Svet
CRNA GORA: ZATVORSKI CIKLUS AĆIMA VIŠNJIĆA
Predrag Popović
AĆIM UIŠNI IĆ lidRT SRS za Сгшд Ooru kojl pe nedavno iz zatvorae u razgovoru za Svet u prloa o sirojign danima u gatvora Spuž qde je napisao šllav nčz леш!а koje oe obpavltč u шојој knjizi "Zvmtfj iavelovo" koja će dobiti inie pe zvonu napravljenom od plinske boce којјш m eiivaffi и ipuai budlli robijaše. "HekoSžko pesama posvetio еаш I MiSu Suk^iEivlGii u . кшв ¥lшlЈlе I dodaje;
U zatvoru Spuž, u kojem sam robljao, još uvijek se prlmjenjuju turske srednjovekovne metode mučenja utamnlčenlh, o čemu ću naplsati I zblrku pesama pod naslovom "Zvono davolovo"!
osle pet meseci provedenih u največem crnogorskom zatvoru Spuž, odnedavno se na slobodi nalazi jedan od čelnika Srpske rađikalne stranke, narodni poslanik i pesnik Aćim Višnjić. Blagoglagoljivo Višnjićevo šibanje МДа Đukanovića, po mnogo čemu nalik ouome što je na srbijanskoj političkoj sceni dr Sešelj primenjivao u odnosu na Slobodana Miloševića, koštalo je raspevanog radikala petomesečnog ropstva. Ostajući dosledan u imitiranju svetlog primera svog stranačkog vođe, Aćim Višnjić i po izlasku na slobodu ue menja priču. Dok on tera dalje po svome, iskoristili smo priliku da saznamo kakve su mu spuške impresije, da nas Milo, opet, ne preduhitri vraćanjem radikala na ujemu pozuato rnesto. među rešetke. • Kajete li se zbog onoga šfo ste skrivili i zbog čega ste odležali pctomesečnu kaznu zatvora? Da li se vi, zapravo, šalite kada kažete da sam izašao iz zatvora? • Jeste И izašli? Ne, samo sam prešao iz maujeg u veći zatvor. Taj veći je još opasniji od ouog u kojem sam bio, a moram da vas podsjetim da sam bio u, vjerovatno. uajgorem balkauskom zatvoru. Spuž je kazamat koji još uvijek sadrži sve turske, srednjcvjekovne metode odnosa ргсша zatvorenicima. U zatvoru sani čitao Andricvvu "Prokletu av-
liju". Spuž se, po mom misljenju, komolno može nazvati Crnom avlijom. A što se tiče kajanja, kakav bih ja to bio čovjek i srpski radikal kada bih se kajao za ono što sam uradio? Naprotiv, malo sam rekao o Milu Đukanoviću. IJ međuvremenu, dok sam robijao. istina o njegovim lupežanjima izašla je na svjetlo dana, tako da više o tome пе treba ni riječi pridodati. Đukanović je prepoznat u narodu, Komunisti su u svojim raznim etapama različitim imenima nazivali krađu. Kako su je nekada nazivali "otuđivanje društvene imovine”, sada je nazivaju "transformacija". Tako da Milo svoja lupežanja može nazvati kako god hoće - narod više neće prevariti. SRS ne izgovara teške riječi zato što nema ličuog vaspitanja, već zbog toga što živimo u teškom vremenu kada narodu brzo mora da postane jasno šta mu se dešava, ko ga krade i kakve će to posljedice ostaviti. Ja sam bio prinuđen da Milu Đukanoviću kažem da je lopov i da mu je vlada lopovska. Ipak, da Milo Đukanović nije mene i SRS nazvao vrlo ružnim imenima, ni ja prvi ne bih tako oštro ujemu sasuo istinu u oči. Mi smo stvari imenovali pravirn imenima, a to što nas hapse ne mijenja ništa, Naprotiv, nije ше stid mog robijanja. • Kakva su Vam zatvorska iskustva? Danas u Spužu leže samo socijalni slučajevi. Tamo su Ijudi koji su da bi preživjeli prodali koje paklo cigareta, ukrali kakvu pršutu ili farmerice, dok tamo krupnih kriminalaca nema. Sa tim robijašima, inače, iwanrednim momciina koje je zadesila teška sudbina. često sam se šalio, govoreći da mi je milo što su u zatvorima. Bolje da su u tamnici, nego da še bave krupnim, teškim kriminalom. Ponosan sam što sam zbog takvih svojih riječi bio u zatvoru. Sada sammilion puta jači nego prije. Tvrdim vam da čovjek koji nije prošao zatvor, koji nema djecu i porodicu - nije kompletan. Svaki čovjek kome je stalo do časti narodne i časti lične naročito danas, treba da je u zatvoru. Danas je sramno bili van zatvoга. Danas nema nikoga ko bi bio spreman da odredi nekakav nacionalrii interes, da iscrta nekakve mape i izuese ih pred uarod, da svi zajedno odlučimo da li se to može ili ne može prihvatiti. • Radikali su crtali granice ua liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, a sacfa, kađ jc to propalo, čutc. Kadikali nikada nisu ćutali ni o jeduoni značajnom pitanju, tako ne ni o ovom. Granice koje pominjele potrtc su voljom ouoga ko je govorio: svi Srbi u jeduoj državi. Na žalost, Miloševićeva namera se u potpunosti ostvarila. Sada postoje
