Svet

Svet 4.3.1996.

ya NC CIL LC ud

val Đurić se na predsed- ničkim izbor_ _____ Njih 1990. g. plasirao na treće mesto, iza Miloševića ı Vuka Draškovića, a u Vojvodini je profesor dobio više glasova ı od Miloševića. Posle toga, novembra 1991. g. pod · okolnostima koje su bile · veoma uzbudljive, profesor Đurić, kako to već biva u takvim prilikama, sa jednim koferom u ruci, morao Je diskretno. da napusti Beograd ı Srbiju. Tako se preko · Skoplja, Carigrada, obreo u Parizu gde je ı ranije ŽIVEO.

"Da nije onog rodoljubivog mazohizma, i da nije nekakve moralne obaveze koju osećam prema zemlji iz koje potičem, verovatno bih i danas mirno sedeo u Parizu i ne bih dolazio ovamo. Samo u početku, kada sam bio jedak i ozlojeđen optužbama od Kojih se ne možete odbramiti, rekao sam, ironično, da su Verovatno kriterijumi niži u Parizu nego u Bcogradu, pa sam, cto, tako morao da odem sa Beogradskog univerzifeta. U tom trenutku ja sam bio profesor i predsednik Saveta Filozofskog fakulteta u Beogradu. Otišao sam prinudno-dobrovoljno. Tada nisam možda dovoljno pažljivo čitao novine, pa nisam primctio da Je uednome od mojih kolega iz Beograda bilo stalo da javno odbrane čast svoje

-– profesije a ne političko uverenje, kao šio sam ja uvek branio čast profesije a ne političko uverenje onih Kkoje sam branio, smatrajući da Je to važno."

+ istoričar ste, predajete na Univerzitetu u Parizu. Cime ste Još bili angažovani i preokupirani?

U Parizu sam se, možda će vas to:iznenaditi, više bavio politikom nego ovde i, što je Još. važnije, mnogo toga o svome "zanatu" naučio, to ne bih mogao ovde. A što se tiče politike, potvrdila su se moja uverenja: da baviti se politikom, inače, naročito na Balkanu, podrazumeva najpre poznavanje: želja, namera programa, strategija drugih, većih ı važnijih od nas. Postoji Jedan državnik na Balkanu od koga bi mnogi mogli štošta da nauče; zove se Kiro Gligorov, koji jedini za sada ima pravu viziju nacionalne politike svoje zemlje u odnosu na "ostatak" sveta. Vodeći računa o sudbini svoje zemlje, ali o računicama drugih, većih, pronašao je prostor Za SVOJU Zemilju koji Je konvergentan sa namerama drugih. Ići mimo sveta, ıli verovati da ste Jedini koji o sebi odlučujete, jeste politički diletantizam, danas u 1o ne veruje ni Helmut Kol, ui g. Širak, niko! Veći-

· na ljudi koji se bave politikom ne samo u Srbiji veruju da su sami sebi dovoljmi ı da u nekom autizmu koji nije svojstven samo vlasti, već | onom delu koji se naziva al-

ternativa vlasti. Jeste upravo to recept za budućnost. Kakav recept, tako nam ı Jeste.

* A Vaš povratak? Da_-

li ste Vi bili u poziciji disidenta? Ja odavde nikuda nisam odlazio. Disident nikada misam bio, jer da bih to bio. morao bih najpre bit član Komunističke partije. Ja to mikada misam bio, pa otuda ı nisam mikakav disident, Ja sam tamo gde sam ı bio. Moj konkretan politički angažman koincidira ı izazvan je dolaskom Slobodana Miloševića na vlast. Ne zato što sam osetio potrebu da se bavim politikom, nego sam osetio potrebu da odužujem dug prema zemlji, jer sam smatrao da Je on opasnost za ·Srbiju, a da će njegov učinak u politici imati nesagledive posledice, što se danas, na žalost, ı vidi. Njegov dolazak Je formalno bio mali puč u okviru partije na vlasti, Jer Je bila Jedina. U trenutku dolaska na tu vlast, po onome što se tada izgovaralo i čime se služilo, ı posledicama koje će doći, za malobrojne i trezvene bilo Je Jasno da ulazimo u Jedan period iz koga se nećemo lako izvući, a koji Je upravo počeo 8. sednicom ı traje do danas.

