Svet

VRBAS: КАКО JE KRISTIJAN TABORI (14) PREŽIVEO UDAR STRUJE OD 25.000 VOLTI

Pise; Daniel Vukićević

Dečak preživeo udar struje koja pokreće kompoziciju od 1.500 tona!

irnu svakodnevicu Vrbasa, varošice nadomak Novog Sada, uzburkao je dogadaj u коше je dečiji nestašluk imao tragične posledice. 28. novembra oko 16.00 časova Kristijan Tabori, četmaestogodišnji osuovac, u igri sa svoja četrri vršnjaka na sedmpm koloseku železničke stanice u Vrbasu iz do sada neutvrdenih razldga pokušao je da se рорпе na teretni vagon koji se tu nalazio. Tada je doživeo susret sa neverovatnih 25.000 volti. Od siline strujnog udara pao je sa vagona, polomio kuk i ostao da leži prekriven opekotinama i u nesvesti. Blagota Roganović, zaposlen u železničkoj stanici Vrbas, u trenutku kada se desila nesreća, obavljao je redovno svoj uobičajeni posao: "Tada jc bi!o dosta putnika ua sfauici i s\ l su u toni trenutku iideli da sc oko Kristijana stvorila velika, bcla svetleća lopfa kao aure koje se prikazuju oko auđela. Istovrcnicno se čuo i zaglušujući prasak sličan onome koji se čujc pri udaru groma. U tom trenutku ncstalo je sfrujc, u čitavoj stanici, jer je iskočio osigurač. Cim je dečak pao sa vagona, prvi koji su mu pritrčali i pomogli bili-su radniei koji su na suscdnom koloseku utovarali ugalj a zatim su dotrčali, pošto se to desilo na 200 metara od objckta sfanice, železničari i taksista koji se tu zatckao. lX*čaci koji su bili sa njim od straha i zbunjenosti su sc razbežali, ali ipak smo uspeli da ib sakupimo i objasnimo im da ncmaju čega da se boje i da treba da ispričaju šta se zapravo dogodilo. Od strujnog udara i pada sa \isiiic od oko 4_š iuetara dcčak se nalazio u krifičnom stanju. Htcli sino da zovenio SUP i liitnu

pomoć. Pošto su паш telefonske linije u očajuom stanju, što se moglo ispostaviti kao kobno za dečaka, nijc sc čekala iiitna pomoć već ga jc taksista svojim kolima prcbacio do bobiice. Celim putem su mu držali jezik da se ne bi ugušio. To jc bilo sve što smo mogli da učinimo za njega u tom trcnutku. Mnogi su pitali da li postoji neka služba koja bi tu decu onemogućila da se igraju na tako opasnom inestu. Najbolja služba su njiliovi roditelji i škola. Deca treba da se edukuju i nauče da shvatc da to nije igračka. Roditelji deci kažu nemoj da se drogiraš, nemoj ovo Ш ono, a zaborave da im kažu da se ne pcnju na vagone koji su na clektriflciranoj pruzi. Za dete je "kindcr-jaje" a пе kontaktna mreža." RADNICI ŽELEZNICE REVOLTIRANI PISANJEM ŠTAMPE Radnici železničke stanice Vrbas, kao i roditelji Krislijana Taborija, ogorčeni su i veoma nezadovoljni netačnim činjenicama koje su iznesene u "Večernjim novostima" od 10. novembra u članku рск! naslovom "Sreća sa sedmog koloseka", Argumentovano su ukazali na greške i tinie doprineli da se ovaj slučaj rasvetb. "Dcca se ovde povremeno igraju tako da ovo nije prvi slučaj ovakve vrsfc. .Vleđutim, nije tačno da se fa deca svakodnevno ovde ualaze i igraju. Ponckad se dcca igraju telefonbna koji se nalazc na skrctuicama ј nije uobičajcno da se penju i vijaju po vagonima jcr je lo praktičuo ncmoguće. Tvrdnja da su se uestašua deca jurila po krovovima vagoua i da je KrLslijan Tabori jcdiui koji je bio iicoprezan i uspravivši se dotakao vod veoma je ncpromišljeiia, iietačna i mogućc opasna. Po fome, slobodno se mož.e Setati po vagonima

