Svet
ue postoji rat koji se tnože zavrsiti uenješeuo, po definiciji. Jediuo jc onat izuieđu Salvadora i Uondura sa, koji je izbio zbog fudbala i traјао uekoliko daua, završeu renujem. Moraš prvo rat vratiti u Bosuu, pa tek onda čekati nje°ov кгај. Dolazak NATO-a je nova faza rata. a i uelogičuo je da vojna sila donosi mir. «Pomenuli ste izjavu Mire Marković, odnosno njen dncMiik, koji je ovde najčitanije političko štivo. Da li se i u tvvropi čitaju beleške iz Tolstojeve? ' Da, svakako. Mislim da nema uijedue ozbiljnije evropske vladc koja te njene duevnike ne uziiita kao ozbiljnu najavu događaja. Ciui mi se da se njene izjave tumače kao zvanična srpska politika, paJ_e utoliko straSnija izjava o necivilizovanim Srbima u Hrvatskoj. a Bilo bi interesantno da kažete, јег je ostalo prilično nejasno, kako i zašto ste napustili Beograd u кош ste se obreli nakon ilegalnog izlaska iz rafnog Sarajeva. Posle izlaska iz Sarajeva Ujedi-njene nacije su nastavile da vode bngu o mojoj bezbijednosti, pa i kada sam stigao u Beograd. Sredinom aprila 1§93 godine, predočeuo mi je da bi trebalo, iz razloga lične bezbijednosti da napustim SRJ. Odbio sam, uprkos problemiina koje sam doživljavao. Svi pokušaji da dobijem jugoslovensko državIjaustvo, ođnosuo da legalizujem s\oj boravak, nažalost, propali su. Bez te cTste zaštite nije bdo moguče da se na duži гок odbrauim od nevolja koje su mi prijetile. Kada mi je desetak dana kasnije još jednom predočeno da je krajnje vrijeme da se skloaim na sigumije mjcsto - prihvatio sam. Sain odla/ак iz Reograda i put do Osla. bili su |xisebno orgauizovani u sinislu K/bjČdnosti. • Koukrctuo, o kakvim prctnjama je bilo rcči i ko je bio glavua opasnosf za Vašu bezbeclnost? Ne volim da se prikazujem u ulozi žrtve, jer je toliko karijera napravljeno ua principu žrtve da mi se zgadilo. Ja sam bio potpuno ilegalno u Beogradu i da sam dobio državljanstvo, nikad ne bih otišao iz Beograda - dok me ne bi istjerali, kao iz Sarajeva. Ni iz Sarajeva nikad ne bih otišao da, na kraju, nisam bio potpuno besmislen i kao čovjek i kao novinar. Sada da vam pričam o detaljima, o mojim problemima u Beogradu, bilo bi čisto glorifikovanje i vađenje iz konteksta, • D kojoj meri sfe iznenađeni onim što se događalo u Beogradu, recirno, time što niste mogli da sredite papire? Dosta, pogotovu što su moji prijatelji bili uvjereni da će to iči bez problema. 810 se nekim kanalima i do vrlo visokih mjesta, ali nije mogla čak ni lična karta. To je bilo viijeme velike Ijubavi između Karadžića i Miloševiča, tako da meni - kao nekom ko je u Bosni bio satanizovan od sve tri strane ni državljanstvo ne bi bila neka garancija. Ali, novinarska profesija je takva. Nemam iluziju da se ozbiljno možete baviti novinarstvom, naročito političkim, a da vas pri tome ne udaraju. Tu vrstu zaštite nikada nisam tražio. Međutim, ovdje je riječ o egzistencijalnoj ugroženosti. Iz Miloševičevog ugla gledano sasvim je razumljivo što mi uije dao državljanstvo. Zašto bi ga davao nekom ko nije za njega, mti za ujegove. • Da li imate mogućnosti i žeIje da se vratite na bilo koju stranu? Mnogo se bolje osječam kao stranac u Oslu, nego kada sam lo hio u Sarajevu i Beogradu. Daklc ja mogu samo negdje da dodem. a мс (la so vratim. Međutim. o tomc