dobri izgledi da svi Srbi, zaista, dođu u Jugoslaviju. Danas se isti ti Srbi prijavljuju pred lirvatskim Uredom da se vrate u Hrvatsku. Svi oni znaju šta ih tamo čeka, ali spremni su i to da prihvate prije nego da žive u ovoj državi. Glas Srpske radikalne stranke se žestoko buni protiv stvaranja beogradskog pašaluka. • Kada su socijalisti bili najslabiji, 1992. godine, glas radikala je bio na njiliovoj strani. Svima je jasno da su se Slobodan Milošević i nova crnogorska vlast tada iskazivali kao patriote. Tada je nacionalno pitanje bilo primamo. U Srbiji je bilo malo Srba koji nisu vjerovali u Slobodana Miloševića, a budući da iza sebe imamo strašnu podjelu na četnike i partizane, srpski ■ radikali su tada mislili da je bolje da održimo narodno jedinstvo i da nastupamo u zajedničkom frontu za stvaranje srpske držače. Mislili smo da je to ispravnije. Vjerovali smo im i Ijuto smo se prevarili. Pa, imamo i mi, valjda, prava da se prevarimo. Međutim, mi se nikada nismo ргеvarih u svom opredjeljenju, u svorn političkom kursu. Dosljedni smo svojim stavovima. SRS je, naravno, mogla da nastupa još radikalnije, još energičnije, ali bi posljedice najvjerovatnije bile tragičiie za naš aarod.
• Posledice su i ovako tragičпе; međutim, da se vratimo na priču o Vašem taranovanju. Da ste imali neki dokaz za svoje tvrdnje, sigurno Vas ne bi osutlili na zatvor. Sve dokaze koje imam, pokazao sam i sudiji i javnosti. Trećeg dana sudanije meni su presudili. Iz moralnih razloga došao sam na suđenje, iako sam imao visoku temperaturu. Tražio sam od sudije da to svako provjeri, osim ministra zdravlja Mugose. Sudija je odbijao sve naše dokumente, bez obzira što su oni bili sasvim vjerodostojni. On je, između ostalog, zbog žestokih reakcija iz sudnice izbacio advokata Dragoslava Kljajevića koji je na uvid dao dokument Saveznog deviznog inspektorata o ministarskoj aferi u Srbiji, iz kojih se vide bratske i ortačke veze ulovljenih ministara sa Milom Đukanovićem. Sta se moglo dokazati takvom sudu? Niko nije htio da sudi Aćimu Višnjiću, osim Zorana Zivkovića, istražnog sudije koji nikada prije nije njega je jedan mladi sudija otisao u grob, јег nije htio da mi sudi (umro je odjada), i još nekoliko sudija je odbilo da sudi bez činjenica. Znači, gospodin Đukanović nije pristao na objektivno suđenje. nego je postavio svog sudiju. Tim povodom samo mogu da vam kažem: hvala mu, iz zatvora sam izašao jači i upomiji. Među-
tim, nisam nimalo srećan, јег je sudbina mog naroda tragična, unistena je RSK, sada je na redu egzodus srpskog naroda iz RS, sva ona pitanja na koja su dr Sešelj i SRS ukazivali - Kosovo i Vojvodina - tek će biti otvorena. Popustljiva, kukavička i epigonska politika Slobodana Miloševica, koja je prisutna i u Crnoj Gori. učirdla je da mi ovoliko stradamo. Da je bilo muške, razborite politike, sa racionalnim odmjeravanjem spoljnopolitičkih okolnosti i sagledavanja unutrašnjih mogućnosti, sve bi dnigačije bilo. Da su srpski radikali imtui vlast, postojala bi velika Srbija, јег je van svake sumnje da bi oružje dvanaest miliona Srba drugačije riješilo situaciju. Neuporedivo bi manje stradanja bilo, a zadržali bismo i svoju nacionalnu čast. Mogu samo da vam kažem da sve one strašne stvari koje je izgovorio Slobodan Miloševß kako Srbi ne znaju dr znaju da se tuku, nijedan srpskog naroda nikad n^ To je notoma neistina. jer je srpski čovjek najmarljiviji radnik; to je najveća podvala i najveće sramoćenje. Naravno, srpski čovjek ne zna da radi pod komunistiraa, jer je komunizam naš najveći neprijatelj. Ja se plašim da je naš kraj blizu i
Svet 2.10.1995.
9