljajuči da se takvo solidarisanje uvek vraća poput bumeranga. Ja se za to zalažem, ah nemam nikakvog razloga da idem na njihove tribine, niti su me oni tamo zvali. Uostalom, ne osečam potrebu da u tome učestvujem. Dmgo, ja to radim iz svojih priucipijeiuih razloga, ali misiim da Srpska radikalna stranka ima najmanje prava - a svako, naravno, uvek ima prava - da se poziva na zaštitu Ijudskih prava i na nekakve međunarodnejconvencije. Ta stranka je prva prekršila te konvencije. Oni sami nisu poštovali prava koja su sada njima oduzeta, Osim toga, još je bitnije to što se ja sa njima politički ne slažem. • Valjda su važniji moralni principi nego trenutai politički odnosfa Tačno! Ja sam to u skupštini, na pravom mestu, rekla. Ali, zašto bih išla na njihove tribine? Oni, sigumo, ni ne bi voleli da mene tamo vide. • Kakvi su, možda i bi. Ako ne oni, onda bi sigumo mnogi drugi hteli o Vama da znaju mnogo više, pogotovo o Vašoj privatnosti. Za razliku od sve češčih primera političara koji od javnosti ne kriju privatni život, o Vama se raalo zna. Cemu takva konspirativnost? Mene niko nikada nije ništa pitao o privatnom životu, pa da ja budem konspirativna. Za konspirativnost nisam ja kriva. Ja odgovoram na ono Sto me pitaju, • Odgovarate i na pitanja o privatnom životu? Nikakva pitanja ne izbegavam. Odgovaram na ono što me pitate. • Da vas pitam: čitate ii "Svet"? Ne, ne čitam. • U prošlom broju, u intervjuu sa gospođom Majom Gojkovič, ona i ja smo konstatovali da je ona "prva dama opozicije". Kasnije je Redakcija "Sveta" izvršiia reviziju i za prvu damu opozicije izabrala vas. Cestitam. HVala vam. Na žalost, ja nemam vremena da pratim svu štam-

pu, fako da nisam najbolje informisana o svim ličnostima na našoj političkoj sceni. Kada ste već pomenuli gospodu Gojkovič, ja o njoj malo znam. Možda je ona zaista izuzetna ličnost. • Da li se Vi upoređujele sa drugiin ženama na nasoj političkoj sceni? Ne, ne poredim se sa ženama. Poredim se, naprosto, sa drugim političarima. Zašto bih se poredila baš sa ženama? • Zafo što ste i Vi žensko! Ne smatram polnu podelu toliko značajnom za učešće u političkom životu. Političari treba da zastupaju stavove svoje stranke, a nije bitno da li su oni muškog ili ženskog pola. Dakle, ja se nisam poredila sa ženama, ali mogu, ako treba. • Zar Vi zaista ne obraćate pažnju na to kako je koja Vaša koleginica odevena, kako se ponaša, da li je atraktivna?... Znate šta, obraćala sam pažnju, kao što sada vas gledam, pa mogu da vidim kako ste obučeni. Tako imam neke predstave i o tome kako se oblače moje koleginice. U Skupštini mogu da procenjujem kako se oblači, recimo, Aleksandra Janković a kako Branka Ješić. Primećujem i kako se muškarci oblače, ali to ne znači da se upoređujem sa njima. • Pišete li dnevnik? Ne. Možda bi trebalo, ali ne piSem. • Zašto ne? Nemam vremena. Pisanje dnevnika, pretpostavljam, zahteva određenu sistematičnost i bolju koncentraciju. Sećam se da sam pre dve godine na svom kompjuteru otvorila fajl "dnevnik”. Napravila sam belešku o nekom skupu na kome saru bila, ali je sve ostalo na tome. Pisanje dnevnika zaliteva da čovek to vrlo redovno radi, ali ja to nisam bila u stanju. • Ako odlučite da pišete, "Svet" će da objavljuje. Zašto? Zašto bi neko bio zainteresovan da čita moje beleške? Ipak, neki put mi je žao što ne zabeležim neke događaje kojima sam svedočila. Možda je za pisanje dnevnika potrebna i motivacija koja nije čisto politička, nego je potrebna i neka mala literama ambicija. Dobri dnevnici ne mogu biti napisani bez takve ambicije. Pošto ja nisam u mogućnosti da ispunim sve te uslove, dnevnik ni ne pišem. • Ako ne pišete, ćitate li ih? Dnevnike? Ne. • Ne ćitate ćak ni onaj u "Dugi"? Ne. • Zašto se odrićefe tog osebujnog izvora informacija? Naprosto, to nije moj izvor informacija, ne kuptijem i ne čitam "Dugu". Dnevnik Mirjane Marković ponekad pročitam ako je to preneto u nekoj drugoj Stampi. • Ako ne ćitate ni "Svet" ni "Dugu", odakle Vam pouzdane i proverene informacije? Reći ću vam. Svaki dan čitam "Našu Borbu" i čitam "Vreme” i NIN. To su, uglavnom, sve novine koje čitam. • Übuduće ćete čitati v "Svet", zar ne? Da, obavezno. • Vaši politićki stavovi, kao i Vi lićno, izazivate mnoge kontroverze u javnosti. Uz to, naravno, idu i traćevi. Koji Vam traćevi o Vama naroćifo smetaju? Jedan od ozbiljnijih tračeva o meni jeste onaj koji je vezan za nagradu za demokratiju koju sam dobila 1993. godine. Ovde se pričalo kako sam uz tu nagradu dobila

