Svet

s,

DaV' 1 nije tako tiha i pIitoma reka, kao o SB što ljudi u prvi mah mogu pomisliti, potvrđuje vest koja poslednjih mesec dana ne silazi sa dnevnog reda razgovora stanovnika Futoga koji nikako ne mogu da poveruju da su trojica njihovih dojučerašnjih sugrađana zauvek nestah u mutnim vodama Dunava. O ovome smo pisahh u prošlom broju "Sveta", međutim, zbog nedostupnosti podataka došlo je do nekohko materjalnih grešaka zbog kojih se Redakcija iz-

vinjava čitaocima i porodi-

cama nestalih.

O čemu je, zapravo, reč, doznali smo u razgovoru sa porodicama tragično nestahh, a njima najbližih ı najdražih osoba.

Dana 30. Januara 1996. godine u kasnim poslepodnevnim časovima Dušan Mrkajić (60) inače strastveni lovac, uputio se u lov na patke. U trenutku dok je pripremao svoj čamac za isplovljaprišli su mu njegove omšije Milorad Beromnja (47) zvani "Briga" ı Tomislav. Nikolić (42) zvani "Zabac". Zamolili su ga da ıb ebaci do obližnje ade na

abalj. Nevelika Varoš u _ SrCu MOoJVOdine, u RE Dačkoj. Narod u njemu je miran ı povučen. lako zabavljen vođenjem sopstvenih domaćdinstava ı poljoprivrednih dobara u ovim teškim posleratnim vremenima, oni ne oskudevaju u predusretljivosti, a njihova vrata su uvek otvorena za svakog putnika namernika. Sve su to osobine koje smatramo vrlinama, a čoveka koji ih poseduje nazivamo valjanim, alt one mu Često prizovu nesreću.

Jedna takva nesreća se pre nekoliko, dana upravo dogodila u ZŽablju. Ostaće dugo pamćena ı prepričavana od strane njegovih žitelja, a strah koji Je zavladao ovim krajem, gotovo da se može dodirnuti.

Ujinoći izmedniv 10: ı |} februara 1996. godine brutalno Je u svojoj kući ubijena 77-godišnja starica Milica Gerić. Milica Je Živela u prostranoj, rustikalnoj kući koju Je zub vremena ı ljudski nemar prilično umitio, ali koja. uprkos tome. ĐoOvoOri O nekadašnjem bogatstvu ı ušledu koji je uživala porodica

Dušan

suprotnoj obali Dunava. Beronja ı Nikolić su krenuli na suprotnu obalu u nameri da poseku nekoliko panjeva vrbinog drveća, a nikako da krenu u nekakav lopovski akt seče državnih šuma. Ovoj konstataciji ide u prilog ı dozvola za seču drva koju Je posedovao Milorad Beronja, potpisanu od strane Nikole Zobenice (glavnog šumara).

Pošto su njih trojica pristigh na suprotnu obalu, Mrkajić je krenuo u lov, a njegov komšije u seču vrbinih panjeva. Kada se Mrkajić vratio iZ lova. njih trojica su napunili čamac panjevima ı zaputil: se prema kući. U razgovoru sa Nebojšom Mrkajićem, sinom nestaloz Dušana, doznajemo da su sva trojica tragiČno nestalih Futožana bili izvrsm plivači i pravi dunavski vukovi, te da su zamke koje Dunav krije u sebi, tako reći, poznavali u dušu; ali, po svemu sudeći, izgleda da je surova sudbina ipak bila Jača. Na putu pre-

Još za vreme njenog dede ı Oca.

Gerićevi su bili dobro poznati u ovom kraju. Veleposednici, vredni zemljoradnici ı pobožni ljudi. Ali bogatstvo se još ranije počelo krnjiti, tako da danas iznosi svega 13 jutara zemlje.

Manji deo zemlje pokojnica je davala u zakup, od čega Je ı živela, dok Je veći deo manja propadao. U vrlo ruiniranom stanju nalazio se maleni ambar, kao ı prostor u kojem je držala Živinu. Dva crvotočna ormara, kuhinjski sto ı starinski krevet bili su sav metak koji Je posedovala nesretna starica. Njeno siromaštvo bilo je očigledno. Evo šta su nam o tome rekle komšije umorene starice. Njihovo ime nećemo spominjati Jer smo Za to Zamoljeni. Ostaće poznati redakciji. "Milica je Živela vrlo bednim, primitivnim Životom. Za vreme njenog dede i oca bili su jako bogata familija. Na žalost, novac koji Su posedovali misu dalje ulagali u posao miti ostayYljali u banku tako da su parec vremenom propadalc ı potpuno gubile vrednost.