uc razmišljam, пе samo zato >io i . lo ncmoguče, bar u uarednih |x-i šcsi -goclina, več i zbog toga šlo jc 111010" nbstalgija vezana za konkretue liude: roclitelje, rodbinu, prijateIje. Znači, imam želju za vkfenjeui, a ne dolaskom. e Kako sada glcdatc na optužbe da sfe bili saracluik KOS-a? I autori lih optužbi su, naravuo. znali da ja nisam nikada imao nikakve veze sa KOS-om. Međutim, kako da me optuže za ono što sam napisao i govorio, kada bi u tom slučaju morali javnosti da predoče dokazni materijal i organizuju suđenje. Optužbe o saradnji sa KOSom bile su u SarajevvC praktično, samo potjemiče i f»ziv na otvoreni lov na hude. • Oko Sarajeva, gracla gclc ste živcli, lomc se mnoga koplja. Kako Vi clanas doživljavatc grad na Miljacki? Moje Sarajevo je nestalo pred mojim očima. Ljudi koji prežive rat imaju privilegtju da shvate proces kao što je nestajanje jednog grada, nestajanje jeduog dijela života. I u mirnodopskim uslovima se gradovi mijenjaju, ali to nije toliko primjetno. Shvatio sam da je ono; kako jedan grad čine Ijudi, za šta se uglavnom misli da je fraza u stvari, istina. Ako voliš šetališta, u Evropi ima umogo Ijepših, ako voliš dobru hranu - u Evropi ima mnogo boljih ćevapdžinica nego Sto su bile one u Sarajevu. Nemam nikakvu želju da vidim Sarajevo, a kamoli da sad šetam ulicama gde su mi se dešavale i mnoge ružue stvari. Taj grad je potpuno nestao, a ja sam u njemu bio stranac. Sarajc vo najviše postoji u glavama onili koji nisu nikada tamo živjcli, i u propagandi. Tipičan primjer je ona dkfcija u Beogradu "Zivjeti u SarajevuLTo je van pameti. Zašto ti koji propagiraju Sarajevo kao stvar duhovnosti i sreče ne spakuju koferc I iz Beograda se presclc u Sar.i јсло ?! To ŠIo Nclvijša l’ojio /а S.iiajcvcmi, ilo u Kcp >c kako čemo živeti u Sarajec. suludo. Dok sam to čitao, pozvao mc je jedan mladi Sarajlija koji živi kao izbjeglica u jednom norveškom gradiču da rai saopšti kako ga je majka iz Sarajeva upravo zvala da mu kaže da su prije pet minuta pucali na nju. PoŠto postoji mogučnost da je übiju, odlučila je da mu ispriča ovo: kad kupuje hljeb, nikad joj ga prodavac, iz kvarta, пе doda u inke, več joj hljeb baci ua zemlju. To je Saraievo. »Kako sada Evropa gleda na übijanje Sarajeva? Na Zapadu se iznenađuju da je glavni problem u pregovormia Sarajevo, jer je ono u svijesti Ijucii bi-10 opkoljen grad, a ne podijeljeu. /\ko je nešto opkoljeno i okupirano izvau, onda nema potrebe da se dijeli, pa Ijudima nije jasno kako to da se traži podjela Sarajeva ako su Srbi na okolnim brdima. Polako se 11 stereotipi ruše. Danas je Sarajevo dvostmki logor, ali sa povlaščenim položajem. Koliko samo Ijudi iz Sarajeva, mislim na ove iz zvanič-* nog - iz Izetbegovičeve strane pluta po Evropi i vrača se u Sarajevo. To je fantazija. Pa, ti Ijudi bolje izglalaju nego neki u Evropi. Nedavno sam gledao reportažu o pačenicima iz Sarajeva gdje jedna ženska kupuje cipele od 300 maraka. Tamo, očito, postoji povlaščena kasta koja lagodno zivi, i uesrećni narod kome bacaju hljeb na ulicu. Obićan čovjek, bio on Srbin, Hrvat ili Musliman, ne može da mrdne, jednostavno je talac. Kada znam te stvari, ne mogu nikako da podržavam iluziju Sarajeva, kao grada duhovnosti, multikulturalnosti i sličnih gluposti. Citav zapad је time indoktriniran - stvorena je sli-1 (I Sarajevu kao gradu pozorišta, gdji- dolaze svjetski umjetnici. Stvorcna je slika kako je Sarajlijama značajnije da imaju ppzorišm: ргсdslavu nego da jedu. Čovjcči ' I’ ijc rata Sarajcvo jc imalo iri г>о, > išla
