Svet
MIRA KARANOVIĆ: NISAM ZA JUL ALI CENIM LJUBIŠU
Aieksandar Đuričić
Mnogo ml vlše s>rlja da gliimlm Ijubavne scene u pozorlštu nego na fllmu. Tu se dešava da po sat vremena sedlm potpuno gola dok se oko mene nameštaju kablovi I muva eklpa?
irjaaa Кагаnoviđ če do kraja ove godine postati ministarka. Naravno, reč je o čuvenom Nušičevom komadu. "Gospođa ministarka", koji če na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta postaviti Dejan Mijač. Miri Karanovič je poverena glavna rola. "Stigli sino do faze kada taj lik počinje sve provokativnije da se otkriva" - kaže naša proslavljena glumica. "Nastojaćemo da otkrijemo neke nove prostore u tom liku, koji su do sada - kada su prethodne interprctacije u pitanju ipak ostali prikriveni. Ideшо za tiin da otkrijemo njenu celokupnu osobu, a ne samo taj odsečak života. Poku.šaćcmo da otkrijemo koliko je ona dete a koliko žena, koliko jc pametna, koliko glupa, koliko je negdc odustala od života, a koliko ncgdc grize." • Koliko prethodna izvođenja ininisfarke, od kojih su ncka ušla u legendu, predsta\ljaju opterećenje za \as'!
Nije mi nikakvo opterećenje. Sve uloge ministarke, koje sam do sada videla, pripadaju nekom drugom vremenu, drugim pozorištima i glumicama - tako kako su one igrale ja nikada ne bih mogla. lako su neke interpretacije ušle u legendu, kao što je ministarka Ljubinke Bobić, mislirmda je ona suviše daleko da bi mi bila opterećenje. I reditelj Dejan Mijač i ja, po nekom opredeIjenju pripadamo modernom pozorištu, tako da će ovo biti savremeno čitanje jedne klasične komedije. • Osim tog savremenog shvatanja pozorišta, šta Vas još povezuje sa Mijačcm? Prija mi njegov temperament i njegova vrlo hrabra sarnoironija, koja ima agresivno-plemenitu notu. S njim sam radila "Mrešćenje šaraua", "Rodoljupce” i sada "Gospođu ministarku" i slobodno mogu da kažem da je on bcskrajno duhovit čovek.
On je reditelj koji ume da pomeri vizuru i iz tekstova izvuče neki neotkriveni smisao, što daje šansu svakom komadu da zaživi na jedan novi način. • Mira Karanović, pored toga što spada u red našili najboljih glumica, svakako je i jedna od najzaposlenijih. Sfa Vam to znači na prof’esionalnom, a šta na ličnom planu? Neminovno je da kod glumca koji mnogo igra naiđe potreba da se odvoji, da malo pobegne. Jedan od glavnih razloga moje prezaposlenosti je što se vcćina predstava u kojima igram jako dugo izvodi - preko 100 puta. Imala sam sreću da igram u uspešnirn komadima. Ja opet, dugo živhn sa jeduiru likom, igranje iste predstave po nekoliko godina je prilično naporno. Postoji i opasnost da se zaboravi ono što je bilo па počelku, јег je normalno da se u igri svaki komad obogaćuje - pogotovo
kada je komedija u pitanju. Tu zbog odnosa između publike i glumca mogu da nastanu rešenja i scene, koje su same sebi svrha. Za mene je uvek bilo važno da iza igre, lakrdije stoji jedna ozbiljna Ijudska misao. Takvi su i komadi u kojima igram. • Odakle crpite toliku energiju? Lenčarenjem. Kad god nemam ništa da radim - lenčarim. Nemam nikakav hobi, niti neku zanimaciju. Jednostavno se trudim da zaglupim. Lmam jednu macu kod kuće, jer smatram da druženje sa životinjama relaksira. • A igranje рокега - kažu da ste pravi majsfor? Ne, to uije tačno. Рокег smatram veoma dosadnom igrom. • Kako komenfarišete optužbe, koje se česfo mogu čuti u glumačkim kuloarima, da stalno jedni tc Lsti igraju dok su osfali malfene zapostavljeni?
Te kuloarske priče liče na socijalističko - samoupravIjački način razmišljanja. To su besmislice koje ne zavređuju komentar - užasne gluposti. Ljudi koji to pričaju ne mogu to da govore kao glumci, kao umetnici Ш ne shvataju ni suštinu pozorišta, ni umetnosti. Pozorište nije samo radno mesto gde imate socijalno osiguranje i radni staž. U tom socijalističkom načinu razmišljanja, u toj uravnilovci, vladalo je mišIjenje da one koji su dobri treba skresati kako bi svi imali isto - a to je glupost, Ljuđi se jednostavno okupIjaju prema sličnom afinitetu, energiji. Reditelji naravno imaju glumce sa kojima vole da rade, ali to je zbog kvaliteta. Treba se izboriti za to mesto, a to nije uimalo lako. Najlakše je sedeti i kukati, i biti ogorčen. Рге nego što sam dobila posao u Jugoslovenskom dramskom, dobila sam dve Zlatne arene, Sterijinu nagradu. Radila
sam sa Ljubišom Ristićem nekoliko predstava. Radila sam u unutrašnjosti i na kraju zaslužila da dođem u ovo pozorište. Ne mislim da je privilegija, niti da je dobro ako glumac odmah sa Akademije dobije posao. On za nekoliko godina može biti niko i ništa, bez obzira što će dobijati platu.^ • Jovan Cirilov je več dugo upravnik JI)P-a, šfo baš i nije uobičajeno. Cime Vas je fo Ćirilov "kupio"? Ja sam u JDP došla nekako u isto vreme kad i Ćirilov. On je uspeo za ovili desetak i više godina, koliko je na čelu ove kuće,. da pomiri razne ambicije koje Ijudi u ovom pozorišm imaju. Kad ovo kažem ne mislim ni na kakav princip pravde, ah je za njegovo vreme svako dobio Sansu da realizuje svoje ambicije. Bilo je tu dosta i promašaja, ah to je za jedno pozorište apsolutno normalna stvar. Mislim da ovo pozorište drži velika konkuren-
cija, oštar kriterijum koji glumci među sobom imaju. Nema opuštanja. Znamo jedni drugima da oštro zamerimo kikseve i svesni smo kada napravimo lošu predstavu. U stanju smo da je skinemo sa repertoara, kako bi uradili bolju. Prija mi taj neki takmičarski duh. Mislim da će ovo pozorište imati neke predstave koje če biti određujuče tačke za istoriju pozorišta. • Kako gledate па kolege koje pored redovnog posla imaju vremena i da "bistre" p>olitiku? Mislim da to bavljenje glumca politikom nema veze sa glumom. To je individualna stvar i smatram da to glumci ne rade da bi pravili karijeru več zbog neldh svojih drugih ambicija. Gde god su glumci kao glumci pokuSali da se angažuju - nikada nije dugo trajalo. I ja sam
Svet 11. 12. 1995.
29