100.000 dolara. Nagrada za demokratiju sastoji se od jedne gipsane statue koja nema nikakvu ni materijalnu ni umetničku vrednost. O novcu nije bilo ni reči. O tome se pričalo, a za druge tračeve ne znam. • Prilikom dodele te nagrade upoznali ste Bila Klintona? Da, ali to nije trač. Njega zaista jesam upoznala. • Kakav je na Vas utisak ostavio Klinton? Nije mogao da ostavi neki naročit utisak, poSto je to bilo čisto kurtoazno čestitanje dobitnicima te nagrade. Tu nagradu je dobio jedan advokat iz Najrobija, poznati borac za Ijudska prava, kao i jedan Kinez, osnivač Federalnog sindikata Kine. Klioton nam je čestitao, maio porazgovarao i otišao. Ništa naročito. • Koliko Vam je ta nagrada kasnije koristila? Nije mi koristiia ni u čemu, Ljudi su samo tim povodom ispredali intrige. Dobijanje te nagrade ovde se smatralo negativnim. U jeku napada na Srbiju, upravo neko iz te zemlje je dobio tu svetsku nagradu i umesto zadovoljstva, Ijudi su to shvatili kao izraz moje nepodobnosti. • Na osnovu čega ste dobili tu nagradu? Vi niste pratili moje aktivnosti, pa ne znate da sam ja pokrenula niz antiratnih aktivnosti. Ja sam na noge postavila niz projekata koji sada jako dobro funkcionišu. Osnovala sam SOS telefon za žrtve diskriminacije, Osnovala sam Veče za Ijudska prava. Osnovala sam Most, grupu za medijaciju i rešavanje konflikata mimim putem. Imali smo niz izbegličkih projekata. Znači, nisu u pitanju samo politički projekti, več i mnoge druge aktiv-

nosti na koje sam utrošila mnogo vremena. • Postoji li u Hrvatskoj neko ko bi se mogao smatrati Vašim pandanom? Kako da ne. U Zagrebu jako dobro radi nekoliko gmpa Ijudi. Jednu grupu predvođi Zoran Pusić, koji sada borave u Zapadnoj Slavoniji. Kada sam bila tamo, bila sam impresionirana koliko su oni dobro radili sa srpsMm stanovništvom, koje su pokušali da zaštite. Tamo Ivan Zvonimir Čičak vodi njihov Helsi&ki komitet. Logično je da u svakoj državi postoje Ijudi koji se bore za unapređenje pravnih sistema i za zaštitu Ijudskih prava. Teško bi bilo da procenjujemo da li to bolje i aktivnije radimo mi ili oni. • Zapadnu Slavoniju ste posetilL Da li biste imali hrabrosti da posetite i Knin? Zašto ne bih imala hrabrosti đa posetim Knin? Ne vidim zašto bih im ja mogla biti kriva? • Možda ste im se zamerili izjavom da Knin mora ostati u Hrvatskoj. Moja je procena da će Knin ostati u Hrvatskoj. Nlsam ja kriva ako to nekoga vređa. Volela bih da do sporazuma dođe mimim putem. Mnogo bi mi teže palo da Knin u Hrvatsku bude vraćen vojnom intervencijom. U svakom slučaju, trebalo bi razmotriti planove kakav je Z-4. Prihvatanje tog plana mnogo je bolje rešenje nego nastavak rata sa Hrvatskom. Ako takve moje procene smetaju nekome u Krdnu, i ako bi oni meni nešto tamo uradili, ja ne bih išla u Knin,

"SOCIIALISTINIKADA NISU BILIZA MIR, ONISU ORGANIZOVALI RflT" —— Js ■ - -

Svet 21.07.1995.