Svet

Nasfavak sa st г.6

бак je, u jeduom momentu, 15. marta 1991. Jović dao ostavku na mesto predsednika Predsedništva SFRJ da bi stvorio prostor generalima za vojni udar koji su bili najavili njemu i Miloševiću (13. marla '91.), ali su odmah i odustali (17. marta '91.). Рге toga, Jović i Milosević su se stalno sporili sa vojskom o tome sta JNA treba da radi, pa je Jović 21. januara 1991. zapisao: "Očigledna je razlika u stavovima vojske i nas iz Srbije (Siobodana i roene). Vojska je za slamanje lirvatske viasti, a mi smo za zaštitu srpskog stanovništva u Krajini, ali to za sada mnogo ne potenciram". Iz mnogobrojoih detalja u knjizi Jovićevoj vidi se i kako je građen srpski nacionalni interes na takozvanim "koordinacijama" na nivou Srbije, uglavnom na inicijativu Milosevića i Jovića, ako je suditi po njegovim dnevničkim zapisima. Oni su vojsci direktno "naralivali” da "ostavi" Sloveniju i da ne ide na rušenjs HDZ-ovske vlasti "po dubini Hrvatske”, već da se postavi na granice u toj republici gde su Srbi u većini. Jović je objavio i jedan razgovor s general-pukovnikom Blagojem Adžićem, od 26. februara 1990. na batajničkom aerodromu, prilikom ispraćaja Dmovšeka za Egipat, iz koga se vidi nezadovoljstvo tadašnjom srpskom politikom. Da li je to bilo samo generalovo "gunđanje” ili je njegovo mišIjcnje odslikavalo i stav JNA. nemogućeje zaključiti. Рге bi se moglo reći da je reč o ovom prvom, sudeći po tome da u "sukobima

mišljenja" sa Miloševićem i Jovićem, generali nisu nikad izlaziii kao "pobeduici". Evo šta je Jović, između ostalog, zapisao 26. februara 1990: "Dugo mi je Adžić bio zagonetan, dosta odbojan prilikom razgovora o upotrebi JNA na Kosovu. Sada se otvorio. Oštro napada srpsku politiku. Smatra da jc Srbija ostala sama, da su protiv nje Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i pola Crne Gore, a i pola Srbije je protiv srpskog rukovodstva (navodi primer da je na sas. tanak socijal-demokratske stranke došlo 1.000 Ijuđi). Za sve to je krivo nelnteligenfno srpsko rukovodstvo. Pravi greške za greškom. Sve šfo radi ide naruku zapadnim republikama da lakše ostvaruju svoje ciljeve: antijagoslovenstvo i antikomunizam. Miting u Ljubljani jo greška, trcbalo je prihvafiti razgovor u Cankarjevom domu i publlkaciju fog razgovora na TV i u štarapi. Ako je clij isfina, onđa se ona tako mogla reći, Ovako, Slovencima nije bilo teško da dokazuju da je cilj prisiia, agresija i što god hoće (a hoće). U Hrvatskoj govori Sima Dubajić. U Kninu uzvikuje: ’živeo Slobođan Miloševića, živela Srbija’. Njiina to faman odgovara da pokažu velikosrpske aspiracije. Namera o slanju 100.000 Srba na Kosovo (povratnika i dr.) neostvariva je, a iritira i sve Albance i drugc. Zašto treba da se lausiraju tako gromoglasne neosfvarive idejc pa da duplo trpimo, i ncuspeb, i neistiuu? Bolje je praktično vući sitnc potezc koji vode ka cilju, a nc na sva zvona, a ncostvarivo. Isto je i sa blokadom Slovcnije. Sve se moglo ostvariti bez proglasa. Ovako iip se Ша « • đ гШ

