Svet
u jednom svetlu, dok ste iza zatvorenili vrata nešto potpuno drugačije. To sigurno dovodi do užasa pred samim sobom. • Tu se vraćamo na pitanje hrabrosti. Kad čovek sa šesnaest godina počinje da bude nezavisan, da ima svoj zivot. svoj novac, a pri tom radi u uslovima gde ne postoji neko ko bi mu vodio posao - onda to nešto znači. Meni je u periodu od Sesnaeste do devetnaeste postalo jasno da toliko toga nije kao što sam ja mislila da bi trebalo da bude. Spoznala sam da je taj jmt mnogo teži. U stvari - zašto tezi? On može da bude i lak, nema ргоblema, pod uslovom da čovek hoće takvu varijantu. Međutim, meni je jako sumnjivo sve do čega se lako dolazi. Ne želim da mi se stvari slučajno dešavaju, da me život nosi, već nastojim da budem svesna svog vremena i onoga u šta ga ulažem. Rečju, tražim neki kvaJltet. • Imam utisak da biste i kad biste, nekim čudom, mogli da se vratite na sara početak tog Vašeg puta, izbor bio isti. Verovatna Posedujem veliku radoznalost, ogromnu veru, a sve to zajedno pretvara se u neku vrstu sigumosti, jer iza sebe imam puno uloženog vremena i kvalitetnog гаda. Tmam mnoštvo traka, na kojima je snimljeno mnogo pesama, što je, za mene, najveće bogatstvo. U njima ima dosta humora, a meni se čini da taj osmeh u životu znači puno. • Svojevremeno je štampa bila puna priča o Vašem boravku u Egiptu. Kako Vam, sa ove distance, sve to deluje? Ppsle velike tumeje sa Zdravkom Colićem, sa deyetnaest godina i dve najlon kese pune para, krenula sam u Egipat gde je, nekad. živeo moj prađeda, koji je bio oženjen Grkinjom, Sad, vcrovatno. za to ne bih imala hrabrosti niti bi mi palo na pamet, ah mislim da je tada to bilo rantastično. • Nedostaje Vam hrabrosti zbog sopstvene zrelosti ili zbog zerruje iz koje dolazite? Žbog svega. Međutim, to jeposebno bogatstvo. U našim životima mesto zauzimaju neke slike koje ostaju u Hčnoj "banci podataka'. Da ћ su to uspomene ih predeH u kojima smo brH i u njima nešto doživeli - sasvim je svejedno. Ja sad ne?to kao filozofiram šta je život... Zivot je, u stvari, pokušaj čoveka da nađe dobar balans sa sobom i da bude pošten, plemenit, da, eventualno, sve Sto ima podeli sa drugima, što je hrišćanski princip. Mislim da tako vredi živeti. U trenutku kad smo pri kraju XX veka, kad civilizacija nudi gotovo sve, kad više - maltene ne morate ni da razmišljate, stvamo je glupo imati neke neupotrebne probleme. Treba pokušati da se živi život kakav vas interesuje, a ne da na prvoj malo' višoi stepenici pomisHte: boIje da ovde ostanem, ko će sad da se penje. Bez obzira na zamke, Sto čovek više veruje u svoj put, teže će pokleknuti. • Stalno insistirate rta kvalitetu - u radu, Ijubavi, čak i kad je reč o deci. Nemam svoju decu, ali imam par maiišana mojih drugarica koji su mi super prijatelji. Tako sam ponosna sto mi drugarice kažu da sam zadobila njihovu lojalnost. Oni, nekako intuitivno, kapiraju da mene to što me viđaju na televiziji uopšte ne interesuje. Mi se u svemu tome odlično razumemo i kad kažem kvaHtetna deca - mislim na to. Dok sam bila u Egiptu, jednom sam, iz dosade, kupila knjigu koju su pisaU naučnici sa istoka i sa zapađa, a zvala se "Nerođeno dete". U njoj jepisalo koliko su, od prvog trenutka bebinog začeća, bitm faktori kao što su raspoloženje majke, ceo taj unutrašnji sistem, kompletna situacija; koHko se sve to, u neknu kodovima, presHkava na psiliu
tog deteta. Mi, kao svesna bića, imamo odgovomost pred sobom, pa - kako tradicija kaže - da budemo sve bolji i bolji. Ja, bar, tako gledarn na stvari. • Stvarno mislite da posfajemo bolji? Nas narod je divan, ali mi smeta što ne volimo baš da radimo, što nemamo disciplinu da bar u nekim stvarima pokazemo malo više studioznosti. Znate šta, nigde se ništa ne'dobija na tanjiru... Covek, sam za sebe, najviše može da uradi. U redu, sistem sasvim sigurno može da pomogne Ш oteža. Mi trenutno živnno u stanju koje, zasigumo, nije noimalno. Mi se samo nadamo da će se nešto promeniti... Ja, onako redovnopslusam vesti, čekam da se potpiše taj mir, da znamo da če bar nešto biti boHe... Sve se nadam... Prosto misnm đa je nemoguće da se sve