Svet

Svet 10.6.1996.

Ali, znaš, Žao mu jc Sto NC mogu da prikupim svc Yideo-snimke iz Skoplja, Ljubijanc, u pitanju su ncke lokalne TV koje nam to ne daju, jer mi smo famo samo stranci. Gledao sam ınedavno, na Pinku, koncert iz Ljubljane, koji ja nemam; znači, neko sa fim dobro trguje, ali takva je situacija. Na TV me dugo nije bilo, i to pokazuje faj moj neki odnos prema svemu tome. I nije nam stvarno potrebno, ono, 9 novih hitova, koji svi obećavaju kad izdaju nešto novo. Mnogo me hrabri to što vidim da narodnjaci pucaju polako, ne samo oni koji su pevali nego i narodnjaci koji žive narodnjački." Dolazimo i do neizbežne teme koja se tiče Đoletovih koncerata u Slovemiji, tačnije, Ljubljani ı Mariboru. kao ı mnogim pričama koje su najavljivale ı njegova gostovanja u Zagrebu. Priče tipa 'Balašević se prodao Slovencima, sprema se da gostuje i u Hrvatskoj, on objašnjava rečima: "Neki dan sam kupovao kokice, pa sam razgovarao sa lokalnim 'Sipcem i on mi je rekao; 'Lako je tebi, ti odeš u Ljubljanu pa živiš”; pošto je pitanje bilo 'Kako si, "Dobro sam”, 'Sta radiš? 'Propadam! PE, ako ti propadaš,šta onda mi da kažemo” i onda fu se mastavila tema... Lako jc tebi, ti odeš u Ljubljanu pa živiš! Odem ja iu Beograd, Skoplje, Suboticu, dođem ja i u Novi Sad. Istina je da nas sad dosta zovu ı u Hrvatsku i postoji ta priča: znaš ako dođeš tamo, biće super; biće možda jedna ili dve budale, e pa sad nemoj fi da zbog te dyc budale da mi ucmzamio koncert u Zagrcbu. U Novom Sadu Je mxalo

drugačija priča, ovdc ita»

ima oko 5.000 istomišljcnika i tu sad možc da sc obrnce priča: 'Nemoj sad zbog ovih 250 hiljada budala da mi ne držimo koncert u Novom Sadu. Mi smo ove

godine imali dva koncerta

u Ljubljani, a to je stvarno teško ostvariti. Mislim da tamo i sam papa ima jednom godišnje nastup. Sve je to bilo zaista lepo i ohrabrujuće. Sto se tiče ovog sad, tu je u pitanju stvarno samo muzika, više nego ikad. lako sam dobio neke packe posle koncerta u Beogradu, jer nisam pričao ništa profiv. predsednika države, kao to je bilo zato jer su me vrbovali za JUL. Nisu me vrbovali ni za jedan mesec. Nisam pričao zato što je verovafno već svima dosta toga a i smatram da od mojili koncerata i nastupa, na Žalost, sve manje i manje koristi imamo publika i ja a sve više neki političari koji time sebi dobijaju poene. U Sloveniji, Hrvatskoj ili kod nas, svejedno, radi se o istom profilu ili menadžerskom šljamu koji sav prihod pokupi ili zakaže neki koncert pa onda ga otkaže pod parolom da je hrvatska mladež zabranila koncert u Mariboru itd... Nema te mladeži ili stareži koja može zabraniti koncert. Sve su to nekc mahinacije, igre O kojima ću pisati memoarc sledećih godina. Imali smo neke ponude da nam pokrovifelj koncerta u Zagrebu bude HDZ, što jc apsolutno besmisleno. Nisam se priklonio ni ovim mašim strankama, uz svc poštovanje svakc stranke. Jeduom sam rekao: sviraću u Zagrebu vrlo rado, ali samo ondzu kad budem mogao do

5 njega preko /upamjc da dođem. Nude mi helikoptere, obezbeđenje, pancir košulje i slično. Ja sam, u principu, toliko stvari do sad pogodio, ali sad stvarno ne znam da li će moći nešto normalno da budc među nama. Tako da mislim da tako nešto stvarno ne dolazi u obzir. Puno mi pišu zaista iz Hrvatske i to su mahom klinci koji nemaju nikakve veze sa tim što se dešava. Simpatičnije mi je čak da se nalazimo u Sloveniji, onako kao švaleri na ncutralnoj teritoriji. Kao oni idu baš u Grac na neki sajam, a mi, kada nas pitaju, idemo po kvake neke u Segedin... Jer to su klinci koji nisu opterećeni ni nacionalizmom, ni ratom. Ja dosta dobijam packi ovde kao 'Zašto ideš tamo da pevaš Slovencima, prodaješ se za lovu' ali ne, to su stvarno neke stvari iznad toga. Pesme pišem da bi ih neko čuo, voleo. To što moramo sad da obilazimo neke ograde i žice, koje su sticaj okolnosti ovih istorijskih godina u kojima Živimo, pokušavam da budem stvarno iznad toga i da sačuvam malo onog urbanog i normalnog što imam u Sčbi. Ipak, znam da je mnogo zla posejano i da Je to sve sad suviše podeljeno. Mi smo bili u Zagrebu mesec dana pre tih izbora koji su promcnili čitavu ovu gcografsku situaciju na Balkanu. Ja sam onda došao odande i rekao sam — ja više nikada ovde neću svirati! Kao, šta vam se desilo? Nije nam se desilo ništa u tom uekom bukvalnom smislu, ali ta neka nijausa zla koja je počela da se pojavljuje, Znaš u oduosu konobara, konduktera, ljudi na kon-

