Svet
ВЕВА IVANOUIĆ, PRVAKINJA JUGOSLAVIJE U TENISU: SVI ĆEMO OTIĆI IZ ZEMLJE
Razgovarala: Ana Kolar
BRANISLAVA IVANOVIĆ BEBA. državni prvak lugoslavije u ženskom tenisu. u razgovom za "Svet" prića o tome šla poj se dešavalo па turnirima u lapanu i Keniji. kaže da u lugoslaviji niko nije zainteresovan da snonzoriše ženski tenis. pa sve. od loptica i reketa do voznih karti. mora sama da kupuje. te tvrdi:
Ако u Teniskom savezu Jugoslavije ne dođe do korenitih promena, i ovo malo kvalitetnih teniserki koje imamo - otići će u svet!
eius sam po| čela tla ig| rain kada | sam iraala osam ipo go| dina u tenis| kom klubu I "Novi Sad" — b na Sajmištu, i nakon četiri godine sam prešla u "Vojvodinu" gde sam imala mogučnosti da zaigram na večim turnirima u zemlji i inostranstvu. Trenirajuči u ovom klubu, osvojila sam 19 titula državnog prvaka, i to je najviše što je jedna teniserka osvojila u bivšoj i sadašnjoj Jugoslaviji. Imam dve jx>jedmačne titule do 16 godina, dve do 18 godina, dve seniorske titule, tri titule državnog рглака u dublu, dve titule za pionirke u ekipnom takmičenju, tri titule kao seniorski ekipni državni prvak i 6 titula kao jimiorski ekipni prvak.", priča Beba. *Da li jugoslovenske teniserke imaju uslova da igraju \ rhuuski tenis? "Vojvodina' 1 je trenutno najjači ženski teniski klub u Jugoslaviji, ali, da bi se u našoj zemlji igrao neki vrhunski - svetski tenis nema uslova, niti ima dovoljno vrhunskih trenera. Ovaj sport iziskuje velika materijalna ulaganja, što Teniski savez Jugoslavije ne može da obezbedi. Profesionalno bavljenje leuisom, osim ličnog trenera iziskuje i konđiciohog trenera lekara. sparing partnera i celu jednu malu
ekipu Ijudi koji bi brinuli samo o jednom teniseru. Pokazalo se da su uaše teniserke veoma uspešne ako im se obezbedi bar malo uslova za rad, ali. Teniski Savez Jugoslavije nije dovoljno zainteresovan za ženski tenis. Zbog takve nezainteresovanosti otišle su i Monika Seleš i Tatjana Ječmenica. I mada su Jugoslovenke uspele, uspele su zahvaljujući uslovima koji su im sa mnogo novaca obezbedili roditelji ili Ijudi koji imaju smisla za biznis. Uspeh koji sam postigla prvenstveno mogu da zahvalim mom treneru Draganu Ćiriću, bez koga danas ne bih imala ovoliko pehara i titula državnog prvaka. On je vrhunski trener i problem je u tome što je istovremeno kao trener angažovan za tri teniserke. i Sto nije u njegovoj moći da nešto više učini za ženski tenis, naročito što se tiče finansiranja. I meni je koledž u .Tužnoj Karolini ponudio besplatno školovanje, stan i uslove za nesmetano treniranje da igram za njih, ali sam odbila, jer se to meni ne dopada. • Mogu li naše tenLserke samo na osnorn postignutih rezulfata <la oclu u inosfraiLstvo?