to uskoro ne završi. • Verovali smo da je nemoguče i da počne. Pa, mirisalo je... Strašno. Mi, Beograđani, uvek smo biH dobri domačini. Kod nas su održavani veliki festivali na koje su doiaziH Ijudi iz Zagreba, a mi smo se - i Hčno i kao organizatori - trucffli da im se nađemo, mada je retko ko od nas išao tamo. I ako se išlo - išlo se u fazouu: sedne se u autobus pa se ide i svira, skoroprivatno, u nekom klubu. Ja kad kažem Zagreb, ne mislim na to, več na njihovu televiziiu, radio stanice. • Vlislim da bi Vaša rauzika kod ujih fino "prošla". To me uopšte ne interesuje, niti bi me činilo srečnom, jer om i nisu poznati k’o neki narociti individualci. Kod njih je па ceni najgora vrsta najkomercijalnije nemačke disko-muzike. Biti u tom društvu bilo bi bez veze. Onijesu imah profesionalniji pristup sou-biznisu od Beograda, kad je talenat u pitanju - оп i ako je postojao kod nekih Ijudi, bio je u službi dobrog kopiranja nekog stranog koncepta. Kad se pojavio Masrmo Saviđ, Zrinko Tutic je smislio frazu: "Evo našeg Erosa Ramacotija". КаШ su postali aktuelni "Novi fosili" Ш neka druga grupa -priča se ponoviia. Sve je bilo po vec viđenom fazonu. • Nekad su Vaše omiljene knjige bile Darelov "Aleksandrijski Kvaj-tet" i "U Egiptu", istog autora. Sfa danas čhate? Dopada mi se engleski roman koji je napisala Seh Gomon, a priča počinje početkom devetnaestog i traje sve do pedesetih godina pvog veka. To je kao neka saga. Citam i eseje gospodina Cvijica, čuvenog etnologa. Veoma su mteresantm, јег mi deluju k’o bajke s ovog terena. Ja sam, inače, jako srecna što dolazim baš odavđe, a ne da imam anglosaksonsko poreklo. • Zašto? To je potpuno iracionalno. Cesto me Ijudi pitaju zašto sam ovde, na Sta se zgranem. Jako sam srečna Sto sam, bar mi se čini, došla do zaključka da moj život, moj put, nije uslovljen činjenicom da ћ živim u Beogradu Ш negde drugde. Ne samo da je Beograd nešto posebno zato što je takozvana domovina, što je tu.kuća i srce, već on - i poredpvega - jeste poseban. Lažna je priča; e, samo da odem negde pa "procvetam". Ma, ne! Ako ćeš procvetati jirocvetaćeš ma gde bio, јег se to cmi iznutra. • Pre desetak godina govorili ste da u sebi imate nešto detinjasto što nečete izgubiti ni u tridesetoj, četrdesetoj, pa ni kasnije. Sasvim sigumo. Svi moji su "digH mke” od mene. Moja mama ima običaj da kaže: "Boga ti, kad’ ćeš prestati da radiš neke stvari kao što su, recimo, skupljanje papirića od bombona i takve budalastine". Dobro, zašto... To je, možda, neko moje malo opuštanje, neki ventil, al’ ja smatram da je bolje tako nego da se predstavljam onakvom kakva nisam. Znam, ponekad naiđe dan kad se čovek uplaši samog sebe, a treba s nekim da se vidi, pa razmišIja kako bi bilo primereno da izgleda ili kako ga taj neko "doživlja-
va". Ako počne to da čini, samo će izgubiti vreme, i što je još gore, kontakt sa sobom, a nema nimalo dileme da postoje trenuci kad vas vaše biće "zagrebe" i podseti ko ste i šta ste. E, ti momenti su bitni, i zato je važno da oni budu purji svetla. • Sigurna sam da znate da je jedna od, nekad manje, nekad vise, aktuelnih čaršijskih priča da se drogirate. Rec je o predrasudama na nivou izgleda. Nedavno sam gledala svoje slike iz vremena kad sam počinjala, posmatrala sam sebe u mrežastim čarapama i korsetu koji sam nosila znatno рге no što je ušao u modu. Prosto nisam mogla da verujem... Kad tako izgledate, ne možete da očekujete da ne pričaju da se drogirate iii radite ne znam šta. Mene to uopšte ne čudi. Međutim, jedino mi je bitno da ja znam šta radim, a šta ne radim! S druge strane, ne mogu da kažem da me sve to uopšte ne interesuje, јет sam svesna da nekom klincu, možda, predstavljam primer. Zbogtoga o svom ponasanju vodim i vise гаćuna nego što bi to morao da čini neko drugi. Uostalom, ja za neka ludovanja nemam ni vremena, jer moj dan traje osamnaest sati. Pominjala sam da mnogo toga što je vezano za moje pesme radim sama, a to traži užasno mnogo energije. U vreme "Brazda" dešavalo mi se da dva meseca unapred nemam nijedan slobodan dan. nijedno "parce" vremena za sebe. Da bi se to izdržalo, zbilja je potrebna čista glavica i ogromna disciplina. • Zvuči frustrirajuće. Zavisi od ličnosti. Ja sam osoba koja sama sebi kaže: "OK, nema kukanja. Ako to budeš činila, biće ti još mnogo, mnogo gore”. Truđim se da iz sebe izvlacijn to što nisam ni znala da imam. Covek mora da sebi maksimalno pruži šansu. Nemamo pravo ni "a" da kažemo dok nešto ne probamo, ne uložimo vreme, energiju. Ono, kao, radite dvatri meseca, pa odmah očekujete ге-
