Svet
ZANIMLJIVI SLUČAJEVI IZ ADVOKATSKIH BELEŽNICA: VLADIMIR HOROVIC VAVA
Danilo Vukićević
ovom broju ppčinjcmo predstavljanje najzanimIjivijih slučajeva iz advokatske prakse poznatih beogradskih i novosadskih advokata. Ovde če biti reči o slučaju koji je vodio novosadski advokat Vladimir Horovic - Vava. Vladimir Horovic je rođeni Novosađanin te je sve škole kao i ргаvni fakultet završio u Novom Sadu. Pripravnički staž od dve godine obavljao je pod mentorstvom dva veoma poznata i cenjena novosadska advokata. Prvi je advokat Tomislav Milič koji je vrstan stručnjak u oblasti građitnskog prava. Drugi je bio advokat Veljko Кошnenovič, takođe cenjeni stručnjak i jedno od največih imeua jugoslovenske advokature. Praksa kod ova dva advokata Vladimiru Horovicu je dala dovoljno obrazovanja u stručnom pogledu za njegovo krajnje opredeljeuje vođenja krivičnih slučajeva, Tokom gimnazijskili dana-.učeslvovanje u literarnim sekcijama, post'avkama pozorišnih predstava (neostvarena želja da postane Ишsld režiser) i druženje sa Ijudima od рега razvija kod njega sidonost prema govomištvu što je doprinelo da izraz koji koristi i način interpretacije slučajeva bude jasan i raznmljiv. lako se pretežno družio sa Ijudima iz slruke na njegaje veoma veliki uticaj izvršilo i druženje sa Ijudinia koji nisu jmali visoko obrazovanje i čiji je fakultet veoma česlo bio zatvor. U moru zanimljivih sudskih procesa iz njegove k;uicelarije V. Horovic je izabrao slučaj optuženog Z. I. u kome ga je branio od optužbe da je počinio krivično delo teškog razbojništva koje je u ovom slučaju izazvalo smrtnu posledicu. Zanimljivo je da se radi o jednom od najtežih krivičnih dela koje jugoslovenski zakon predviđa. Kazna koja je zakonom predviđeua za izvršenje ovakvog krivičnog dela proteže se od pet godina zatvora do najrigoroznijeg sankcionisauja smrtnom kaznom. Druga zanimljivost u vezi s ovim slučajem je upoгпо poricanje okrivljenog da je on izvršio krivično delo. VEZALI ŽENU GAJTANOM, U USTA JOJ NATRPALI ZEMLJU, A NEPOKRETNOG OCA MALTRETIRALI I TUKLI ŠTAKAMA Događaj zbog kojeg je pokrenut postupak dogodio se 30. maja 1992. godiue oko 13,15 časova u Baču. Javni tužilac je stavio u zalitev za sprovođenje istrage tvrdnju da je klijenl advokata Horovica tog dana sa još dva muška lica ušao u dvorišle oštečene N. M. predstavivši se kao član Liberalne stranke tvtdeči da su došli da od nje traže izjavu o predstoječim izborima. Pošto je po njenun rečhna "politika nije interesovala" odbila je da da bilo kakvu izjavu. Krečuči se laganiin liodom preraa kapiji ova tri mladiča su i daljc uporno znlttevala da udu u kuču i da im ona odgovori na pilanja: za koga čc oua i njen otac. sa kojim je živela, glasati, kojc su nacionalnosti, da li su im vra-