daje "pravo" da vuku potezc ka otcepljenju. Štcta je - kaže Adžić. Nema Srbija Nikolu Pašića". Jović je, kako pet dana kasoije zapisuje u dnevLiik, 1. marta 1990. u telefonskom razgovoru sa Miloševićem: "teže prihvafio upozoreпје da se preteralo sa programom pcvratka ćak 100.000 Srba i Crnogoraca па Kosovo... Sloba se pravda da nije hfeo da ’oponira drugovima iz CK’.„" U susret konferenciji u Hagu, kako je zapisao Jović 23. oktobra 1991. ni Jović, ni Milošević nisu verovali Branku Kostiću da će Сгna Gora podržati predlog lorda Karingtona. Jović je rekao Kostiću da bi to bio najpodmukliji nož u leđa Srbiji, a Momir Bulatović nije hteo da se javi Miloševiću na telefon sve dok takva odluka nije izglasana u Crnoj Gori. Jović i Milošević bili ~su šokirani. Posle Haga, je, kako je zapisao Jović, Cma Gora zauzela stav suprotan Srbiji. Prihvata potpuni raspad Jugoslavije, a svoje vojnike poziva da se vrate sa frouta iz Krajine, Sastali su se, 29. oklobга 1991, Milošević, Jović i Bakočević sa crnogorskim rukovodstvom. "...Govorili su Risto, Milo i Momir. Svi u isfom pravcu: nije problem u njima. Ne treba sumnjafi u io da narod Сгпе Gore želi sa narodom Srbije; to će se i na referendumu pokazati. Oni imaju ogromnu podršku u Parlainentn i narodu. Neprihvatljivo je da ili neko naziva izdajnicima. Ргоblcm je što Srbija neće da ratuje. Oni su bili za rat, aii ako Srbija neće, onda nema druge nego prihvatiti predloge za mir. Osporavajti da ti predlozi nisu dobri, iako podrazumevaju potpuno rasturanjc i likvidaciju Jugoslavije. Smatraju da se inogu pobolj-

šavati, ali u osnovi su prihvatljivi. Napadaju Armiju. Vojska radi šta hoćc, ие pita ili gde šaije njihove rezerviste, sada \ rši miniranje kasarni u Crnoj Gori!!! itd. Dugo smo se übeđivali. Dovoljno jasno smo im stavili do znanja koliko će biti krivi za stanje koje može nastati. Bakoćević im je postavio otvoгепо pitanje: irnali ste razgovor sa Hrvatima, Italijanima, Austrijancima... možemo li znati šta su vam nudili? Bulatović je rekao sledeće: ТЧетато šta da krijemo. Rekh su nam da ćemo biti па ličnoj dobiti, da će naša partija biti tretirana kao demokratska, da ćemo dobiti pare za razvoj Crne Gore, da ćemo dobiti Prevlaku miraira pulem, a da Crna Gora neće trpeti blokadu ako do nje dođe protiv Srbije. Naravuo,’ гекао je Bulatovlć, ’mi nismo prilivatili plan Evropske zajednice (Karingtonov plan) zbog toga, nego iz lićnog übeđenja’. Kada su došii Kadijević i Adžić uneta je nova dimenzija, koja je još pogoršala stanje. Njili dvojica samo šfo nisu plakali; ako im пе budemo dali 250.000 rezervisfa sve će propasti. Vojska će se raspasti, izgubićemo rat... Crnogorcima je to dobrodošlo da pojaćaju napade na nas. KastaU smo se u pofpunoj neizvesnosti. Postignut je nekakav dogovor da se Crnogorci sutra odiuće i kažu svoj konaćan sfav, a da vojska đotic saćeka". Sloba je posle "übedio" Bulatovića, kako je zapisao Jović na dan 30. oktobra 1991.: "Slobodan je naćinio tekst amandmana koji bi Cma Gora trebalo da pošalje u Hag. Suština je da oni koji hoćc л

da izađu iz Jugoslavije rnogu, a oni koji hoće da ostanu u Jugoslaviji takođe mogu. Dakle, nije obavezan raspad..." A šta je rečeno vojsci? "Vcljko je zvao Slobodana i гекао шп da sutra ргс sednice Staba Vriiovne komande ima narneru da donese odluku da svim raspoloživim snagama krene na oslobađanje kasarni u Hrvatskoj i na rušcnje gradova. Slobodan mu je гекао da to nije paraetno, a on mu je odgovorio; Т1 si isti kao Bora Jović!”’" "Pitam Slobodana da li da mu damo još malo rezervista. On odgovara da im mi ne branimo, mobilizacija je u njihovim rukama, odluke imaju, ali rai ne možemo da se isturamo, da agitujemo da se gine za kasarne koje su oni ostavili iza fronta. Kažem пш da sam ih н Generaištabn pitao koliko ima vojskc u tirn kasarnaraa, oni su ini odgovorili: 13.000. NaIjafili su se kad sam pred njiraa zapitao da ii je opravdano da mobiLSerao 250.000 ijudi, od kojih će bar 10% izginuti za nasilno osvajanje fih kasarni po gradovima? A pifanje je koliko će uopšte uspeti. Rekao sam im otvoreno da mi ne možemo da uspcmo н tolikoj mobiiizaciji, i da može doći do masovnih protesta i polifičkog poraza ako na tom do kraja insistiramo. Njili to nije briga. Misle da jc dovoijno da nas đvojica održimo po jedan govur i svi će da idu u ral da ispravijaju njlhove grelke". Posle čitanja ovog delića iz Jovićevog dnevnika, sinulo mi je pitanje šta bi na ovo гекао, na silu Boga, osuđcni general Vlada Trifuuović? Neko bi trebao da mu pošaIje Jovićev dnevnik u zatvor.

