Svet
Y
Svet 4.3.19986.
ahvaljujući hrabrosti, prisebnosti ı požrtvovanju jednog mladog čoveka u milicijskoj uniformi, izbegnuta Je tragedija porodice Basta u
3 Zrenjaninu. Drama se ap a Odigrala u Samon) centru grada gde Je zalutali rukavac Begeja pretvoren u veštačko jezero, sa kuluvisanom obalom na kojoj je uređeno šetalište. Na sunčanoj strani Jezera, širokog četrdesetak metara, dominira gotsko zdanie zgrade Suda, a na drugoj, senovitoj. nanizale su se obrazovne ustanove, među kojima Je ı Osnovna škola "Vuk Karadžić”.
Sredina je februara, mrazevi polako popuštaju, pa se led na sunčanoj strani Jezera otopio, zadržavši se, istanjen. duž suprotne obale koju zraci zubatog sunca ne dodiruju. Tog zimskog popodneva u sumrak. jedanaestogodišnji Dušan Basta, učenik petog razreda pomenute škole, spustio se na jezero, korak po korak primičući se ivici leda, na mestu gde je dubina vode preko pet metara.
Usamljena prilika dečaka na ledenoj površmi nije mogla ostati nezapažena. pa su prvo slučajni prolaznici počeli da se okupljaju. da bi potom panika zahvatila učenike ı pro{lesore obližnje škole, koji su kroz prozore svojih učionica primetili šta se napolju dešava. Nastava Je spontano prekinuta, deca su nagrnula na šetalište. iz časa u čas masa ljudi se povećavala. Jedna anonunua., pribrana nastavnica obavestila je zrenjamnski SUP o događaju i istog niomenta nekoliko patrolnih kola, zajedno sa alarmiranin vatrosascima. stiže na poprišic drame. Svi ~ ı orađani ı učetci ı unifornnisana lica okupili su se na zaledenoj strani jezera, tako da Je 8OtOvO neprinećcen ostao mladić u plavoj umforini ia suprotnoj obali: koji je kratko vrcinie
posmatrao bezuspešne pokušaje vatrogasaca da spasu dete. Onda je odlučno skinuo opasač, bluzu i džemper ı zaplivao prema sredini jezera, uhvativši u POO. trenutku Dušana, pod kojim je edena ploča popustila. Uz pomoć dobačenog užeta izvučeni su obojica na obalu, uz glasne uzdahe olakšanja okupljenih posmatrača. Dečak je odmah prebačen u bolnicu, a mladog, heroja Dragišu Jokića kolega je odvezao kući. Načelnik zrenjaninskog, SUP-a Dušan Gavranić, očito zadovoljan medijskom prašinom koja se podigla oko njegovog službenika, kaže: "Jokić je kao pripadnik naše specijalne jedinice besprekorno fizički spreman, bavi se rvanjem i bodi-bildingom, miran je i staložen, tako da za nas koji ga poznajemo nije bilo nikakvo iznenađenje kada smo čuli šta je uradio. Pripadnik MUP-a je tri godine i nikakve primedbe na njegov rad do sada nismo imali. Te večeri, po okončanju drame na jezeru, dobio sam na descfine telefonskih poziva od strane građana-očevidaca sa pohvalama
__ upućenim Jokiću."
A Dragiša, tihi, skromni momak. kao da je zatećen tolikom pažnjom koja se odjednom izlila na njega. Novinari ga traže, gradonačelnik organizuje svečani prijem u njegovu čast, starešine ga hvale, a on pomalo zbunjeno prolazi faze zasluženc popularnosti. 7
Sa suprupom BHranislavom (oboje su “dvadesetpetogodišnjaci). Živi podstanarskim životom u tridesetak kvadrata mansardnopg stančića, očekujući Za uekoliko mescci prinovu. Smiren:t
Brama Maja se
jezera u centru
. Becak je tog prohladnog februarskon
samoubistvo u
spasan mladi
e
Beneju
atmosfera u domu Jokićevih, prva uzbuđenja su prošla ı Dragiša počinje svoju priču:
"Vraćao sam se kući posle završene smene, bio sam na obezbeđenju utakmice
. Proleter-Vojvodina, kad čujem preko radie-veze spominju neko dete nasred
jezera. Kako i zašto se mali Dušan našao tamo — ue znam, pežurio sam na miesto događaja i video masu sveta kako
· dozivaju dečaka da se vrati. On je
nezainteresovano pogledao vaftroasne merdevine koje su mu dobacili, ne pokušavši da ili se domogne, samo je stajao na ivici leda skopHeuih ruku,kao
da se moli, ili da se sprema da skoči.
