Svet

zerne pare da im je uemoguće da kupe ni papir za kucanje. Ta fiuansijska zavisnost od opšlinskili budžeta stvara političku zavisnost, pa je tako ono pravo vcta o коше smo govorili - čista fikcija i u praksi ga je nemoguče ostvariti", kaže Lastić. Drugi nivo manjinske samouprave u Mađarskoj je takozvana Zemaljska samouprava, koju imaju sve manjine u zemlji, Ona se biia po principu elektora, to je dvostepeni izborni sistem. Elektori su predstavnici, u slučaju, recimo, srpske lokalne samouprave po naseljima, ili Srbi koji se nalaze u opštinskim skupštinama. "Onda ti elektori između sebe biraju Skupštinu naše Zemaljske samouprave. Mi smo imali 100 elektora koji su izabrali Skupštinu od 37 članova na čijem se čelu nalazi орегаtivno Predsedništvo čiji sam ja predsednik", kaže Lastić. Ingerencije Zemaljskih samouprava pojedinih manjina su manje ođ lokalnih. One Lmaju samo pravo da dobiju nacrte svih zakona koji se na neki način tiču manjina, da ižnesu svoje mišljenje o njima, ali ne i da stave veta Pored toga, imaju ingerencije u oblasti obrazovnog programa pojedinih manjina. Uz srpsku manjinu, Zemaljsku samoupravu imaju i Nemci (ima ih oko 100.000), zatim Slovaci (oko 50.000), pa Hrvati (50.000) i Rumuni (10.000). U odnosima vlasti prema manjinama i zemaljskim samoupravama poseban i povlašten stams u praksi ima samo nemačka maojina, što je i razumljivo s obzirom na odnose te dve zeralje i nemačku ulogu u I vropi. Sve ostiile, pa ni srpska, neiuaju ui prostorije, ni budžetska sredstva. uiti faktičku mogućuost da utiču na odluke Vlade i Parlamcina oko pitanja bitnih za шапjiue NA SREĆL , DALEKO OD ' BKIGE" PANKOVOG MINTST AKSTVA Srpski demokratski savez u Madarskoj, kao i ostali delovi srpske dijaspore. gledao je početkom devedesetih u Beograd očekujući moralnu. političku i materijalnu pomoć od matice. "Kada je sve počelo, mi smo sastavili jedan programski tekst koji smo uputili Beogradu, predali smo ga Aleksandru Prlji fadašnjem ministru inostranili poslova. U tom papiru nalazili su se naši pogledi o tome kako treba da funkcionišu odnosi srpske manjine u Mađarskoj sa maficom, istakli smo da smo mi pripadnici srpskog duhovnog i kidturnog prostora, ali isfo tako i da smo lojalni građani Republike Mađarske, zemlje u kojoj naši preci žive več nekoliko vekova. Јег, nismo prihvatali princip da se dve države dogovaraju o polažaju manjine bez konsultovanja te manjine. Bila je u socijaiizmu fraza kako su manjine mostovi saradnje između država, a mi smo zapravo bili mostovi po kojima se gazilo. Kako je vreme ргоlazilo, menjali su se ministri, menjali se ambasadori, i - taj papir je polako počeo da bledi i da biva potiskivan u stranu", priča Lastić. "Posle donošenja Zakona o manjinskim samoupravama smatrab smo da maticu treba obavestiti o nor oj situaciji i orgauizo\ ali smo jednu delegaciju koja je prošlog lefa došla u posetu Beogradu. Pored Ministarstva za Srbe van Srbije, Svetske srpske zajednice, SANU, KPZ Srbije, Grada Beograda, MIP-а i Parlamenta, bib smo primljcni i kod Margit Savovič, a ja sam imao i susret sa predsednikom SPO-a g. Vukom Draškovićem, pošto smo hfeli da čujemo i mišljenje druge strane. Jer, naglašavam, mi smo parfijski neopredeljeni u odnosu na političku scenu u Scbiji."