PORODICE SE JOS UVEK NADAJU: kajić i Tomislav Nikolić

ma kući, negde na samoj polovini puta, ugasio im se motor. Pokušavali su da poprave motor, računajući da Je u pitanju samo lakši kvar, ali se ispostavilo sasvim suprotno. Vrhunac nevolje koje ıh Je snašla dogodio se u trenutku kada su ispred sebe ugledali brod-šlep. Dušan je u tom trenutku ispalio nekolhko hitaca iz svoje lovačke puške u nameri da ih prisutni na šlepu uoče. Nebojša nam Još priča da je Beronjin brat Milan čuo pucnjeve ı video kada je šlep nastavio svoju putanju uzvodno prema Futogu:; iskreno sumnja da ih je šlep potopio, jer su se posle prolaska šlepa čuli glasovi koji su dozivali u pomoć 1 glasno se dogovaral na koji način bi mogli da pokrenu motor. Milan je išao nizvodno ne bi li ıh dočekao kad pristanu, ali njihovi glasovi sve su više nestajali u magli u sumraku koji se uveliko već bio nadvio nad Dunavom. On ıh je dozivao, ali nije dočekao odgovor. Po

Kuća u kojoj je Milica Živela, nalazila se u veoma lošem stanju. Nije se provetravala ni čistila. Imala je neugodan miris. U kući je čak bilo pacova tako da Je noću morala ostavljati upaljeno svetlo jer ih se plašila. Skupljala je grančice i tako zagrevala prostorije u kojima je boravila, a u kojima Je gotovo uvek bilo hladno. Odžak je bio zapušen, tako se dešavalo da pri pokušaju da se ugreje kuća bude puna dima.

Bila je vitalna žena, blage naravi. Ni sa kim se nije svađala i ljudi su je voleli. Jedini eksces koji se desio bio Je taj da Je jednom prilikom jedna od komšinica ubila pokojnicinu kokošku jer Ju Je zatekla u svojoj bašti. Sve nas je ljutio njen odnos prema žŽivini koju jc puštala da slobodno luta po tuđim zasejanim baštama koje su kokoške upropaštavale. Siromašan i samotinjački život koji Je vodila nagrizao jc ı njeno mentalno zdravlje pa otud i taj mcmar prema sopstvenoj ličnosti. O Milici sc uglavnom starala njena rođena sestra

svemu sudeći, oni njega nisu mogli čuti. Kada njihovi glasovi više misu dopirali do Milana, krenuo je kući. Tek sutradan porodice nestalih su počele sumnjati da nešto stvarno nije u redu ı s mesta su krenule u potragu. U prvi mah su pomislile da su prenoćili na obližnjoj adi ili nekom od peščanih sprudova, (što Je inače među meštanima INO. bila praksa u takvim ı sličnim slučajevima) nadajući se da su Dušan, Milorad ı Tomo odlučili da dočekaju Jutro, poprave motor i upute se kući. Kada se nisu pojavili ni ıdućeg dana, stanovnici Futoga iskazali su, stvarno, veliku ljudsku soldarnost ı sa više desetaka čamaca pretražili su kompletnu obalu do Novog Sada. a narednog dana neki su se uputil: čak ı do Sremskih Karlovaca. Nakon što je reZultat potraee bio više nego porazan, a to znači da nisu pronašli mkakvog. traga. od svojih najdražih, shvatili su

Ljubica Stojšin sa porodicom. Gotovo svakodnevno donosili su joj namirnice i hranu za živinu pomažući joj u kućanskim poslovima." /

Milica Gerić nije oduvek živela sama. U kući Je do pre tri godine Živeo ı njen brat. Za vreme njegovog života Milica je nešto bolje živela. Imali su konja, špediter, napravili nov čardak, ali je sve to morala prodati da bi platila troškove bratovljeve sahrane. Ubica Je očigledno bio pogrešno obavešten kada je ur pitanju ova uboga starica, Jer njeno bogatstvo se mije ogledalo u materijalnim dobrima. Interesantno da Je kuća u kojoj Je pokojnica živela bila na dve do tri nedelje pre ubistva na prodaji. Informacije o prodaji mogle su sc dobiti od Milicinog sestrića koji živi u Kaću.