Jedini način da se neka od naših teniserki priprema u boljim uslovima jeste da ode u neku od zapadnih država; međutim, da bi do tamo stigla, potrebno je mnogo novaca, a malo je onih koje to sebi mogu da priušte. Osim trenera, jednoj teniserki je potreban i kondicioni trener, lekar, đobri sparing partneri i još mnogo toga. Zbog toga se i kaže da je ovaj sport najskuplji. Teniski savez Jugoslavije nije u položaju, ili bolje rečeno, i nije zainteresovan da obezbedi ni minimum uslova za ženski tenis. To im je nekako sporedno. Ja i dalje nameravam da ostanem u teniskom sportu, o nekom odlasku iz zemlje sada ne razmišljam, to je bilo aktuelno рге dve ili tri godine. Možda ću jednom otići ali ne kao igrač već kao trener. Odlučila sam da prvo završim fakultet, naravno, i dalje ću biti prisutna na terenima i na takmičenjima. • Da li imaš uekog sponzora i kako se sualaziš za opremu? U našoj zemlji uema zainteresovanih da se prihvate sponzorisanja ilkulaganja u žeuski tenis, tako da ni ja nemam sponzora. Sama kupujem svu opremu od dresa đo loptica. Za šest godina, koliko sam
državni prvak, teniski klub "Vojvodina" nije u mogućnosti da mi plati čak ni putne troškove kada idem u Beograd na tumir. Potrebno je da se prvo izborim za to da uđem u polufmale da bi mi domaćin, organizator tumira. platio boravak. Ali to je tako da prvo moram sve sama da platim i nakon što se kvahfikujem, oni mi vrate novce. Da napomenem da i prijavninu od 20 ili 30 nemačkih maraka sama moram da uplatim. • Kažeš da Teniski savez Jugoslavije nije zainteresovan za žeirski tenis, kako je oncla sa muškim? Postoji vehka razlika između ženskog i muškog tenisa. Ne znam zbog čega je to tako, ali Teniski savez izgleda nema problema kada su u pitauju teniseri, i za mušku reprezentaciju se sve mora obezbediti. Kada je muška teniska reprezeutacija ove godine išla da igra za Dejvis-kup, napravljeua je prava fama. Dobili su kompletnu opreinu. pratili su ih novinari i čitava delegacija od dvadeset Ijudi, sve je bilo obezbcđeno. Istovremeno, ženska ekipa je išla na tuniir u Keniju, a da nismo dobile ui trenerke, Pronosile su se glasine da mi
aopšte ne treba da idemo, јег ćemo od svili izgubiti. Prošle smo kvalifikacije i ušle među četiri najbolje ekipe i plasirale se u prvu grupu. A kako smo samo naporao putovale do Najrobija. lako se Beogradski aerodrom ved otvorio, mi smo do Budimpešte putovale kolima. Iz Pešte smo avionom prebačene do Amsterdama i tu smo ponovo presedale u avion za Keniju. I dok je muška reprezentacija putovala kao elita, mi smd se maltretirale od aerodroma do aerodroma. Meui su usput izgubili prtljag, pa sam ostala bez opreme i zbog loga sam ргоpustila prvi meč. Prtljag su mi ргоnašli tek nakon tri dana, mnogo stvari mi je nestalo. Bila sam sretna što su mi ostale barem patike da mogu da nastupim ua tumiru. Turnir u Najrobiju je bio prvi turair na kome je prvi put od uvođenja sankcija nastupala jugdslovenska reprezentacija, ali to Teniskom savezu nije smetalo da nas bez ičega tamo pošalje. Jedino im je bilo važno da je to što jeftinije. • Kako ste bili primljeni u Keniji i da li ste imali publiku? Domaćini su nas lepo primili, nismo imali primedbe ni ua šta. I ovom prilikom mdram da se za-
hvalim našem ambasadoru i svim zaposlenima u ambasadi i jednoj t jugoslovenskoj finni koja tamo iz- | vodi radove na pažnji koju su nam | posvetili, a posebno za navijanje. j Mislim da nijednu ekipu navijači I nisu tako bodrili kao našu. Nisu I propustili nijeđtm naš meč. .Mto ni po čemu drugom, Kenijci če nas zapamtiti po navijačima. U ambasadi su nam jedan dan priredili roštilj, a proveli su aas i gradom. Veoma lepo je bilo i u Japanu na Univerzijadi koja se održala u , avgustu ove godine. Putovale smo zajedno sa još 80 sportista iz Jugo- | slavije. Sportisti svih zemalja bili J su smešteni u Univerzitetsko selo i I tu smo se družili bez obzira na ko- | utiuent ili državu iz koje smo došli. i Sve je bilo na visokom nivou, kako | samo Japanci mogu da organizuju. Sport kojim se bavim pruža mi sve što sam ikada poželela i lepo je braniti zastavu naše zemlje. Za sada ueniam nameru da se udam. јег sam mnogo rada i truda uložila da postignem ove rezultate, a da perem, kuvam, spremam uemam : utmteru. Uostalora, to i ne voUin.
ГКOI-ЕЈI SAMO ZA POKAZIVANJE: Hočemo li i Bebn izgubiti kao što nam se desilo sa Monikom i Ječmonicom
34
27.11.1995. Svet