I pored svega, zvauični Beograd je. izgleda, bio dosta rezervisan u pogledu ostvarivanja шаnjinskih prava Srba u Mađarskoj putem sisteuia samouprava. Kada je, rccimo, konstituisana Zemaljska samouprava Srba u Mađarskoj, g. Lastić je pozvao na svečanost i Ijude iz jugoslovesuke ambasade, ali se niko nije odazvao. A kada su nedavno u Budimpešti boravili predstavnici Vlade Srbije na čelu sa potpredsednikom Slobodanom Babićem i Oskarom Fodorom, koji su se sreli sa sekretarom mađarske vlade zaduženim za manjine, niko nije ni kontaktirao, a kamoli pozvao predstavnike Srpskog demokratskog saveza u Mađarskoj. Tešim ga da je možda i bolje tako, jer su gotovo svi oni "Srbi van Srbije" za koje se poslednjih pet godina zdušno staralo ministarstvo g. Radovana Pankova, na kraju sa izbegličkun zavežljajima došli u Srbiju i žive nimalo romantičan život prognanika. Oni Srbi o čijim se ognjištima nisu "brinuli", još su uvek u svojim domovima i ništa im se nije desilo. Znatno bolja saradnja je na neformalnom, naročito kultumom planu. Brojni su kontakti i razmene sa pozorištima, bibliotekama, KUD-ovima i sl. Zanimljivo je spomenuti i rok-operu o Svetom Savi pod nazivom "Paslir Vukova” sa kojom je pozorišna trupa Srba iz Mađarske gostovala u uekoliko teatara u Srbiji. TELEEONSKE I FISMENE PRETNJE Posebna priča su odnosi izmedu samili Srba u Madarskoj - onih autohtonih i ovili doseljenih poslednjih nekoliko godina. Razlike u menlalitetu su vidljive na svakom koraku. Mađarski Srbi, prirodno, više po ponašanju i navikama liče na Mađare, a ovi Tiovi". mahom Beograđani, u zajednicu su doneli temperameutni duh Balkana. Lastić priznaje postojanje razlika, pa čak i povremenih tenzija između ova dvaentiteta. "Tu freba biti in-

feligeutan i pamctan da se te razlike, u ncgatmiom smLslu, ne podstiču i misUm da to nc bi trebalo dramatizovali". kaže. Budimska eparhija Srpske ргаvoslavne crkve poklapa se danas sa teritorijom Republike Madarske i u očuvanju srpskog identiteta na ovim prostorima imala je presudnu ulogu. LI periodu komunizma. kao i ostale crkve. i SPC u Mađarskoj je potiskivana što je negativno uticalo i па samo srpsko stanovništvo. Budimska eparhija od 1951. do 1990. uije imala ni episkopa. Tada je, u obnovljenoj letnjoj episkopskoj rezidenciji u Sent Anđreji ustoličen za episkopa Danilo Krstić (inače, stric populamog novosadskog pevača Baneta Krstiča iz benda "Garavi sokak") koji od tada tamo stanuje. Crkvenog kadra je i dalje malo, svega desetak sveštenika od kojih su vecina prešli 60. godinu. Inače, Srpski demokratsld savez radio je muogo i na prikupljanju pomoči za izbeglice u Srbiji, u javnim nastupima ajegovih čelnika, kao i na ispravljanju prihčno negativne slike koja u ovdašnjim medijama vlada o Srbima. "Posle jednog fakvog mog nastupa na Radiju, kada sam nakon pada Krajine poručio Mađarhna da bi sada trebalo da pomognu i srpskim izbeghcama kao što su pre Tirvatskim i muslimanskim, dobio sam, preko tclefonske sekretarice, preteču telefonsku poruku. Naša skola je dobila čak i pismo sa markicom iz SAD u kome se na mađarskom preti Srbima. Zanimljivo je da takvc pojave dolaze do izražaja fek poslednjib mcseci, od letos, kako su Srbi u Bosni i Hrvatskoj počeb da gubc ua frontovima. U takvoj sifuaciji osmcle se, eto, i oni koji inačc nLsu baš lirabri", kaže Lastič. U prostorijama SDS-a izdaje se i uedeljnik "Šrpske narodnc noVine" čiji je glavni urednik Petar Miloševič, pisac čiji je roman bio u užem izboru (od 15 dela) za NTNovu uagradu prošle gođiue. "Ove novine su, da tako kažem, rcla-