lili oduzetu /.emlju i uiz drugili pitauja. Kada su navodni predstavnici Liberalne strankc uviđeli ujenu čvrstu odluku da ne razgovara sa njima i da ih po svoj priliei neće pozvati u kuću prešli su na nasilne metode. Muškarac koji je sve vreme pričao sa njom i za koga je sud smatrao da je okrivljeni Z. I. viknuo je preostaloj dvojici "Rusije!", na šta su je ova dvojica srušiii na zemlju a ruke i noge joj vezali električnim gajtanom. Sada već veoma nasilni i vulgarni udarali su je i vikali: "Pizda li materina ustaška", posle čega su joj usta uapunili zemIjom. Zatim su je tako vezanu uneli u kuću i bacivši je na pod vezali joj usta peškirom. Dok je ležala na podu osoba za koju se smatralo da je optuženi Z. I. iz jakne je izvadio nož čije je sečivo bilo dugačko oko 30 cm i vrh tog noža stavio joj pod grlo a povremeno je drškom udarao po glavi. Krajičkom oka videla je da su u drugoj sobi vezali i njenog oca koji je inače, bio teško bolestan i nepokretan ležao u krevetu. Preturali su po kući a uspul ih maltretirali, nju udarali nogama a oca tukli njegovim štakama. Vikali su da će ih zaklati ako ne kažu gde su pare, da su došli po раге za Sešelja i da irn je navodno on poručio da se isele iz kuće u roku od 10 dana ili će im kuću dignuti u vazduh. Nakon što su iz kuće uzeli 4.000 maraka, 600 dolara i 5.000 dinara pobegli su ostavivši žrtve vezane i pretučene, Otac oštećene N. M. je nakon dva meseca umro od poslcdica maltretiranja a ona je prošla sa раг masnica u predelu rebara. Nakon ovog dogadaja intenzivno jfe sa radnicima SUP-a radila na prcpoznavanju počinioca. Tako je 19. avgusta 1992. godine u prpstorijmna GSUP-a Novog Sada u ličnosli Z. I. prepoznala osobu koja ju je inMtretirala i dr/.ala joj ijož pod grlom. Prepoznavaujc je izvršcno sa raslo-
jauja od jeduog metra i to kroz staklo kroz koje opluženi uije mogao da je vidi. Od momenta kada je saznao za šla ga terete optuženi je uporno porieao da ima bilo kakve veze sa izvršenjem ovog krivičnog dela. U toku postupka izneseni su dokazi i saslušano je više lica od kojih posebno oštećena N. M. Probleui je bio u nemogućnosti da se saslusa njen otac koji je u meduvremenu premiuuo. U toku istražnog i predistražnog postupka onaje bila, na osnovu prepoznavanja i fotografija koje su joj bile pokazane, uverena da se radi o Uijentu advokata Horovica. Bitna je činjenica da je prepoznavanje uvek vršeno bez direktuog kontakla i bez zvučnog efekta što će se kasuije ispostaviti kao vrlo bitno. Istraga je pokušala da raspravi dalje dokaze utvrđujući gde se okrivljeni nalazio u vreme izvršenja krivičnog dela i da na taj način opovrgne ili dokaže tvrdnju okrivljenog, Međutim, okrivljeni je tvrdio da se u to vreme nalazio na ratištu i da tada uopšte nije dolazio u Jugoslaviju niti je prelazio granicu. BРАBЉО GA UROĐENO MUCANJE Tada je došlo do veoma teškog problerna dokazivanja ove tvrdnje. Putne isprave u to vreme nisu overavane niti je iko ko je u tom pravcu prelazio Jugoslovensku granicu imao bilo kakvu potvrdu o prelasku. Isto tako nisu postojale ui potvrde u vojnim knjižicama niti je biio ko bio voljan da u to vreme izda potvrdu da se okrivljeni nalazio na ratišlu zato što se Jugoslavija nije nalazila u ralu.pa tako ni Jugosloven nije ruogao da bude na toj teritoriji. To je dodatuo otežavalo dokazivanjc njegovih tvrdnji i, konačno. dokazivanje istine. Dopisi koje je sud slao u Republiku Srpsku i graničnom prelazu na kojem jc ok-
