Svet

Svet 8.1.1996.

Oea panoa RS A o -

ogibija Nikole Nikolića (24) višestruko je indikativna. U svakom slučaju, ona pokazuje traljavost jugoslovenskog pravosuđa ı policije, a __ sa druge strane, ako se dokažu sumnje njegovih roditelja po kojima je on ubijen, ova smrt bi mogla "naopačke" okrenut MUP Srbije nad kojim odavno visi 'mač brutalnosti".

Sve je počelo 19. aprila 1995. godine oko 9 časova kada je interventni vod Sekretarijata unutrašnjih poslova Beograda predvođen inspektorima Odeljenja za imovinske delikte Januzom Januzijem, Milanom Ljubenovićem ı Zlatkoni Pantelićem došao ispred stana broj 84 u Ulici Pariske komune 2, sa namerom da uhapsi Nikolića. Po policijskom izveštaju, Nikola je odbijao da otvori vrata. pa su pripadnici "interventnog" upali u stan, a on je pokušao da pobegne preko unapred pripremljenog, gajtana od usisivača. Kabi je, međutim pukao. kako tvrdi policija, a mladić je sa desetog sprata pao na pločnik i ostao na mestu mrtav.

"I prvih dana smo sumnjali u ovakav sled događaja, ali skrhani bolom za izgubljenim detetom, nismo mnogo razmišljali o detaljima, već smo Nikolu saliranili i nastavili da žiyvimo sa mnogo znakova pitanja u glavi oko njegove

gibije" – kažu za "Svet" roditelji Ljiljana ı Slobodan Nikolić. Njihova suninja prerasta u šok, kada 78 dana nakon sinovljeve smrti, uspevaju da se domosnu obdukcionog zapisnika beogradskog Instituta za sudsku medicinu u kome doslovno piše: "Smrt je nasilua i nastupila je usled oštećenja po Život važnih moždanili centara zbog preloma _kostiju lobanje i iskrvayvljenja iz, rascepa

aorte i raskidanih krvnih sudova oko višestrukih preloma kostiju... Opisane povrede nanesene su TUPIM, TESKIMI ZAMAHNUTIM MEHANICKIM ORUĐEM".

"Tada smo konačno shvatili da je našeg sina ubila beogradska policija" kaže Ljiljana Nikolić. dodajući kako ceo slučaj ma svoju predistoriju koja Još više pothranjuje sumnju, sada već potkrepljenu nepobitnim dokazom.

Nikola Nikolić, važno Je reći, bio je sportista, vrhunski u svojoj disciplini što mu je donelo zvanje vođe "Sportovog" -profi skejtbording tima. Kao ı mnogi mormci iZ njegovog. kraja, sa beogradske Karaburme, ponesen društyom, kako kažu roditelji, počeo je vreimenom da se bavi ı nekim sitnijim oblicima kriminala. "Ja |__priznajem da Jc om bio sitan lopov, da

nije bio anđeo, ali nije bio ni zlikovac da e

eo: bi morao ovako da skonča" — kaže nam otac — "Nije imao puno prijatelja i živeo - je veoma brzo, ako se to može reći".

VEZA SA MARIJOM KRUNIĆ

Sudbina je htela, vele sagovornici Sveta" da Nikola baš nekako u tom

~

OLE NIKOLI

a aa a a aaa aa KP our luu an ez a

ROBITELII NIK

"TROM ALEKSANDROM: Nikola, snimljen na slavi 27.10.1991. 7

periodu počne emotivnu vezu sa nekoliko godina starijom Marijom Krunić.

"Devojke su ga saletale ali se on, ispostavilo se, fatalno vezao baš za Mariju. Gospođica Krunić je navikla da Živi na visokoj nozi i troši ogromne svote novca za naše prilike, pa je Nikola prosto jurio na sve strane ne bi li nabavio pare i udovoljio njenim zahtevima. Ali, opet, ona je bila njegov izbor."

Progonstvo Nikole Nikolića od strane policije počinje 12. novembra 1992. godine. Tada je uhvaćen da šlepuje ukradeni metalik "porše". U Odeljenju za motorna vozila SUP Beograd, međutim, tvrdi otac Slobodan, nije dobio nikakyu potvrdu o oduzimanju automobila, kakva

_ se, inače, po zakonu izdaje u ovakvim situacijama. Takođe, nije poznato šta Je sa

pomenutim "poršeom" bilo posle toga. Očeve sumnje da "Je Nikola bio samo šraf u nekoj jačoj kriminalnoj organizaciji", posebno se odnose upravo na ovaj događaj, jer su dosad mnogi bivši inspektori MUP-a Srbije (ma primer Dragan Mladenović, Luka Radmanović) javno govorili o povezanosti policije sa organizovanori kradom automobila širom

_ __Našeg sina su milicajci ubili | metalnim palicama, a onda ga. bacili sa desetog sprata kako bi | ___inscenirali nesrećan slučaj! ___

Srbije. Dokazi o ovome, doduše, ne postoje, ali Slobodan Nikolić kaže da sumnja ostaje.

Pokojni mladić provodi četiri ı po meseca u beogradskom Centralnom zatvoru, ı onda mu uspeva ono Što nije uspelo mnogima pre ujega — pobegao JE: Bekstvo je izvedeno briljantno. Tog dana zatvorski stražari su došli kako bi oslobodili momka koji je sa Nikolom delo ćeliju. On se uspavao, a Nikolić se JavIO umesto njega, uzeo opremu i oduzete stvari, uhvatio taksi na kraju Bačvanske ulice ı otišao pravo kod roditelja. Tu se presvukao, a potom otišao kod devojke.

Krajem jula 1993. Nikolić se sam prijavljuje istražnom sudiji Mladenu Anđelkoviću, a ovaj mu izdaje rešenje O ukidanju pritvora, "majući u vidu da se na bekstvo odlučio iz porodičnih razloga”. Dan kasnije Okružni sud u Beogradu šalje dostavnicu o ukidanju pritvora policiji ı upravi Centralnog. zatvora. I pored toga, tvrde roditelji, potera se nastavlja.

"Akcija počinje u februaru 4. kada su inspektori došli na našu adresu i ostavili mi poziv da dođem u SUP ı javim sc inspektoru Konstadinoviću" –

SG COO

VEČITI MIR NA GROBLJU LEŠĆE: Grob Nikole

Nikolića

ili

kaže otac i nastavlja: "Posle par dana kada je veza uspostavljena javio se inspektor Januzi objasnivši mi da oni traži Nikolu, a ne mene radi informativnog razgovora. Rekao je još da nije ništa strašno i da ne brinemo. Nakon toga, pošto se Nikola nije javljao počinje policijska potraga sa već oprobanim metodama. Policijski noćni prepadi u naš stan, pretresi, pretnje da će našu ćerku uhapsiti ako ne kaže gde joj se nalazi brat”. Jedan policajac Je, po rečima Nikoline sestre Aleksandre, čak pretio da će "joj baciti brata sa šestog sprata zgrade".

"SINA SU NAM UDARALI

POLUGAMA KOJIMA SU

RAZVALILI VRATA"

Neki od inspektora su govorili da ga traže zbog silovanja maloletnice iz Borče, iako su silovanja u isključivoj nadležnosti Gradskog SUP-a, a ne OUP Palilula gde su

O