zultate - običpa je besmislica. Neću da dozvoliih sebi da kad pogledam unazad vidim mnoštvo nekih "brljotina". • Vratimo se Vašem izgledu koji je, od prvog dana, bio povod za najraznovTsruje koroentare. Da sam bila praktična i jacionalna, odavno bih rekla; "Cekaj, ovo mi neče id u priiog" i ne bm to nosila, ali meni to шје palo na pamet iz prostbg razloga sto sam idealista. Polazila sam od toga; zašto bi neko imao negativan stav prema meni, kad nema ničeg ružnog u tome što ču obud plave cipele ili staviti plavu mašnu. • Zar to nije biio neko vizuelпо teranje inata? Ne, kunem se! Normalno je da imam neku svoju estetiku, ali ču se truditi da sve sto ide uz javno pojavljivanje vezano za ploču, bude vrlo pojednostavljeno. Sad sam, verovatno, dobila neku zrelost Ш pamet, šta znam, pa sam shvatila da treba da ispoštujem taj, uslovno rečeno, kod. Kad ovo kažem, ne mislim da ču ići u džemperu i farmerkama, jer mislirn da je odeča u nekirp aspektima - kao mali protokol. Covek na osnovu nje tačno može da vidi koliko neko nekoga uvažava. Možda sam ja u tom pbgledu ipomalo konzervativna. Kod mene, i inače, ima dosta toga oprečnog, ali verovatno če se, vremenom, Šleči. • Kada ste gostovali u emisiji "Nedelja kod Minimaksa" jako mi se dopao način na koji sftpominjali Masima Savića. Vecma Ijudfi, o bivšim Ijubavima, ne govori s fakvom foplinom u glasu. Mi smo bili zajedno dve godiпе. Masimo je predivan mladič, izuzetno plemenit. bnao je tu nesreču da mu je tata umro kad je on imao tri godrne. Mama mu je vrlo vezana za tu kuču i to mesto u Istri, gde je živela s njegovim ocem. Ostalaje tu iako je Italijanka. Masimo je od svoje sedamnaeste godine brinuo sam o sebi, što sam ja kod njega posebno poštovala, On je.
defmitivno, jedan fini miadić. Tim više mi je žao zbog njegove пергоmišljenosti, tačnije dobrote. Рге no što ce početi rat u Hrvatskoj, majka ga je sklonila u Italiju. ali je on bio toliko "lud" da se posle dva meseca vrati da bi otišao u "Jugoton", po neke svoje trake. Tu su ga pozvali za "Danke Dojčland”, i kasnije dolaze problemi, zbog čega mi je strašno žao, ali valjda će se završiti i taj rat. Neću da zvučim kao političar, al’ svi moramo da se, sami pred sobom, potruđimo da krenemo u nešto pozitivno, u rad, da probamo da nekako nadoknadimo propušteno. To nije nešto apstraktno... Ja verujem u to, pogotovo što smo tog porekla o kome volimo da pričamo. Mi jesmo pametni, ali hajde da to iskoristimo, da ne radimo protiv sebe, hajde da se malo dovedemo u red. Ako stalno nešto pričamo, a i đalje nam nije dobro, znači da je prica glupa. • Рге osam gddina ste rekli da ćete u dogledno vreme misliti па pHtrodicu. Ne mislim samo na porodicu, već na odnos, na to da imate biće pored sebe s kojim vam je lepo, s . kojim možete da pričate o svemu, s kojim možete da budete slobodni... Sve druge stvari služe da bi čovek postigao mo°ućnost da to s nekim podeli. Imaita sam sasvim dovoljno bračnih ponuda, ali kad se to ne uradi sa osamnaest godina, nepromišljeno i ludo, posle je znatno teže. Na žalost, gotovo svi moji prijatelji sujtrošli kroz to i sad su opet sami. Cesto se to čini kao po nekom redu, a ja to nikako ne bih volela. Unapred osećam odgovornost i prema detetu koje bih imala da sve to uradim svesno, kad ja to želim i kad to želi neko drugi. Ja i dalje decu doživljavam kao plod vrhunske Ijubavi. verujem da sve to postoji, ah čovek ne samo da mora biti čistog srca, već mora i jako dobro poznavati samog sebe da bi tog "najboljeg sebe" mogao da da nekom drugom.
32
BEBIDOL: MOI BIUŠI DEĆKO MfISIMO SAUICIE OPBIO DA PEVA ’ DANKE DOIĆLANd J
Р BEBI DOL: MOIBIVŠI DEČKO МАBIИO SflVlĆ IE OPBIO РД PEVA 'PfINKE ĐOIČLfIND ".
27.11.1995. Svet