Naštavaksa str. 18

ga, ni uvodnih predavanja, ali sam ' se odmali zaiuteresovala da postauem instruktor. t) julu iste godine putovala saijt u Laredo, gde se svake godine održava instruktorski kurs, a ovdc sam nastavila praktičnu obuku sa koordinatorom Dragauom Vujovičem. Od oktobra 1992. držim kurseve. • Jcste li zadovoljui postigmitim rezulfatima? Siiva metod je krajnje praktičan i pomaže da se reše konkretue ži\otne situacije. I sama sam tmala puno problema - šta da radim. kad ću naći posao. kako da rešim porodičnu situaciju i konflikt sa ocem. Znači, bilo je izazova na raznim životnim planovima, a sebe sam ргоnašla u Silva metodu. Naravno da nije bilo lako, ali počela sam da rešavam jedau po jedan problem. Tehnike Šilva metoda su mi pomogle da uspostavim ravnotežu, da saznam sta hoću.od života, a danas mi pomažu da rešim neke kratkoročne probleme. • Znači, Siiva inetod Vam jc promenio život. Mnogo toga se promenilo i okrenulo već posle prvog kursa. Neki problem više- nije bio aždaja koja će da me pojede, da me samelje, nego to postaje izazov koji treba da rešim. Jednostavuo, nema ništa jače od mene, ja sam najjača i samo treba da nađem najbolji načiu da svoju jačiuu pravilno usmcrim i iskoristim. Ja ne trošim svoju energiju ua, danas, \rlo popularan sport kukanje i takmičenje kome je teže i čiji problemi su vcći i nerešiviji. Svima govorim da ne treba sedeti u sobi i analizirati s\ oje probleme i ueuspehe, već tražiti prave načine da se oni reše. • Nerviratc li se i svadate li se sa Ijndiina?

Dešava sc, jcr Silva metocl ne pravi nadljude. Ja se nerviram. a ponekad mi ćlođe da zaplačem, Selila smu sc jedne naše polaznice, inače psihologa koja mi jc pričala da ju je iznervirao kolega ua poslu i da se setila tehnike koja poniaže da se smiri, umesto da besni i vičc. Ona je ipak, izabrala da kaže šta ima, ali to je bio njen svesni izbor. Treba ponekad istresti bes iz sebc ali uakonstruktivan načiu. Ne sme-1110 da razmišljamo u stilu: sve.se srušilo, svcmu jc kraj; već - tužan sam, ne ide rni dobro, to je jedna minus faza koja će proći. » I)a li jc ovo vrh Vaših ambicija sa Silva mctodom ili hoćefe jos da naprcdujcte? Iskustvo- čini čuda i imam ambicije da još mnogo toga uradim. Ne postoji krajnja granica za ćoveka. Sa svakim đanora se može biti bolji i sa svakpm vežbom se to postiže. • U oktobrn je vaš gost bio Hose Silva. Je ii to bio vaš prvi kontakt? ■ Tačno, on je idejni tvorac Silva metoda i u osamdeset drugoj godini je došao u prvu posetu jugoslovenskom centru Silva metoda i on je, do sada. naš najdraži gost. Ja sam ga upoznala još 1992. godiue u Laredu kada je uzimao učesća na instruktorskom kursu. Mene, kao i još hiljadu polazntka višeg, ultra, kursa gosp<xlin Silva je fascinirao smirenošcu i koncentracijom sa kojima je držao predavaaje od devet ujutro do devet uveče. Niko nije osetio bilo kakav umor kod пјега. On praktično ceo život živi Sitva metod a interesantno je da je u laička istraživanjakrenuo još 1944. godine. Danas je počasni do-ktor nauka na nekoliko univerziteta. a 1972. godine Je od strane guvernera države Tek.;;is imenovan za "ambasadora dobre volje". Doživeo je još brojne počasti i priznanjiu jeclnostavno zato što ujego\ Metod čini dobro Ijudiraa. Najno-

vija vesl je da je Američko udruženje medicinskih sestara odobrilo dvadesetočasovni program lehnika Silva metoda za prezentaciju medicinskora osoblju u svim ашеričkiin državama. • Da li je Hosc Silva Vaš guru? Hose Silva je vrlo skroman čovek i živi sa parolora: rad, rad i samo rad. On nije nikakav guru već sarao ćovek koji je smislio ovaj genijalan Metod.