tiviio kvalitetne. Citaoci nekada nisu zadovoljni, kažu da nisu dovoijno informativiie, ali, redakcija se trudi da ilt što više poboljsa", priča Lastić. DAN KADA SE U ZBORMCI ČULO "MI" I „VI" Za кхај, vraćamo se priči s početka, Srpskoj gimnaziji u Budimpešti. U Mađarskoj je, inače, dugo godina postojala jedina srpskohrvatska gimnazija, bez imena. Pošto su većinski, hrvatska gimuazija u Pečuju se zvala "Miroslav Krleža". 1987. predloženo je da gimnazija u Budimpešti dobije naziv "Vuk Karadžić". Nastavnici hrv'atske nacionalnosti su se pobunili i gimnazija je pstala bezimena. U vreme izbijanja rata 1991. godine od strane vlasti u Zagrebu stigao je zahtev da se gimnazije podele na srpsku i hrvatsku, a mađarska Vlada je tom zahtevu odmah udovoljila, bez prethodnog razgovora sa srpskom stranom. Tada se prvi put u zbornici gimnazije čulo ono "mi" i "vi". "Mi smo fu podelu prilivatili i zahtevali da se nađe rešenje koje će podjednako odgovarati obema stranama - priča Lastić. - Dugo su se vodilc rasprave oko pojedinosti i 1993. su gimnazije konačno podeljene. Stara zgrada na Trgu ruža podeljena je na dva dela. \li smo imab problema i sa nasfavničkim kadrom pošto je u gimnaziji bilo svega 20 posfo nastavnika Srba, ostalo su bili Hrvafi, a šfo se tiče strukfure učenika, tu jc bio nešfo povoljniji položaj. Popunili smo faj nastavnički kadar Ijudima iz Jugoslavije, ali oni z.bog sankcija nisu mogli da dobiju status gosfujućili nastavnika, pa je fo velrki problem. Ogronuii problem su i udžbenici za manjinc. Sfari su po dvadeset godina. Pošfo moramo da radimo po mađarskim obrazovnim programima, udžbcnici koje smo uspeb da uvezemo iz Jugoslavije nisu bib adekvatni. Sada sc radi na tome da Ministarstvo prosvefe Mađar-

ske izracli jedan poseban obrazovni program za Srbe, ali svc (o ide dosta sporo i nemamo dovoljno uvida u ono što se oko toga dešava." Problem je ostala i sama zgrada Ginutazije. Posle mnogo preganjaпја došlo se do rešenja da se Hrvatima izgradi jedna potpuno nova zgrada za gimnaziju, a da Srbima ostane stara zgrada koja đe se renovirati i u kojoj će Srbi na jednom mestu imati zabavište, osnovnu školu, gimnaziju i đački dom. Pošto je renoviranje već počelo. obe gimnazije su iseljene sa Trga ruža u jednu privremenu zgradu - u kojoj su opet zajedno. Tako je sudbina, izgleda, mađarskim Srbima i Hrvatima uamenila mnogo dugotrajnije Tazdruživanje" nego štoje slučaj u njihovim maticama. "Kada je došlo do razdvajanja, što je zanimljivo, nije bilo nikakvih ekscesa izmeiđu dece. Deca su jako žalila što se razdvajaju. Među nastavnicima je bilo zahladneiih odnosa, ah i mnoga vrlo prisna prijateljstva su opstala - tvrdi Lastić. Mi nismo pokrenuli inicijativu o razdvajanju, ali je ovako bolje, јег ako ste u braku i imate ženu koja hoće da vas ostavi, nema smisla je prisiljavati ili tući da ostane. Mi smo bili za civilizovano rešenje i drago mi je da se sve napokon tako i završilo." Tako, daleko od "goruće brige” matice, između srednjoe\Topskog kultumog miljea i probleraa tipičnih za bivšu istočnoevropsku zemIju "u tranziciji", žive i opstaju mađarski Srbi. Mir, tolerancija i zavidna politička kultura i obaveštenost koja impresionira u razgovoru sa predsednikom SDS u Mađarskoj Petrom Lastićem. obećavaju da ova grana srpskog naroda neće doživeti sudbinu nekih drugilt njegovih delova. Rat, sankcije i kriza u našoj zemlji potrudili su se, eto, da srpska zajednica dolaskom \ elikog broja poslovnih Ijudi iz Srbije dobije i "sveže krvi", a tako, i pored podeleija "nađoše" i "dođoše", i više šanse da opstane i ne bude asimilovana. LIST "SEVERNTH SRBA": Nedeljnik "Srpske narodne novine"

20

BUDIMPEŠTfI: КДКО SO OPSTfIH SEVEBNI SBBI

13. 11. 1995. Svet