Svet

aaa OE

čitavoj tadašnjoj Jugoslaviji... Sve sam imao, a sada bih trebao kući s vrećicama. Ali, kuće nemam — sve jc srušeno i spaljeno. Od 1992. godine nisam živio u Kladuši. Sticajem okolnosti dospio sam ovamo. Sad bih morao u Kladušu, a tamo nemam ništa. Imam papire za van, za treću zemiju. Takvih nas je ovdje 88, ali ne možemo otići. Zašto, ne znam." : Atif Elezović iz Vrnograča, petnaestak kilometara od Velike Kladuše. koji ima petoro dece, ne želi natrag: "Idem samo s Babom. Pod Korpus nikako." Asim Dervišević, takođe, ne planira natrag u Kladušu ı "Agrokomerc", gde je godinama radio. lako je napolju sneg i hladno je. Asim je pod šatorom izuo cipele ı čarape, da malo odmori noge. Uz "svu familiju” koja ovde s njim stanuje u šatoru, pred a kojim je gomila vreća sa smećem 1 razbacanih ostataka već odavno bajatog, hleba, skupljenog po celom kampu, tu Je ı 17-mesečna unuka Seherezada.

NA HLEBU I VODI

Munir Kljajić je među onima koji se vraćaju. "Iz Obljaja sam, to je 25 kilometara od Kladuše, kod granice s Hrvatskom. Sin mi je bio u Abdićevoj vojsci. Sad je u policiji u Obljaju. Zna da smo tu, ali ne zna da se vraćamo. Idemo tamo i nadamo se da će biti svc u redu" — kaže Munir kroz otvoren prozor svoje "peslice" sa starom bihaćkom registracijom. na kojoj je Još petokraka. On u svoni selu nije bio Još od 21. avgusta 1994. Ceka da kolona krene ı ne zna šta zapravo oseća. Zebnju, radost, strah. tugu... Dvadesetak kilometara putem prema jugoistoku, a samo kilometar-dva iza granice počinje Velika Kladuša. Službenici Ureda za povratak izbeglica u Kladuši pripremaju sc za doček konvoja u kojem je ı Munir Kljajić. sa ženom r četvoro dece, stešnjen u svom malom autu. jedinoj unovlii s kojom se vraća kući. " Vrio sc malo zna da \lada Mepublikc Hryatskc ovdje ima i svoj Ured – u Velikoj Kladuši" _ priča uam Zvonimir Krpan, jedan od troje službenika iz Hrvatske. Oni. zajedno sa službenicina Vlade BiH brinu za prihvat ı smeštaj povratnika.

a

sniještij · da nema r.Ir-og8a bez smještaja”.

Jedan cc .judi koji su se vratili Jeste ı Ahmet Zali 47-godišnjak koji jc prce rata, ali i početke:s medumuslimanskih sukoba u zapadnoj Bosni, bio direktor fabrike

ŠESTOČLANA PORODICA U "PEGLICI": Ismet Kljajić sa majkom, ženom i troje dece na putu za Kladušu

Alimet Sarajlija, rođeni Kladušanin, koji Je sve ratno vreme proveo u OyOm gradu. kaže da su mu dva brata još u kampu u Kupljenskom: "Teške su se obiteljske drame događale. No, bez obzira na sve tragedije i napetosti, nastojimo pomoći da sc ljudi vrate u sigurnost. Do sada sc, od 6.600 registrovanih povratnika, samo 29 Žalilo na postupke prema njima. Riječ je o problemima sa smještajem, ili je poneko bio mobiliziran bez svog pristanka... Sve snio dosad riješili. Većihi ckscesa mnijc bilo. Ima dosta nceoštećcnih kuća u koje sc vlasnici vraćaju. Famo gdje je neko privremeno uscljen Jer nema kud, dajc sc povratnicima, takođe, privremcii

"Saniteks". Kasnije je smenjen, u "drugom poluvremenu”. kako svi Kladušani zovu razdoblje "kad je političko neslaganje Abdića ı središnje BiH vlasti preraslo u krvavi rat”. Radio je na raspodeli humanitarne pomoći, a potoin sa suprugom Dragicom i 13-godišnjim siuom Draganom izbegao -- prvo na Turanj. a kasnije u Kupljensko. Vratio se u Kladušu među prvima, pre gotovo mesec dana: " Poslije tri dana dobio sam i posao. Opet sam u 'Saniteksu'. Radim na planiranju razvoja poduzeća. Mislili smo, vratićemo sc Za dva-tri dana, ali potrajalo jc tri mijeseca. Nikome ništa nismo učinili, ali strah Jjc jači od razuma”.

