Svet
i
da nc želiš da sc vratiš u Split. Kako su tckli vaši poslednji dani tamo?
Izolda: Da. pa neko me
je zvao ı pitao šta mislun O
_ vraćanju izbeglica. Rekla
__sam da se ne bih vratila zato što mislim da mi tamo VIŠĆ
_ nije mesto. Beograd nam mi-
__je bio nov, jer sam ja ovde
studirala, a moja sestra je tu
_ došla u srednju školu. Nismo _ mogle da budemo razdvoje_ ne i, normalno, majka Je _ došla da kontroliše stvar, da _ nas čuva. Tu je počela ı mu-
zička karijera. Prvo sam po_ čela da pevam u "Krsman_ cu", nedugo zatim sam počeJa da pevam u grupi "Pop _ polifonja". Bilo je četri _ momka i četiri devojke koji su pevali vokalno bez prat__nje muzike. Bili smo orijen_ tisani na vokalno izvođenje, _ što se meni dopalo i bilo mi __je interesantno kad je jedan
član otišao u "Aske". Posle _ pola godine, nas tri devojke,
___Snežana Mišković – Viktori___Ja, Snežana Stamenković ı Ja _ smo odlučile da snimimo _ nešto. Ušli smo svi u jedat
disko mix jugoslovenskih hitova. Posle dva-tri meseca
___Snežana Stamenković je od_ lačila da nastavi svoju kari-
jeru kao operska pevačica. a
__Ja sam prevarila Lolu... Tra___žile smo pevačicu. imale au_ diciju, pa smo se sete ne-
kog ko una muzičku školu,
__ divno izgleda. odlično peva i
uzele smo Lolu kada je dip-
- Jlomirala. MRadile smo oko pola godine. posle smo sc razišle sa Suežanoui MiškoVIGĆ Viktorijom. koju | imal: nekc druvse idc|c.
Kleonora: Judo all pravo sa fakultetske nastavc. po podne. odlctela na Zagrebački festival ı učestvovala sa Izoldom ı Sneženom Mišković — Viktorijom kao ”Aske” sa hitom godine na Zagrebačkom festivalu. To je zvanično bio ı početak moje karijere.
+ Sta je kasnije bilo sa "Askama"? Da li su se raspale? Eleonora: "Aske" se nisu raspale. Viktorija Je oformila u kombinacijama sa drugim devojkama još nekoliko puta u različitim sastavima "Aske” i one su trajale sve do, koliko ja znam, pred rat. A nas dve, sestra ı Ja, tri meseca nakon nastupa sa "Askama" na Zagrebačkomi festivalu. otišle smo sa Danijelom na Evroviziju. Tada smo osvojile dosta visoko mesto, delile smo treće i četvrto mesto, mada smo ZvYanično bili četvrti, jer Je Jugoslavija direktnim konkurentima dala najviše poena.
+ Sta se dešavalo nakon "Evrovizije"?
Izolda: Posle "Evrovizije” smo Ččekalc, jer nismo mislile da će nam muzika biti životno opredeljenje. Međuum, već 1984. godine sani išla sa Vladom Kalemberom na "Evroviziju". Đorđe Novković me je pozvao da pevam. Jer sam tad slučajno bila u Zagrebu. Prijavili smo se ma takmičenju u Skoplju. a tada Je ı moja sestra nastupala sa grupom "Makadam". Na tom takmičenju "Makadam” je bio visoko plasiratı, ali sap valjda ja bila u toj kombinaciji da uvek idem ma "Evroviziju". Posle tosa smo sestra ı Ja ponovo poćelc da racio Zajedno.
• Međufim., poslednjiji
2 eddina Vas nije Dilo uz fes-
Svet ı0.6.1996.
Made smo došle
ovorili su namz:| "Sta ćete vi tu,|
vratite se dole!"
WAZ:LCHIiQćHHH lid Mesam-u?
Eleonora: Na ovogodišnjeni Mesam-u nisa učestvovala, jer sam. kad je izašao ovaj materijal. pokušala da objedinim sve televizije ı radio-stanice koje poznajeni ı koje mogu da obiđem, kako bi materijal ı marketns krenuli u isto vreme. Ja tad nisam imala vremcna da 15poštujem Mesam onako kako bi trebalo. A na Oskaru popularnosti nisam UČeStVOvala, jer smatram da nisam bila ni na jednom mestu da dobijem neku nagradu. A pre svega, na toj mamifestaciji su se pojavili ljudi koji su predviđali da dobiju neke nagrade. Možda ću se pojaviti na nekom sledećem "Oskaru”, jer bih volela da zaslužim neku nagradu, ali, svakako, na svim doglednim festivalima na kojima se budem mogla pojaviti sa kvalitetnom pesmom — pojaviću se.