No, Milicina sestra kategorički je odbila mogućnost da kuća bude prodata. Govorila Je da dok je Milica živa, kuće se neće prodavati. Možda je ı ova informacija u obliku oglasa navela ubicu

na razmišljanje da je kuća

4.3.1996. Svet”

Rodbina i dalje free ze mesieilim | Fušožanime

da se moraju pripremiti i na ono najgore.

U trenutku kada smo razgovarali sa porodicama nestalih, prošla su 22 dana, ali oni nisu odustajali od potrage u želji da ih pronađu ı bar dostojanstveno sahrane. U razgovoru sa Savom Nikolćem, ocem Tomislava Nikolića, koji je vidno skrhan bolom za svojim sinom jedincem, saznajemo da je njegov sin bio izvrstan plivač (zato su ga ı zvali "žabac") Savo kao izuzetno dobar poznavalac Dunava kaže: "Nema veće borbe od borbe za život Kada se jedan plivač utapa. Mislim da će proći

· Još neko vreme dok tela ne

isplivaju na površinu, jer Je Dunav jošwwvek prehladan, a tela su dole sada kao konzervirana. Syi su oni bi-

li obučeni u sintetičke stva-.

ri, koje se teško raspadaju, i kada se nmatope vodom, stvaraju ogromno opterećenje čoveka".

Neboiša Nikolić nam obJašnjava da kada je voda oko

bogata ı da se može opljačkati. Ne zna se. U samoj kući bilo je tragova premetačine, kao da je ubica nešto tražio, ali je zanimljivo da iz kuće ništa nije ukradeno. Svedoka ovog monstruoZnog ubistva nije bilo.

Leš Milice Gerić našla je njena sestričina. "Tog nes-

_ retnog jutra nosila sam ftet-

ki kukuruz kojim je hranila živinu. Kada sam otvorila kapiju, ugledala sam je kako leži na tremu. Bila je leđima okrenuta meni. Mislila sam da joj je pozlilo i da je otrčavši po pomoć pala na trem. Pritrčala sam Joj dozivajući je. Kada sam je dodirnula, učinilo mi se da je još živa. Kasnije sam videla ranc po mjenoj glavi i telu. Krvi je bilo svuda, na tremu u kući i po dvorištu. Dozivala sam komšije u pomoć. Ubrzo je stigla i milicija. Još uvek sam u šoku i svakodnevno dobijam injekcije za smirenje. Ne znam ko bi to mogao da uradi. Ne sumijam ni u koga. Ona nc bi mi mrava zgazila. Bila Je blaga i zaista mi sc mikada mije

10 stepeni, mora doći do pucanja žuči, širenja vazduha po telu, a to znači ı isplivanje tela na površinu vode. Dok se tela ne pojave na po vršini, Nebojša sa svojim bratom ı drugovima ı dandanas traži nestale. Nebojša Je veoma ogorčen na MiliciJsku upravu koja se, Jednostavno, ogradila od slučaja konstatacijom da oni nisu nadležni, da im nikako ne mogu pomoći, te da je u njihovoj nadležnosti da ıh obaveste u slučaju da se pronađu leševi. Jedno smo dobili informaciju da je čamac pronađen u neposrednoj blizini Petrovaradinske tvrđave. ali od tela Dušana Mrkajića, Milorada Beronje ı Tomislava Nikolića Još nema nikakvog traga. Sta se zaista sa njima dogodilo, šta se odipralo u trenucima dok su bili "ostavljeni na milost ı nemilost surovom Dunavu. najverovatnije će zauvek ostati tajna. žalila da je sa nekim bila u konfliktu." -

Uviđaju Je prisustvovao ı dežurni istražni sudija Ok-., ružnog suda u Novom Sadu, Savo Đurić, ı evo šta nam je on rekao.

"Leš je pronađen na ftremu, gotovo „potpuno odeven. Telo je bilo unakaženo. Izudarano tupim pre-

· dmetom, verovatno drve-

nim, po glavi i telu. Na vratu su bili vidljivi tragovi davljenja usled čega je nastupila smrt. Po rečima patologa, smrt je mogla nastupiti oko 24 časa. Krvavi tragovi nađeni su u kući i na snegu, kao i tragovi ubice. Motivi mogu bifi razni, mada je verovatno u pitanju koristoljublje pošto je u kući bila premetačina. Predmet kojim. je izvršeno ubistvo nije pronađen. Sudeći po načinu izvršenog dela, verovatno Je u pitanju amater."

Cinjenica da ŽIVOtL postaje Jako jeftin deluje inspi-

'rativno za mnoge patološke

slučajeve. Postoji li način da

“se zašute ljudi koji žele sa-

mo da žive ı mirno provedu SVOJ vek?