rivljeni tvrdio da je prešao takođe nisu imali nikakve odgovore. Radilo se o borbi za činjenice, ali uzalud, jer u državi, u ratnom okruženju, mnogo toga nije funkcionisalo. Konačno slučaj se sveo ua pitanje da ii će N. M. па glavnom šuđenju u okrivljenom prepoznati osobu koja ju je maltretirala i pretila joj ili neće. Nepovoljua okolnost je ,bio strah ove žene od dodatnog pritiska ili ucene od strane neke paravojne formacije kojoj je opmženi mogao pripadati. Na glavnom suđenju je trebalo sve da se reši jer bi njen konačni odgovor - da - značio mogućuost smrtne kazne. Sudenjejekonačno održauo 11. niaja 1993. godiue па kome se kao glavni i jediui svedok pojaviJa N. M. tako da je čitavu priču još jedanput ispričala, i naravno opet prepoznala okrivljenog. U jednom momentu je izgledalo da je suđenje završeno i da će okrivljeni Z. I. biti proglašen krivim jer su sve činjenice bile uperene protiv njega. U punom uverenju da je ujegov klijent sve vreme govorio istinu koja še na drugi način nije mogla dokazati, dakle ni putnom ispravom, ni potvrdom da je bio na ratištu, advokat Vladimir Horovic je pokušao poslednjini manevrom da učini nešto u cilju rasvetljavanja čitavog slučaja. Tada je u poslednjem mogućem momentu postavljeno sudbonosno pitiuije oštećenoj N. M. Pitanje je glasilo: "Da li je bilo nečeg karakterističnog u govoru i načinu izražavanja optuženog po čemu bi se mogao, ne samo vizuelno nego i zvučno, prepoznati?" Odgovor je bio da je onaj koji ju je napao govorio tečno, bez zamockivauja j da nije bilo nikakvih govornili mana. Nakon ovog odgovora odbraui je laknulo. Ražlog je laj što okrivljeni Z. I. od rodcnja ima veoша priraelnu govoniu raanu tj. da muea! J'o žena koja ga je prcpoz-
nala i optužila nije moela <la zna jer po zakonu u vreme kada sc okrivljeni ispiluje ona nije bila u suclniei. Sud je tada zamolio da Z. I. ustane i izgovori tekst koji je počinioc u toku pljačke izgovarao. Kada je čula kako optuženi, govori N. M. nije mogla da veruje daje umalo psudila nevinog čoveka, doduše ne njen'om krivicom, jer do tada nije bila u prilici da čuje kako okrivljeni priča. Žaplakala je i u potpunom uverenju izrekla da čovek koji sedi na optuženičkoj klupi nije kriv. Nakon toga nije bilo sumnje da će sud doneti oslobađajuću presudu. Optuženi je oslobođen presudom okružnog suda u Novom Sadu 11. maja 1993. godine, međutim, pravi počinilac ovog teškog krivičnog dela do danas nije pronađen. PROBLEMI NESREĐENE PRAVNE DRŽAVE Po rečtma advokata Vladimira Horovica kroz ovaj slučaj je dokazana tvrdnja da nesređeni odnosi u državi i ovakva stanja kakva smo imali i imamo ili i danas neminovno vode nerešenim pravnim situacijama. Da je država u to vreme na bUo koji način bila stabilna i valjana pravna država, jednostavuo bi se stvari dokazale јег bi okrivljeni bio u stanju da prikaže svoju putuu ispravu koja bi morala biti overena i tada bi, uz funkcionisanje pravue države, па mikro planu, dakle za sve građane, pitanje jednog suđenja, mogućeg übistva i teškog slučaja razbojništva bilo rešeno i pre pokretanja postupka. Iz toga proizilazi da ako je rešena situacija u državi oko obezbeđenja redovnih putiiih isprava, stavljanja pečaia па graničnim prelazima, ima li. konačno, graničnog prelaza ili ga uema i oko ostalih pravuo formalnih siluacija, ne bi postojali pvakvi slučajevi ili bi bili rešeni vrlo brzo.
"NEREŠENO PITANJE ZAPADNIH GRANTCA I PL TMH ISPRAVA OTEŽAVA POSAO I SL DU I POLICI.H 9 Advokat Horovic
Svet 13.11.1995.
43