Svet

DENZEL VAŠINGTON: СRNAC KOJI NE GLOMI PROBISVETE I KRIMINALCE

Filmovi Kevina Kostnera i Tema Kruza su takvi da se ja u njima nikad ne bih pejavio!

istonji američke kinematografije Ijudi koji su se pojavljivali ua filmu čini se da su bili podeljeni u dve kategorije: glumce i crne glumce. Glumci podrazumeva da se radi o belcuna, igrali su najrazličitije uloge u filmovima svih žanrova, od heroja u akcionim filmovima do seksheroina, od horora do drama. S druge straue, crni glumci su bih ograničeni rasom kojoj pripadaju i pojavljivali su se u strogo određeriini ulogama Ijudi sa margine društva, sluga ili kriminalaca. Cak su i malobrojni cmi glumci koji su uspeh da postanu slavni, takođe, bili ograničavani u izboru uloga, što je bio slučaj sa vodečom cruom zvezdom 50-ih i 60-ih godina, Sidnijem Poatjeom. Da ni sada stvari ne stoje mnogo drugačije, pokazuje i Edi Marfi. zvezda 80-ih godina, koji uglavnom ne može da izađe iz okvira stereotipnih komedija po kojima je postao poznat. Denzel Vašington je, međutim, nešto sasvim posebno. On je, kao 40-godišnjak, jedan od najbolje plačenih Holivudskih starova, koji je za ulogu u svom najnovijem filmu, ratnoj drami "Hrabrost pod vatrom", dobio 10 miliona dolara. Ovaj glumac je 3 puta bio nominovan za nagradu Američke akademije za film, a 1989. godine osvojio je Oskara za sporeduu muSku ulogu u "epskoj" priči o građanskom ratu, filmu "Slava", Mnogo važnija stvar od osvajanja nagrada bilo je postojanje različitih izazova, odnosno uloga do sada potpuno nespecifičnih za cme glumce. To mu je pošlo za rukom u fihnu

"MaUcolm X”, u kome je igrao pogubljenog muslimanskog vođu. U "Filadelfiji" je igrao advokata sklonog homoseksualizmu, a koji - je sasvim slučajno - cmac. PrikaI zao je svoju glumačku veštinu i u Sekspirovoj komediji "Mnogo buke nioko čega", kao i u drami Spajka Lija "Mo’ Better Blues". U sat mo četiri poslednja meseca izašla su tri njegova, žanrovski potpuno različita filma: drama "Krvava plima", triler "Virtuoz" i priča o misterioznom übistvu, veliki filmski uspeh "Đavo u plavoj odori". U i ovom filmu Vašington tumači ulo, gu detektiva koji je unajmljen da pronađe Ijubavnicu bogatog kandi, data za gradonačelnika. S obzirom na to da je crnac i privatni detektiv, . njegovo putovanje kroz svet bogatih i poznatih je mnogo teže nego što je to slučaj sa drugim "filmskim detektivima", kao što je čuveni Filip Marlou. U Los Anđelesu, gde se ova filmska priča dešava, ргеко 50 godina, "crnja" je čak rizikovao ■ svoj život (ili bar fizičko maltretiranje) ukoliko bi bio viđen u kvartovima belaca ili u društvu belih žena. Ovaj film vratio je holivudski duh 40-ih godina veoma efektno i na način koji nije viden još od "Chinatown"-a, a Vašington je oži' veo izgubljeni američki arhetip usamljenog muškarca iz niže klase.

koji je sklon porocima, ali se bori za pravdu i moralne imperative. Drugi poznatiji cmi glumci, kao što su Vesli Snajps, Samjuel L. Džekson, Lorens Fišbum, često su dobijali dobre kritike, ali niko od njih nije postigao toliki uspeh ni takve glumačke domete kao Denzel Vašington. On je cmac koji je uspeo da tu reč učini samo opisnom, a nikako neograničavajučom kada je profesija u pitanju. Samo mali broj glumaca bilo koje boje mogli su bez okolišanja reči ono što je Vašington гекао za svoje kolege, glumce Kevina Kostnera i Toma Kruza. "Ni jedan njihov film nije fakav da bih želeo da se pojavim u njemu. Ne osećam da sam išfa propustio." On sebe ne vidi samo kao standardnog glumca kome se nude uloge, več kao glumca koji pokušava da učini pametan izbor i napravi dobar posao. "Ne radim u filniovima koji se baziraju na onorne što je Ijudima pofrebno. Ne želim da moj glumački profil izgradi iskljućivo publika." Vašington takođe ne vidi sebe ni kao seks-simbol, mada se mnoge filmadžije ne bi sa njim složile. Kada je reditelj Spajk Li gledao Vašingtona u predstavi "Mo’ Better Blues", žene u pubhci bile su fascinirane njegovom pojavom. Takođe je poznato da su mu i filmske