• Како objašnjavate da je u posiednje vreme u Srbiji sve više raznih altcrnativnih mctoda saniospoznaje i psilioterapijc? Prvo, Silva metod nije vrsta psihoterapije već obrazovnog metoda. Silva metod uči Ijude kako da se bave sobom, kako da sami efikasnije rešavaju svoje probleme. Mislim da pojava raznin altematiynih metoda u Srbiji оеша uikakve poscbne veze sa našom trenutnom situacijom. koja zaista nije ni malo phjatna za sve nas. Pogledaj-

ie Zapad: taino nema rata i socijalne i nioralne nesigurnosti kao ovde, ali Silva metod i muoge druge "inetode" joS su prisutniji nego ovde. Po'meni, to nije vezano ni za područje, ni za vreme, ni za uslove krize. Cak mislim da hi iraali više polaznika da oormalno živimo jer se Ijudi svuda u svetu sve više bave sobom i svojira uuutrašnjim polencijalima. • Pokazuje li primena Siha metoda težnju Ijudi za otkrivanjem nckih astrahiili dimenzija? To razni Ijudi tumače naAazne načine. Sebe smatram slručnjakom za Silva metod i tesko mi je da ga poredim sa nekim drugim alternativnim disciplinama, zato bih prepustiia čitaocima da na osnovu dosadašnjeg razgovora donesu sud koliko Stlva metod zalazi u nekakvu astralnu dimenziju. Na kursu nema ni govora o tome. Nema nikakve mistike, religije, magije. Ponavljam - sve je bazirano па naučnoj osuovi i sve je jasno i konkretno. » Kako ohjašnjavafe da Ijudi pri pomenu Silva mefoda prvo pomisle da jc u pitanju još jedna verska sekfa? Silva metod u sebi nema ničeg religijskog. Ako neko ode na kurs strauog jezika i, recimo, savlada cngleski, hoće li biti proglašen članotti sekte onili koji znaju engleski? E, u tom slučaju je i Silva metod sekta. Sekte su, koliko ja znam, organizacije koje stalno vežu za sebe. A ovde dođete, završite kurs i posle toga nikom ne polažete racune. Dragan Vujović ume da kaže ’mi vas uaučimo da pecate, a da li ćete vi nastaviti sa lim, to je vaša stvar". Polazuici naših kurseva su i pravoslavci, i katolici, i muslimani, a dolaze i ateisti. Lma i puno stranih državljana koji trenutno žive u uašoj zemlji. • Jesfe li za o\ili pef godina imali nekih neprijatnosti sa bilo čije strane?

Ne. Naproliv, kako vreme odaiičc ostvarujerao sve pozitivnije kontakte, Ntkakvili r.eprijatnosti aije bilo. a izgradili smo dobre odnose i sa nekim zvaničnirn institucijama. Sudeći po brojnim istraživanjiiua koje sprovodimo sve više je onih koji se interesuiu ?a SUva metod. • Koje su to instilucije? Gospodin Hose Silva je za vrerae- boravka u Beogradu održao predavanje na Masinskom fakultetu, gde je pred jednim multidiscipiinamim timom prezentirao svoj metod. Dobili smo poziv i sa fakultcta organizacionih nauka od strane jednog profesora menadžmenta koji је potrebu da se njihovim studentima održi uvodno predavanje ovako obrazložio: Kako ćete sutra da upra\ ljate nekom firmom, kad ne znate da upravijate ni sobom. Održali smo predavanje i na fakultetu "Braća Karić", a planiramo i održavanje specijalističkih seminara za posiovne Ijude, menadžere i direktore. » Jesu li пеке poznate Učnosti završne kurs Silva metoda? One bi Vam mogle pomoći u reklamiranju? Đolazile su poznate hčnosti ali ne bih o imenima. Лко budu neki od njih želeh da uzmu ućešća nećemo imati ništa protiv. Kurseve su pohađali i novinari, i estradne zvezde, ah o imenima možda drugom prilikgm, a Sta ie sa svefskim zvezdama? Sa svctski poznatim ličnostima je drugačije. Tako je predsednik .Vrgentine Karlos Menem sa članovima svoje porodice završio kurs i to mu je mnogo pomogio u situaciji kad je doživeo infarkt. Potom Sisi Spejsik, američka fiimska zvezda ima našu điploimt. I da još samo pomenem Ričarda Baha. pozna tog -američkog kn j i žcv 11 ik a.

MSMO NTKAKVA SEKTA; Branka Stamcnković, izvršni direktor Centra Silva metoda za Jugoslaviju

24

■sH Ih l w I i *) i'M У У1 jTi O.TIT;ki H v ki i i/rl iћlч и п f

Ш М;1 RftT« ii муШ >к l?уЈГ Ти >lП Тп!»{>l т\ w i 1 1Ч [НМ

13.11.1995. Svet