sarao treba biti oprezan što je, naravno, apsolutno nctačno. Bitna je činjenica da se oko provodnika naiazi zona indnkcije, tj. zona opasnosti i ako sc čovek nađe u njoj bez clodira žice doživljava sfrujni udar. Ta zona, u zavisnosti od atmosferskib prilika, može da bnde od 05 metara kada jc izuzctno topao i suv vazduh pa sve do 2 metra. Pošto je fog dana bio veoma viažan dan, sa dosta padavma, dečak verovatno nije ni stigao da se popne na krov vagona kada ga je udarila struja, a kamob da se tamo vija sa svojim drugarima", tvrdi Blagota. Međutim, u stanici postoje koloseci koji nisu stalno pod uaponom јег se na njima vrši utovar i istovar. Na takvim vagonima koji nisu na koloseku pod napouom ponekad se mogu videti radnici koji obavljaju popravke. Moguće je da su dečaci greskom zaključili da i oui mogu bez problema' da budu na krovu vagona, ali zbog nemogućnosti utvrđivauja golira okom da li je vod pod naponom napravljena je tragičua greška. Andelkov Velimiru, rukovaocu kontaktne mreže na deonici Vrbas Novi Sad, koji radi na njenom održavanju, rad sa strujom je životni poziv. OD TAKVOG UDARCA TELO ČOVEKA GORI KAO CIGARA! "Pošfo česfo ni sam ne poštujcm pracila koja su zacrtana, z.nam kakve Sansc i mogućnosfi ostavlja strujni udar n određcnim situacijama i kakve mogu bili poslcdice. Ljudi nc sbvafaju da to nijc obična sfruja od 220 volfi koja malo profrcsc i ne ostavlja velikc posledice. Ova strnja od 25.000 volti pri ndarn stvara neverovaina grčcnja srca i mišiča i rcmeti svc vitalne fnnkcije organizma. U momeiifu kada se napravi kratak spoj, oslobađa se ogromna (empcrafura (ako da se čovck Imkvalno topi i gori kao

"Možefe §fiin© da zaitiis3ife k@iika |e to sl!a kada p@krese kompezšcigu @d 1 .50© fona š kofe |e to ©aferećenše za maSi ijudski živof. @d nje se stvara|u rupe kroz teie, Eojavß|uge se jak bijesak ogi može ošietiti vid onoga ko u tom trenutku posmaira. Ja sam svoiim očšma video feio dečaka koga ie na sličan način udarifa struja i koji Je, na umro. To ge _ bio stravičan prizor. Bio je sav izgoreo a telo mu se na dodir kidalo kao da je trulo, kap da je mesecima trulilo"

dgareta. Možcte samo đa zamislite kolika jc to sila kacla pokreće kompoziciju od 1.500 tona i kojc jc to optercćcnje za mali ijudski život. Od nje se stvaraju rupe kroz tclo, pojavljuje se jak bljesak koji može oštctiti vid onoga ko u tom trcnutku to posmatra. Ja sara svojim očima video telo dečaka koga je na sličan način udarila struja i koji je, na žalosf, umro. To jc i)io stravičau prizor. Bio jc sav izgorco a (elo mu sc na dodir kidalo kao da jc trulo. kao da jc mcsccima Irulilo. Kristijan jc, na njcgosni srcću, prošao muogo boljc ali jc, ipak, vcoma strašno to Sto mu sc dcsilo. Bitno jc rcći da nije opasno bodati samo po

vagoiiima već jc opasno liodati i po šinama јсг se jedna od šiiia koristi kao nnla a druga iraa određenu frekvenciju i napon". "ZAŠTO BAŠ DA JE SAMO ON KRIV!" U Kristijanovoj kući zatičem samo njegovu baku koja je brišući suze pričala o nesreći koja se dogodila njenom unuku, "Pravu istinu ne znamo ni mi. Na kraju se ispostavilo da je on bio sam i da niko drugi nije kriv. Niko nije ispitao ujegove drugare koji su tada bili sa njim. Moj sin je otišao kod roditelja te dece ali ništa novo nije saznao. Iz SUP-a smo dobili dopis u kome stoji da je do nesreće došlo usled njegovog neopreznog i nepažljivog ponašanja, tako da krivieno gonjenje neće biti preduzeto ni protiv koga. Daieko od toga da mi hoćemo nekoga da tužimo, dosta nam je našcg bola i muke. Ali, zašto baš da je on sam kriv. Nije bio sam niti je on sam nešto izmišljao. Neću da ga hvalim pošto je naše dete ali on jc tako mirno i poslušno dete, što će svi koji ga znaju potvrditi. Nikada on to sam ne bi uradio", tvrdi baka. Mnogi osuđuju zaposlene na Železničkoj stanici. nieđutim, i da su tada prinielili decu [x)red vagona пе bi znali njihovu nameru jer lu svakodnevno prolaze i deca i odrasli kojima je to prečica do kuće. o\'akva situacija nije samo u Vrbasu i gdc god postoje eleklrificirane pruge, nalazc se deca, kao i odrasli koji zbog nepažoje i nezuanja često dolaze u veliku opasnosl. Ovaj slučaj nije proizvod aljakovosli Žclezničke stanice Vrbas. vcc jc, izgleda, mnogo rasproslranjenija poja\ a koju je teško sprečiti.

» » ‘ . V ’ • • » > ' * 1 > к ’• » > Svet 25.12.1995.