"Kad smo sc mi vrafili, po kampu su počele priče kako sam Ja silovana, a

- LOŠE u % i : o.

za azaaaaj O OaO paO-aa aa a UO a nn bjico0a O Oi OR

"Tri imena sam zapam

problcin nac riješi. Mislim

BOSANSKI, TURSKI I HRVATSKI POLICAJAC: Sedište mešovite jedinice od 200 policajaca nalazi se u bivšem "Agrokomercovom" Domu zdravlja

Alimct ubijen" - priscća sc Dragica Zaluc. - "Onda je on drugi dan otišao nia Radio Kladušu i rekao kako nam nije ništa, da

BOR GR ER O OON Asim kao da ih ne čuje. Ozbilino nastavlja: "Čuješ, stvarne ćemo mi to odradi? kako valja. Ali, ovdje fi je. poseban problem. Hrvažime nekako mežeš oproesfi?. Mezeš i Srbima. Tako i omi šebi. Ali ovdje se reaševalo prefživ sveje necije. Nije bile familije da netko mije bio na jednoj strani, a drugi ma drugoj. Tu ži je na jedinom brdu bio jedan bra? u Korpusu, a nca drugom drugi bra? kod Babe. | onda su jeden drugom kleli - pola majke. Ej, bolan. Nema fu mi Bega, ni Alaha. Pola majke, čuješ... Krvavo je to. | sad takav dua ši se vraži. Nemca teerije, sve da fi je i sho puža braž."

je ovdje sve u redu. Odmah je u Kladušu došlo više od 700 ljudi. Svi u kampu slušaju Radio Kladušu." Zalići Još ue mogu u sVOJ slan., jer je tamno porodica koja je privreineno smeštena. Dok sc to ne

AML NIN

- tila i kad ih nađem. ja ću im SOaH:HO || Nema za mene ni bosanske. ni hrvatske. ni turske policije" završi žena i glasno srkhne poslednji gutljaj kafe.

8.1.1996. Svet

reši. slanuju u susednoj Zzeradi. Na stau il je primila Izeta Alkić. Ova žena sa dvoje dece godinama Je radila sa Zalićima u "Saniteksu". Sada ona i Ahinet opet rade zajedno, a nadaju se da će posla biti ı za Albmetovu ženu čim proizvodnja malo krene.

DVE STOTINE POLICAJACA

To. veruju, zavisi ı od uspešnosti zajedničkih policijskih snaga iz BiH, Hrvatske ı Turske. Prvi radni sastanak komandanata policijskih nacionalnih kontigenata organizovan je u sedištu zajedničkih policijskih snaga, u zgradi nekadašnjeg fabričkos Doma zdravlja u Polju, predgrađu Velike Kladuše gde su smešteni veliki "Agrokomercovi" pogoni i to tačno u sobi u kojoj je bio ratni štab Fikreta Abdića za vreme njegove vladavine zapadnom Bosnom. Glavni komandant. koji je ujedno ı na čelu 50 "federalnih" policajaca, Hašim Cutura iz

. Sarajeva, ı njeeovi pomoćnici Marijan Perica iz Hrvatske ı Burham Tansu iz Turske, izjavili su da su spremni za

_ zajednički rad i kontrolu bezbednosti svili povratnika. Uz 50 federalnih ı 50 hrvatskih policajaca iz svih policijskih uprava, 100 Turaka trebalo bi da garantuju mir ı sigurnost u Velikoj Kladuši ı okolini.

"Dok mi budemo tu, siguran sam da će sve biti u redu" — veruje Asim ız Tuzle, pripadnik federalnih policijskih snaga. "Ali kad odemo i kad budu organizovani izbori, neka samo jedan od abdićevaca osnuje stranku, svi će ovdjc opet glasati za njega i eto ti belaja. Sto se mene fiče, ja bih najradije kući. Dok sam bio na ratištu – odeš na crtu i nazad. Nikad nisam bio izvan kuće duže od sedam dana. Sad sam tu već mjesec ipoMi federalci ovdje smo došli puno prije Hrvata i Turaka. Sad se već ne mogu sjetiti lika svog djeteta. A Turci su došli s pričom da ćemo ovdje bifi najmanje šest mjeseci.”

Kolega federalac mu dobacuje: "Meni je svejedno. Jedan dan ili pet godina, Yiše me nije briga. U ratu sam od prvoS dana." IHrvatski policajac iz Dubrovnika ima druge brige: "Vidi, koliko snijega... Kad vidim snijeg, ja sam tri dana bolestan”.