Skinuo Je majicu sa sebe, bacivši je na led. U jednom trenutku se vratio, obukao majicu i svi smo pomislili da se predomislio i da će krenuti ka obali. Nije se obazirao na dozivanje oca koji je u međuvremenu došao, samo je nekoliko
uta doviknuo 'Hoću Milicu, dovedite mi Je” — Milica je Dušanova starija sestra da bi ponovo mirno stajao na ivici lcda i Zurio u vodu."
Za to vreme vatrogasac Božo
Ignjatović, vezan konopcem, puzio Je prema dečaku pošto debljina leda mije
mogla izdržati teret odraslop čoveka. U
Jednom momentu.led je pod njim popustio ı čovek se našao u vodi.
"U tom trenutku", nastavlja Dragiša, "yideo sam da sanfa leda pod dečakovim nogama polako počinje da tone i bilo mi Je Jasno da nemam mnogo vrcemcna. Uspco sam da zbacim sa scbc opasač, blazu i džempcr, da se malo rasteretim i skočio sam u hladnu vodu. Posle pet
| pretprošle nedelje | dešavala na zaledenoj površini veštačkom
Zrenjanina završila se srecno za asmovcea Dusana Bastu (Hi).
. popodneva pokušan
hladnim volan jezera a žiyot mu |e
miligajac Oranjisa Jokić (89). Novinarka
"Sveta" bila ja tim povodom ii gradu na
mefara uhvatila me je kriza, što od šoka izazvanog Iladnoćom, što od fežine natopljenih čizama i pantalona, koje su mi onemogućavale upotrebu nogu, ali nekako sam je prevazišao. Doplivao sam do dečaka koji se uplašeno bacakao, uhvatio ga ispod pazuha i krenuo prema užetu. Morao sam usput da razbijem led, zadobivši ogrebotine po rukama i ramenima – imao sam osećaj kao da me žileti seku – a od prevelike hladnoće i napora popucali su mi kapilari. Podigao sam nekako dečaka na ledenu ploču da bih se potom i sam izvukao.”
Supruga Branislava sa puno ljubay priča o svom Giletu (Dragišin nadimak), sa kojim se poznaje od prvog razreda osnovne škole, a vezuje ih dugogodišnje drugarstvo, zatin pct godina zabavljanja ı trogodišnji brak.
"Kada sam ga ugledala na vratima stana onako mokrog i promrzlog, ukočila sam se. Prvo sam pomislila da je možda imao saobraćajnu nesreću, pa su ga onesvešćenog polivali vodom. Kada mi je kolega koji ga je dopratio rekao šta se desilo, suočila sam se sa nekakvom čudnom mešavinom osećanja — bilo je tu i straha, i zadovoljstva, i tuge. Straha zbog onog što sc moglo desiti, zadovoljstva što je spasio dečaka, a tuga, to je posebna priča. Gile i Ja smo pre dve godinc izgubili tek rođeno dete, mladi smo oscfili nadljudski bol i ja znam da je Dragiša morao bar da pokuša da pomogne malom Dušanu. Kad je već bio nemoćan da nešto učini za svoje dete, eto, učinio je toliko da bar dečakovi
Mladi milicajac Dragiša Jokić
rodifelji ne saznaju i ne esefe ono sa čim mi živimo već dve godine."
Dragiša ı Branislava su poželeli da se uvere da je malom Dušanu dobro, zvali su bolnicu ı raspitivali se za njegovo zdravlje, a planirali su i posetu. Međutim, od prijatelja su saznali da Dušanov otac, Bogdan Basta odbija da sa bilo kim razgovara o događaju koji se umalo pretvorio u tragediju, pa su odustali.
"Možda je čovek u šoku", kaže Dragiša. "Verovatno mu treba vremena da se sabere. Doduše, očekivao sam da će mi se bar javiti telefonom, ali nije to važno. Jedino je važno da je dečak sada dobro."
Dopisnik "Večernjih novosti" iz Zrenjanina, smatrajući da Jokićeva hrabrost zaslužuje da konkuriše u akciji njegovo8, lista "Podvig godine”, pokušao je da stupi u kontakt sa roditeljima Dušana Baste, jer propozicije ove akcije nalažu da se moraju čuti obe strane. Međutim, Bogdan Basta odbija da učini ı toliko za spacioca svog deteta, okružio se zidom ćutanja, ne odgovara na telefonske pozive, ne prima posete. Možda ı iz razloga što po gradu kruže priče da je dečak pokušao da se ubije (ništa čudno, s obzirom na njegovo ponašanje na Jezeru) a u tom uzrastu valjani razlozi za takav naum mogu se pronaći ponajpre u porodici.
I dok se bura oko ovog, događaja pomalo stišava, podsetimo se stare kineske poslovice, po kojoj Je sada Dragiša odgovoran za Dušana. Jer mu je spasio Život.