Izolda: Te festivale pratim na televiziji, a Ja tamo nemam šta da radim niti me ko zove, niti sam ja snimila nešto za ove dve godine... A na prvom Mesami-u smo OSvojile "Gran pri" Mesam-a, Zlatnu plaketu Sokoja za najbolje delo u celini ı prvu nagradu stručnog žirija. Uzele smo sve Žive nagrade na to prvom Mesam-u, ainislim 1980. godme. Uglavnom smo nastupale po diskotckama. Zato Što Je to bilo vreme kad je zabavna muzika gurnula u manji prostor. Nije više bilo koucerata u sportskiun halama ı velikini prostoruna. Veoma Je interesantno da smo imale zaista dugu karijeru bez albuma ı bez hita... Mislun da smo bile prcdodređene da se bavio muZikom., a to smo Želclc ı radile iskrono. Međutim. više
Hu |DTIMNCIE
STO E DIG ČZAVC ZčiPNzE Z.U {2100
Zagreb, ode mikad nismo bile na televiziji. jer su Om evidentno znali da mi nismo njihove. -
+ U kom smislu "niste njihove"?
Izolda: Pa nismo IHryvatice. Ja. naravno, o tome Iisam razmišljala, naši su IZ Bosne, Ja sam se rodila u Splitu... Mi nismo iz Beograda, mi nismo IZ Srbije! Barudžija ima ı oko Knina, gde ma veoma mnogo Srba.
+ Da, bilo je... Nego da
se vratimo na fe poslednje
dane u Splitu. Ž Izolda: Poslednjih" dana mi nismo baš znale šta se dešava. Poslednjih godinu dana se osetio jak pritisak. Veoma malo se radilo ı nikako nije moglo da se naplati ono što se uradi. Postojale su neke administrativne gluposti — ne možeš da dobiješ ovo, ne radi ti ono, uvale ti Ono... Mislim da je to bio parapsihološki rat. Sigurna sam da su to radili mnogi majstori rata u prošlosti, majstori sukoba, majstori svađa koji su psihološki nekoga ubijali, trebalo je da izazovu neku našu reakciju, neki bes. Međutim, mi smo ipak zrele, obrazovane, imamo Jako rcalnu ı pametnu majku sa kojom smo uvek živele ı pokušavale da o svemu Što nas muči raspravimo u kući, samc nas tri, a da sve ostalo bude kul. Međutim, taj pritisak je bio nemoguć. Uma ljudi koje smo zmale ı po dvadeset godina, a koji su svašla povorili ı Javno ı Lajno. u lice ı ispred svih. MInali su ueke aluzıje kao što su šišmiiš, one se ljube tri pula... Cesto su nam otvarali poštu ı uzimali je. Na žalost. ili na radoxt. godinama IMHO ari divali sa autorima ız Beogprada koji su radili tu zabavnu
Beograd,|
Ne znaju omi da
smo mi Barućdižije stari pravoslavci, da smo još u|
uuuziku. Beograd Je bio Ioderan ı Ja se nadam da će po-
! novo da bude, jer mi dopri-
nosimo tome: da bude u trendu sa svetskom Imuzikom. a ne da se ode pod šaht, što bi bilo žalosno.
+ Sta je presudilo da 24. juna 1991. godine odete iz Splita?
Izolda: To je bilo 23. Trebalo je da mamo jedan posao u Osijeku za Dan Hrvatske državnosti 25-tog ili 26-tog juna. Išle smo najpre u Beograd da završimo neki posao, a nekoliko dana pre toga smo razgovarale sa nekim kućnim prijateljima iz Splita, koji su, naravno, bili Srbi, kojih više nema, samo je jedan star čovek ostao u Splitu... Prijatelja nije bilo. Znaš, mi smo malo čudne, zato što prijateljstva ız škole, recimo, traju koliko ı sama škola, a isto je ı kad studiraš. Iz moje pimnazije Je samo njih dvoje otišlo u Beograd, ja i još jedan dečko koji je bio Srbin. Bile smo pod pritiskom, a nismo se vrafile namerno. Mislim da nemam šta o tome da kažem.
+ Kako ste prihvaćene u Beogradu?