partnerke, posebno bele glumice, veoma privržene. Jedna od ajih je i Džulija Roberts, mada u filmu u kome se oboje pojavljuju između njih nije došlo do romanse (iako se to sa ova dva lika događa u romanu Džona Grišama, prema kome je film i snimljen). Takođe, u filmu "Đavo u plavoj odori" Ijubavna priča je izostavljena, Sto Vašington smatra da je učinjeno iz dramaturških razloga. U svojim intervjuima na pitanja koja su u vezi sa ženskim likovima u filmovima Vašington najčešče daje krajnje "diplomatske" i dvosmislene odgovore: "Da li se Ijubavne priče drže dalje od rnene? Ne znam. Mogu samo da kažem da Ijubavna priča u Шгаи nikada nije uticala na mene da li da tu ulogu prihvatim ili ne." Džulija Roberts, pak, zapitana o njihovoj filmskoj vezi, smešeči se, odgovara da ne bi imala ništa protiv njihove "filmske Ijubavi". Mada on može biti zvezda, koja će nonšalantno i slobodno ćaskati o npr. svom omiljenom restoranu, uvek će biti veoma zatvoren kada se govori o njegovom privatnom životu Ш profesionalnim motivima. Govoreći o sebi, pruža sliku osobe koja je svesna svojih kvaliteta u smislu toga da je on kao glumac previše dobar da bi bilo ko mogao

znati Sta je gluma, a šta su njegova stvarna osečanja, Kada mu se postave za njega manje prijatna pitanja, izbegava da na njih odgovori. Zapitan o konfrontacijama koje je imao sa rediteljem Kventinom Tarantinom, u filmu "Pulp Fiction" (Petparačke priče), ponovo je izvrdavao: "Nisam imao problema sa tim fibnom. Film rai se veoma dopao, Tarantino je izuzetan reditelj i ja sam mu izneo svoj problem. Međulim, mislim da nema potrebe da se o tome govori pred drugun Ijudiraa." Kada su druge teme u pitanju, on je mnogo smeliji. Ismevao je negodovanje senatora Boba Dola o previše seksa i nasilja u američkim filmovima smatrajuči da to nije slučaj samo sa američkim filmovima. Međutim, osudio je trku za novcem, odnosno one koji prave filmove sa isključivo takvim ciljem ne obaziruči se mnogo na smislenost takvih poduhvata. Vašington je odrastao u Maunt Vemonu, u Njujorku, u svešteničkoj porodici. Smrt njegovog oca, koji je umro u vreme probe za snimanje filma "Malkolm X", insipirisala ga je za tu ulogu i od tada ne prestaje njegova "komunikacija" sa Bogom. Pre nekoliko nedelja, bez mnogo pompe, dao je u dobrotvorne svrhe 2.5 miiiona dolara crkvi

Boga u Hristu, kojoj pripadaju on, njegova žena i njihovih četvoro dece. Svoje glumaČko znanje sticao je na njujorškom Fordham univerzitetu gde je bio poznat kao izuzetan glumac, ali i kao ne baS ozbiIjan student. Nakon diplomiranja na Amerićkom pozorišnom konzervatoriju u San Francisku pojavljivao se u velikom broju pozorišnih predstava u Njujorku, uključujući i čuveni Crnački pozorišni ansambl v "Vojnikova igra". Vašingtonovi filmski uspesi se nastavljaju, kao i raznovrsnost uloga u kojima igra,j Uskoro će se pojaviti sa Vitni Hjuston u rimejku iz 1947. godine "SveStenikova žena", a ovoj ulozi planira da pristupi na potpuno nov način u odnosu na nekadaSnju verziju. U svakom njegovom poimanju uloge koju tumači poštoji na-' glašeni afrocentrizam koji VaSingtonovom radu daje dubinu, povezujući ga sa kulturnom stvamošću više od filmova u kojima se pojavIjuje. "Šou-biznis pokaznje fendenciju da potpuno izmeša Ijude i učini da oni zaborave odakle su došli i kuda idu", kaže Džulija Roberts, žena koja je svesna toga,., kako stoje sfvari u Holivuđut "Uprkos tome, Denzel je osoba koja uvek ostaje dosledna sebL"

Svet 27. 11. 1995.

37