i 11.-! торао napuiiili pola sale. I’o /.orišk' jo bilo straui pojarn za 90 (Klslo Sarajlija, i sada je za lili 90 oristo (jer je ouih desel koji su stvarno išli u pozorišlc uglavuom napustilo grarl) pozorište oaza. U Oslu je nedavno održauo veče Sarajlija, nije bilo uijednog Sarajlije, a bilo je ргеко 100 zvauica. Prave Sarajlije ne pristaju na tu vrstu шаnipulacije. O Sarajevu, ua Zapadu, najviše govore i uajbolnije plaču za njim oni iz okoline Prijedora i Ključa. To su običuo Ijudi koji su došli dva puta ua utakmicu ZeljoSarajeva. a treci pul su bili u gradu kada su imali sistematski pregled za vojsku. To je Lronija: s jedue strane najpoznatiji umjetuici iz. zapaduih zemalja, a s druge strane seIjak iz nekog sela 40 kilometara od Mostara oplakuju Sarajevo. • Diglo se dosta prašinc oko Vašeg izlaska iz Sarajeva, nakon sedmomesečnog ratnog pakla, a Vi ste opet izbegavali da ispričate eelu priču, Možda je sad pravi trenutak. Pl Beograd sam stigao ilegalno avionom, i to iz Zagreba. Naravno. riječ je o istoj "aviouskoj kompaniji" koja me je, tri dana ranije, takođe iiegalno, iz Sarajeva prebacila u Zagreb, Srbi sa Pala su tvrdili da sam izasao preko Pala, da su me oni napili, spasili od Alije i poslali zaßeograd. Izvele su me Ujedinjene nacije, jer kako Alija nije htio da me pusti, a ni ovi da me prime, sve je uradeno ilegalno. Da sam onda to rekao, Ijudi bi raogli dobiti argumenf da optužuju UN da rade stvari za koje nemaju mandat, pa još ako mene proglase za državnog neprijatelja, ispalo bi da su UN pomagale neprijateije države. Još ako sam ja i saradnik KOS-a. onda lo dobija strašue dimenzije u propagandi. Normalno je što do sada nisam govorio o mojim spasiociiua. • Koliko su sada potresne i/healičke pričc? Nisu li /ap.cdui meiliji malo oguglali na tukve >tvari? Ovdje posloje dvije vrste izbjeglica: oni koji su otišli prije nego šlo su doživjeli uešto loše i oni koji su stvarno stradali i inostranstvo im је bio jedini izlaz. Veđi dio izbjeglica je опај koji nije doživio rat. Kjihove priče su u potpunosti propagandni kliSei i ta uniformisanost lh je učinila neprivlačnim i za istiuske humaniste koji iskreuo žele da pomognu. Kada bi se iz svih izbjegličkih priča sabrali brojevi, ispada da je u BiH živjelo oko 20 milioua Ijudi, od kojili je polovina übijeua nožem i sjekirom. Priče kako je ćovjek sjedio i pio kafu kad je gruuula granata, uglavnom koriste mediji kad požele da podgriju atmosferu oko Bosne. Primjetuo je da se sa svakom ozbiljnom viješcu 0 miru kod izbjeglica spada "j>atriotska temperatura". Ne zato sto su svjesni da valja pouovo živjeti zajedno, već zbog toga što ne žele kući. Naime, među izbjeglicama jc vladao pravi rat, mržnja i strasti su bile, možda, čak transparentnije nego na samom frontu. Djeca moje sestre su dva puta završavala u ђ>рl- zbog vijesti па televiziji. Cim se objavi da su Srbi zaklali 5.000 Muslimana, onda ovi u izbjegličkom kampu idu na prvog "četnika", makar ou imao i sedam godina, i biju ga dok nc završi u bblnici. Ali, kada je postalo jasnije da sa stepenom takvog patriotizma rastu 1 iz-gledi za povratak kući - Ijudi nisu više spremni da o svojim ličnim tragedijama k;\zuju kao pripaduici nacija, što njihove priče čini ueprivlačnun za zapadne medije. U Norveškoj jedan broj izbjeglica nikada bolje nije živio. Znam ili mnogo koji imaju mobilue telefone, automobile, kuće na dva sprata - i to sve od socijalne pomoći. Takvima ne pada na pamet da se vrate kući, a nisu više u mogućnosti da buđu patriotc... Kada je Izetbego\ ić 26. jula pozvao na krajnju mo-