+ Opozicija nikako da definiše oko daca treba da se ujedini. Pošto im to ujedinjenje loše ide, možda je Jednostavnije da se dogovore oko Jednog zajedničkog posla.

Načelno, svako ujedinjenje "Alternative" je pozili„van Čim, bilo bi besmisleno reći da je to loše. Ali, moram reći da je tih ujedinjenja bilo ı više u prošlosti, u vremc kada je to imalo više odJeka u Jaynosti Srbije, pa niJe bilo dovoljno da se stvari promene nabolje. Sasvim je

sigurno da ovo ujedinjenje. paralaleni parlament, pojedine koalicije stranaka kao Reformske demokratske stranke Vojvodme ı Demokratskog centra e. Mićunovića. Sa ueke Ireće strane vam stoji Vojvoda Voja, stručnjak za narodnu odbranu, koji govori o tehuičkoj koaliciji, sa neke strane stoje, pak. oni koji kažu da im se niko ne dopada. Sve to potvrđuje ocenu koja nije samo moja, alı Ja na njJOJ Insistiram, da se u Srbiji dogodila sledeća evolucija. Vladajuća stranka, bez obzira da li pod mienom supruza ili supruge, pod istim bračnim krovom,

+ Gde je uzrok tome, unutar i spolja. S

· Prvi uzrok je taj Što je cela opozicija kaskala za Miloševićem, imitirajući ga tamo gde |e on bio jači ı radikalnıji. A to Je objektivno slabilo opoziciju. Izostala Je ı podrška ız demokratskog sveta zato što Je opoZicija bila nekoherentna, zbog nacionalizma ı zbog kodova na

kojima počiva, a koje niko

ne razume, jer pripadaju anahronoim svetu.

Na jugoslovenskoj krizi se pokazalo da ı Evropa ne postiji kao Jedan činilac koji bi mogao samostalno da deluje u spoljnoj politici prema

"Cela opozicije je kasice ze Miloševićem, imifirajuci ga Tamo gde je om bio jači i radikelniji. A to je objektivno slabilo opoziciju. Izesžele je i podrške iz demokratskog sveta zao što je opozicija bile _ nekoherenšmnes, zbog nacionalizma i zbog kodova ne kojimc počive, a. koje miko ne razume, jer pripeeieaju

cimecihronom sve?žu"

lako će se fuzionisati ako zatreba; a ako bi danas bili ıizbori, sigurno bi dobila osetno manji broj glasova u apsolutnom iznosu nego Što Je dobila poslednji put. Problem je u tome što bi njena alternativa, artikulisana kroz svekoliku opoziciju, dobila Još manje glasova. Zapravo, u relativnim ciframa vladajuća stranka bi izašla ojačana sa tih izbora u odnosu na opoziciju, iako Je dobila manje glasova nego prošli put. Tu postoji Jedna "crna rupa" koju treba popuniti. Potrebno je obratiti se gradanmuma koji nisu za aktuelnu vlast, ali su bar isto toliko razočarani i u Ono Što bi trebalo da bude njena opozicija.

zemljama koje nisu članice EHyropske umije. Posle pada Berlinskog zida Amerikanci misu Više zaštitnici Evrope nego partneri, a ponekad ı rivali. U taj neki realan međunarodni okvir smestila se Makedonija. Tako su Amerikanci u leto 92. godine, ne-

zavisno od jugoslovenske

krize, podvukli crtu koju nazivaju "dont tač zona", koja ide Ankara — Skoplje - Tirana, ı to Je bio neposredni američki interes koji nema veze sa Balkanom, koji tu nije bitan, već ima veze sa lk republikama u bivšem Sovjetskom Savezu, u odnosima Turske ı Irana. E, to Je razumeo g. Kiro Gliporov. Shvatio Je poziciju Ma-