Izolda: U početku sa zbunjivanjem. Imamo takva imena, ali uvek smo se ponosile sa tim retkim, tako poetičnim, posebnim inienima kao što su – Izolda ı Eleonora. Srbi slabo daju ua obrazovanje, na školstvo, uopšte... Zaboravili smo ko smo, šta smo, odakle smo. kakva su nau prezimena, gde sve Žive Srbi, ko su sve pravoslavci. Nisan šovinista Zato što ovo pričam, alı ipak sani znala da ne slavini onaj BoŽiĆ pre Nove godine, nego posle i da me farbamo Jaja prvi. već drugi Uskrs ı da moja baba stalmo zaziva Svetu Petku ı ostalo. Melii
SC IO KTOZ UNI proviacilo. mada mislim da moja peućracija nije bila vaspitana da poštuje oltare. | to nosimo u duši, znamo kad je krsna slava, jer smo religiozni. Relisija kod nas funkciomše na jedan dobar, ležeran način. Medutim, mislim da nas je sve to dovelo dotle da ı to malo što smo znali zaborav1mo. Nismo informisanı ode su Srbi ı kako se zovu. Nisu svi Srbi na "!Ć ı ne ZOVU Se svi Srbi Milorad ı šta ti Ja znam. Zalosno. alı je tako. Ima i drugih, naš drug se ZOve Robert ı ne preziva se na "Ćć, ali je Srbin od glave do pete iz Niša. Priča poludalmatinski, polupulski, poluniški... volim što je takav, ı on nam je prvi rekao da može svašta da bude. A kad smo došle u Beograd, rekl su nam — šta vi tu radite, vra– tite se dole... Neki, ne svi. Da ja mogu, Ja bih bila dole, zato što imam dole stan ı ne bih morala da budem podstanar, imam gde da Živim, imam stvari. Mi smo otišle grlom u jagode, došle ovde, a posle nekoliko dana nastala je frka u Slovemii. U početku smo malo bile kod prijatelja, Jedno vreme smo stanovale ı kod Viktorije, pa malo odemo da radimo, pa iznajmimo stan ma pelnacčst dana, mesec. dva, tri. pet... Međutim, da nismo došle ovamo, ne bismo nikad imale Sofiju ı Todora. Tu je ta draž! Ja sam mogla ı pre ı kasnije da rodim dete, ali nikad ne bih imala Todora, čak ni sa Zlatkom. Da se mije tad rodio, da se rodio u neko drugo vreme, to bi bilo necko drugo dete. A Todor je nešto izuzelno u mom ŽIVOIU, OII je jedini razlog zašto Živim.
+ Zašto si mi prc ovoz razgovora rckla da nc voliš
da daješ intervjuc?
Splitu farbale jaja nc srpski Uskrs
Ne, Ja volin da pričam. Izvini, Ja nisam Tislila da kažem da ne volim da dajem intervjue, pOSOtOVO što tebe prvi put vidim, ali odnedavno se dešava nešto da ljudi koji nemaju pojma o meni i sestri, to jest znaju nešto bez veze. ı naprave neku besmislenu priču. Nein·formisani su. Moraš da znaš informaciju ı da je proveriš da li je ona lažna ili ne ı onda da gsradiš priču. Novinar je neko ko informiše, a ne neko ko piše beletristiku. Inače, volim da pričam sa nepoznatim ljudima, volim kad neko postavi prava pitanja ı podstakne u meni želju da budem iskrena. Ponosna sam i volim što smo sestra i ja uopšte pričale za novine. Nismo se nikada nikome nemetale, a možda je to greška. Ako neko smatra da ima povod da priča sa nama, da nas slika, da nešto piše o nama, onda smo mi poštovale taj povod. Uvek smo govorile istinuu 1 OnO ŠtIO m1lslimo. Onda kad je počeo rat, kad smo se našle u nebranom grožđu, onda me je prestalo da brine šta pišu. A do tada sam stalno u dubini duše patila zbog svega Što se pisalo. Udavali su nas ı rastavljali, rađale smo decu ı ostavljale ih pod domovima, bile sklone vlastitom polu, tj. ženama. Bio Je Spliski fesival. nema nikog oko nas, nismo bile u muškom društvu, bile smo slobodne ı kažu one su čudne, mora da vole žene. Dotle je išlo. ı to me je uzbudivalo godinama. Novinar mora da pazi šta priča ı piše, jer.sve ostaje zabeležcno. Ja mogu da lupam ı posle da kažem da me nisi dobro razumela ıli misi dobro zapisala... Ljudi veruju novinarima i novinama: Pu treba biti odgovoran.
OP Pa