Svet

Svet 4.3.1996.

nima– nje britanske ty-seri Je "Smrt Jugoslavi- je” bilo je u televizijskoni smislu pravi megapoduhvat. Seriju je za britanski BBC radila nezavisna londonska ORO stanica "Brian Lapping Associates”, a fina-

nsirali su je BBC, austrijska državna televizija ORF, američka tv-mreža Discovery Channel ı francuski Canal Plus. Svaki od pet nastavaka stajao je 375.000 funti (oko 800.000 DM).

~ Serija je nastajala pune dve godine. Koliko je to neuobičajeno dugo u televizijskoj industriji, - koja je- dinamična i orijentisana na brzi profit, postaje Jasno kad se uzme u obzir da se slični projekti u proseku ne snimaJu duže od dva meseca.

Omalena ı skromna kancelarija firme "Brian Lapping Associates" smeštena Je u londonskom Camdenu. Međutim. ekipa koju Je Brajan Laping, ı sam ugledni britanski novinar, okupio za izradu serlje – impozantna 155

Glavna "šefica" Norma Persi. izvršni producent serlje ı reditelj prvog nastavka koji opisuje uspon Miloševića na vlast, jeste američka novinarka iz Njujorka, koja je. kao magistar britanske politike. šest godina radila kao asistenti zastupnika u britanskom Parlamentu. Tu se upoznala sa Brajanom La-pingol. „koji je bio urednik emisije "World in Action”,

jednog od najgledanijih britanskih poltičkih programa koje je radila Granada TV. Od sedamdesetih godina zajedno rade političke dokumentarce za koje su dobili niz nagrada. Jedna od najznačajnijih svakako je "Emi" za najbolji politički program snimljen ' 1994. za seriju "Watergate".

Angus Mek Kvin, noyinar škotskog porekla, koji je, završivši studije na Oksfordu, godinama radio u Poljskoj kao pozorišni reditelj, zatim predavao ehgleski u Soyjetskom Savezu, a potom snimao dokumentarne serije za BBC, režirao Je drugu ı petu epizodu.

Treći ı četvrti nastavak, o ratu u Hrvatskoj ı početku rata u Bosni, režirao Je Pol Mičel, američki novinar ız Bostona, koji je, takode, radio u Sovjetskom Savezu, zatim u Argentini, ı na kraju, u Engleskoj.

"Lapmgovci" su razvili poseban stil političkop dokumountarca. Ono što njihovu seriju razlikuje od sličnih pokušaja, Jeste to da Je fokusiraua isključivo na političare ı vojne komandaunte; ZiaĆI. na Ole koji donosc kljućuc odluke. U seriji sc ĐotoOvo

Nezavisna Iondonska firma "Brian kapping Rssociates", uz finansijsku pomoc od 800.000 nemačkih maraka koje su uložili BBC, ORF, američki "Discovery Ghannel"i |

ine pojavljuju obični, "mah" ljudi, ona se koncentriše na sastanke koji su prethodili važnim političkim događaJima, a radnja se razvija kao klupko kriminalističke priče, u kojoj glavni učesnici događaje prepričavaju u prvom licu.

PODSTICAJ IZ AUSTRIJE

Ekipa koja je radila seriju "Smrt Jugoslavije" susrela se prvi put u Moskvi, na snimanju "Druge ruske revolucije", osmosatne Sserlje O poliičkim bitkama ı intrigama u Kremlju, o peresitrojci ı pokušaju smene Gorbačova. _ Clanovi ekipe s ponosom se - prisećaju kako su om: bili jedini novinarı koji su članove KGB-a uspeli da nagovore da stanu pred kameru. "Pošto smo snimili prvih pet nastavaka, Gorbačov mas Je lično pozvao da s njim napravimo imferyvju", tumači Norma Persi ı sa sineškomni nabraja nagrade koje su dobili za seriju. među kojima Je ı nagrada Kraljevskog televizijskop društva. Ta serija i. Sledeća. "W.iatergate" postale su njihovc ulaznice u

"NE ČU JEM LS DOBRO.

"visoko društvo" domaće politike.

Liza Gartsajd, menadžer serije ı finansijski šef proJekta, tumači kako su se uopšte odlučili da smimaju "Smrt Jugoslavije". " Austrijska televizija pristupila je Brajanu već 1992. na Filmskom festivalu u Kamu. Brajan ih je odbio, uz obrazloženje da rat još traje i da niko od sagovornika neće moći slobodno govoriti o tome šta se dogodilo, jer je svc Još sveže. Austrijanci su pokušali još jednom, no Brajan ih je opet odbio. Na kraju, kad su ga treći put zamolili da naprayi seriju, on je pristao."