Br ivan Đurić, predsednički kandidat reformista na izborima 1990. godine, nakon pet godina provedenih u franguskom „| egzilu vratio se u Srbiju i izneo svoje videnje vlasti i opozicije: |

kedonije ı sačuvao Je, ı Ja za takvo razmišljanje plediram. Nađimo naš prostor, našu sferu mnteresa u interesima

~ koji su veći od našili. Make-

donija se našla pod američkim kišobranom, ı to nije nikakava mana nego prednost. Boraveći prošle eodine, u avgustu, u Makedomiji, kao gost predsednika Gligorova, tada sam priličuo precizno saznao sve o onome Što će se kasnije nazvati Dejtonski sporazum. Pokazalo se, vremenom, da su sve informacije koje sam tamo saznao potpuno tačne. (Dejtonski sporazum verovatno nije tačka u rešavanju balkanske krize već zapeta!) Nije slučajno što g. Klinton nije išao u Sarajevo nego u Tuzlu. Tako, sticajem okolnosti, Vašington u velikoj meri odlučuje o nama. Prema američkoj ideji viđenja naše krize, posebno mesto Je namenjeno Italiji ı Nemačkoj a obe su izvan Evropske unije. Amerikanci više vole bilateralnu spoljnu politiku, tako da je Italija dobila „zanimljivo mesto u američkom rešavanju krize na Balkanu. Ona bi bila neka vrsta kočnice u preterivanjima kojima je sklon režim u Hrvatskoj. Osm toga, italija nije potpisnica Osmas.lh sporazuma sa dvema državama bivše Jugoslavije (Hrvatska ı Slovemja) a još Jedna važna uloga Italije vezana je za Crnu poru. Primetili ste nove uniforme policajaca u Crnoj Gori, kao ı da se novi feribot-trajekt zove "Ređina Elena". I ono što Je važnije od ovih simbola, to je da između vlasti ı Opozicije u Crnoj Gori postoji minimalmi konsenzus oko onoga što Je crnogorski interes, a što bi se moglo nazvati osamostaljivanje Crne Gore. U obraz-

loženju Jedan Crnogorac mi Je stavio do znanja da Crna Gora mima obalu čija je dužina gotovo jednaka upotrcbijivoj dužini Azurnć obale, a ima [ri puta manje stanovuika. On ne vide nijedan razlog zašto ona ne bi mogla biti samostalna, ne u seceslji u odnosu na Beograd, ali može biti samostalna.

#*% Zua li Beograd za to?

Pretpostavljam da je Slobodan Milošević o ovome veoma dobro obavešten, tako da on u ovom trenutku najmanje razmišlja o kongresu SPS-a u martu. Srbija Je nezadovoljnija nego ikada. Na jednoj strani imate ı tu koncentraciju u Beogradu, pored Alternative ı mnogo vlasti, mnogo uniformi, mnogo mafije ı mnogo izbeglica radikalizovanih, jer su prethodno bili zloupotrebljem. U ovakvoj situaciji vladajuća stranka je mnogo slabiJa nego što Je bila, ali ı ODpOZicija, pa se tako stanje u Srbiji neće na izborima odraziti u Vidu povoljnog rezultata za opoziciju. Zato je potrebno to zajedničko okupljanje, na kome insistira Pokret za demokratske slobode, Jer ako to lideri stranaka ne shvate, onda će sasvim sigurno u slučaju narednih izbora doživeti kliničku smrt. Zato je potrebno obratiti se onoj Srbiji koja je izvan Beograda, gde je ı rođena moderna Srbija. Mi se danas borimo oko uslova za demokratiju. Mi smo na početku. Ja danas mislim da je Miloševiću žao što nema Jaču opozciju ı što Je bio preterano efikasan u njenom uništavanju, Jer bi je vrlo rado upotrebio u podeli odgovomosti. Srbija danas traži nova lica.

Servis "Zapisi"