biii/a. iju, u lom srednjcm rcgionu Noivcškc ima oko 3.000 muškaraca koji podliježu toj obavezi, prijavilo ih se 87. U autobus ih je ušlo sest. • Da li sc osećate kao disidcnt, progiianik, dczerter? Danas sam emigrant, samo zato što sam u Ijudima prije svega gledao Ijude. Ako sam kažnjen zbog toga. onda je razumljivo da se sada osjećam više čovjekom nego ikada rauije. • SvojcvTemcno su bila različita glcdišfa na Zeljka Vukovića Srbina koji je još uvek u Sarajevu. Kako Vi danas gledate na sunarodnike koji su ostali u "gradu iogoru". U teškim vremenima, kao što su ratna, najteže je prepoznati viastite zadatke i imati mooučnosii da ih izvršiš. Sarajevski Srbi, generalno, spadaju u ratne žrtve koje su imale najmanje mogučnosti da biraju viastitu sudbinu. Sve dok im ne bude dozvoljeno da slobodno i bezbjedno napuste grad, njihova lojalnost režimu za mene je egzistencijalno, a ne političko pitanje. Što se tiče Marka Vešoviča i Vladimira Srebrova, oni tvrde da su prepoznali svoje zadatke i da su imali izbor. Ako je to tačno, ouda če njihovi ratni rukopisi i govori biti za njih vječni teret. Ja ostavljam rezervu dok pouovo ne seduem sa njima za katanski sto. Kada kujiževnici i pjesnici plaču na jedno oko, kada nemaju suza i saosječanje za desetine hiljada stradalih civila samo zalo što pripadaju prokažeuoj naciji ili zato јег ne žele da time umauje tragediju stradalih civila đruge nacije - onda nema smiraja u njihovoj duši, bez obzira da li su i sami bili žrtve. • Mnogi sarajcvski novmari su sada u EvTopi. Da li pratif e njihov rad? Kada čitam i slušam ono što piše ili govori ogromna većina sarajevskih novinara koji sada žive u
F.vropi, uvijek se piUiin da li >u uopšte izlazili iz Sarajeva. Oada se prisjetim da su i novinari, prijc svega, Ijudi, naročito kada su u egzistencijalnoj nevolji i moja dilema nestaue odmah. • Karakterističan Je bio i \'as odnos prema Juki Prazini. Juka Prazina je fenomen jednog vremeua i društvenog miljea. koji zaslužuje da se o njemu napiše knjiga. Kroz Juku su se, za samo goduiu dana, radikalno iskazale gotovo sve vrijednosti koje su određivale život Jugoslovena u posljednjih pet deceuija. Na primjer, kada je na početku rata nemilice pljačkao i übijao, Juka je bio samo personifikacija jednog sloja mJadih koji su, u vremenu raspada komunizma, u kriminalu mogli da nađu jedino prihvatljivu vrijednost koja im osmlšljava život, omogućava egzistenciju i davala društveni status. Opet, kada je Juka lično streIjao svoju dvojicu vojnika samo zato što su opljačkali jednog građanina, on je u tom trenutku bio narodni heroj koji je o ratnom moralu znao samo ono što su ga učih u školi. • Nekada ste bili žestoki kritičar Radovana Karadžića. Stičem utisak da ste promenili mišljenje. Radovan Karadžić je danas u svjetskoj javTiosti, uključujući i onu bivše Jugoslavije, do te mjere satanizovan i ocmjen, da svaka ’objektivna kritika na njegov račun, ma koLiko bila oštra, predstavlja nešto što se turaači pozitivnim za Кагаdžića. Kada bi bila istina samo ono što beogradski mediji danas pišu o Karadžiću, ispalo bi da je onjedini krivac za sve što se dešavalo u jugoslovenskom konfliktu. Takvo ruženje Karadžića ne dozvoljava ozbiljnu kritiku njegove uloge u ratnom raspadu Jugoslavije. Naravno, sve što sam uapisao o Karađžiću i dalje stoji.
16
TOKOffIB: ZAŠTO SAM MORAO DA POBIEGNEMIZBEOGRADA
27.11.1995. Svet