Austrijanci misu krili svoje motive. Bili su zainteresovani Za seriju kakve radi Brajan Laping, Zuači, u koJoj bi svi glavni političari ispričali k kako su tokom rata donosili određene odluke. Svesni da priču o tome kako je počeo rat treba tražiti u Srbiji, ali svesmi da ıh Srbi sunatraju neprijateljima ı da neće hteti s njuna (a razgovaraju, mislili su da će britanska ckipa mmogo lakše dobili važne HMervjue. "A kako je reč o biznisu, Brajan je shvatio da su Austri-

janmci spremni da ulože i novac u seriju, otišao je s tim predlogom u BBC. BBC je sve prihvatio i pripreme su počele krajem 1993.", tumači Liza Gartsajd.

U tom su trenutku Norma Persi i Pol Mičel radili na seriji "Watergate". "Tada sam o ratu znala samo 0no što sam "uhvatila u letimičnom gledanju vesti", priseća se Norma Persi. "Jedina imena za koja sam čula bila su Karadžić i Izetbegović" Ali, to će se uskoro promeniti. Na prvo "ispitivanje terena" šalju Angusa Mek Kvina, koji u septembru 1993. odlazi u Beograd.

TEŽAK POČETAK U BEOGRADU

Prve osobe kojima pokušava prići su Borisav Jović. general Veljko Kadijević i admiral Branko Mamula. Premda je Jović, bivši predsednik Predsedništva Juposlavije ı jedan od najbliži

Milošcvićevil saraduika, ka-

snije dao jedan od najiscrpnijih i najpodrobnijih intervjua tokom celog suimaiija, prvi razgovor nije bio nimalo obećavajući. Naprotiv.

francuski "Ganal Plus", snimila je pet nastavaka dokumentarne serije "Smrt _ Jugoslavije" koju je kod nas krajem prošle godine prikazao "Studijo B". Serija je stvarana dve godine, a jedan od ključnih ljudi projekta. američki novinar i reditelj | Pol Mičel, autor trećeg i četvrtog nastavka, priseca se tih "dogadaja i i kaže: |

Novinar Pol Mičel nakon interY. BJE sa predscduikoli Miloševićem

Mira Marković nam le rekle, da Milošević nije nacionalista jer "ona sa fakvim čeve a ne|

__ 3i mogla bitiu braku" —

"U prvom susretu, kad sam Joviću, nakon ljubaznog uvoda „pokušao da postavim pitanje, samo me je hladno pogledao i rekao: "To možete naći u mojim govorima. Jeste li pročitali moje govore?? Ostao sam potpuno zaprepašćen. Pa, to je cela knjiga!", priseća se Mek Kvin.

Na početku, ni drugi razgovori u Beogradu nisu prošli mnogo bolje. Kadijeviću su poslali uobičajeni "paket": uvodno pismo, isečke iz novina s najboljim kritikama na bivše emisije ı kasetu sa snimkom "Druge ruske revolucije". Posle dužeg razmišljanja pristao je na prvi razgovor. Dogovoreno Je da se sretne s. Angusom Mek Kvinom ı Normom Persi u hotelu "Interkontinental".

"Kadijević je ušao sa sunčanim naočarima”, priseća se Mek Kvin. "Norma i Ja smo održali svoje govore: kako smo ozbiljna firma, kako želimo da prikažemo situaciju objektiyno i svima pružimo priliku da ispričaju svoju priču. Očekivali smo da će mu Sc Syideti naša serija o Kremlju. No, Kadijević Je govoto počeo da viče na mas du jc

"Druga ruska revolucija” užasna serija, površna, da je Gorbačov grozan i kako to da se ne stidi da govori o sebi pošto je u Sovjetskom Savezu upropastio komunizam. Norma i i ja samo smo se zaprepašćeno gledali. Nismo znali šta bismo rekli." I Kadijević im je preporučio da pročitaju njegovu knjigu, te mm na Kraju rekao da će razmisliti o tome hoće li Im dati intervju.

"Pročitao sam njegovu knjigu", kaže Mek Kvin, "ali nakon desetak pokušaja da ga nagovorimo na snimanje intervjua, on je neprestano odgovarao da će razmisliti, pa sam Jednostavno odlučio da mu pokucam ma vrata. Primio nas je ljubazno, no od intervjua nije bilo ništa", zaključuje Mek Kvin.

Mek Kvin se s prvim "ulovom" vraća u London ı priprema nacrt moguće priče. U tom trenutku težište Je na događajima 1989 — 1990. O ratu u Hrvatskoj ı Bosni prikupljeno je "malo podata-

S

(.