Super seX telefon |

Sama san) |

__999 79 5058 3956 999 72 5658 3911

__ Nezaboravno

TĐozovi me odmah

999 79 5058 3905

PPI 999 72 56 58 3057 | 999 72 56 58 3908 _

ču, zatim najavljuje ı SVOJU

certu... Odjednom se Spusfila neka zavesa, koja i one koji te vole pomalo blokira, svi su u nekom strahu. Zatim, one varijante Znaš, nemoj mas zvati, slušaju nam fclefon. Coveče, rckoh, koliko nas ima koje bi trebalo da slušaju, jeste li normalni, oni ne znaju da uključe vidco-rekordere a ne da naprave ono,znaš, da slušaju. To treba znati, on, off, dugmad neka... I oni su tamo uplašeni i mislim da su ipak u većem sosu nego mi. Jer, ja sam imao tu, recimo, slobodu do pre par godina, 3—, znači, kad je to bilo baš, onako pevam u Beogradu onu pesmu:

'Slobodane, nemoj mas više braniti,

jer, brigom s'aranifi...?

Ja sam nju pevao u Beogradu, na sceni SC i niko me ne hapsi, ne tuče me, niko mi ništa ne radi, malo me skidaju sa programa, al' dobro. Međutim, to u Zagrebu ne bi smelo da se dogodi, da neko izađe i tako peva protiv njihovog šefa. Tako da mislim: možda bi bilo realnije da neko od famo dođe ovamo. Mogu samo misliti šta bih doživeo kad bih došao tamo, kao dolazi vam Balašević, pa Đorđe, pa još sa bradom, jesi li normalan čoveče? Tako, svi oni koji te vole i koji imaju tu neku energiju, oni su u drugom planu, i kod nas su ludaci otišli napred! To je priča poznata koliko i svet. AP ne provocirajfe mc sad, ovo nema nikakve veze sa pločom."

OOU PANA

ćeš nas

U nastavku dodaje još ncke detalje vezane za plo-

___Pozovime, __ __Oopčiniću te

Željno ...

fe čekam

knjigu pesama koja se očekuje već početkom jeseni, a usput objašnjava koja je to kuća u Ulici Jovana Cvijića njegova.

"Ova ploča mi je zaista, onako, kao diplomski rad. Drvo je čak i na omotu. Ono je suština svega, sve moje muzike, poezije – ima i pesma pod nazivom 'Drvena pesma”. Na ploči ima i rečnik stranih reči i izraza za neke Kojima su strami ovi lokalizmi. Još kad sam u studiju u Beogradu pevao, Svi su se nešto stalno pitali – a šta su ti to šalukatre? ili kažem 'jezuška u snegu”, a oni opet šta je to jezuška? Ja im kažem: to ti je ono kad legnete u sneg, pa onako, ostane... kako vi to zovete? Kažu – Mi ne ležemo u sneg. Dobro!

Što se Knjige tiče, ona treba da izađe na jesen, nadam se da će promocija biti u mojoj kući, odnosno u knjižari koju tu planiram da otvorim. To je knjiga poezije, tj. pesama Koje sam pevao i koje smatram najvrednijim. Bilo je jedno vreme ideja i predloga da dobijem i razne nagrade, između ostalih i Brankovu nagradu, za to su me predlagali ljudi koje stvarno cenim i do čijeg mi je mišljenja stalo. Mada, izgleda, ne uklapam se u fe njihove kanone kao pesnik. Neki kažu umetnost je sve ono Što se ne razume. Jebeš sve ti mojc pesme kad je sve tu Jjasno. Ovaj krene, ona ga čeka, on dođe iz vojske, ona sc udala, i gotovo. Oni kažu to nije to, pesma, kao, mora da bude nejasna totalno, da niko ništa ne razume! Tako sam ja u tu knjigu sfayio pesme kojc su peyvanc, ali za koje smatram da imaju

neku vrednost. Pored toga,

ide priča i o tome kako su one nastale, kako su se overile i sl. rako da će na sajmu u Beogradu biti štosevi mojih knjiga. Sad ćemo sc Pavić i ja gurkati... Što se tiče kujižare i kuće, ja mogu da kažem samo ovo: kad god dođete u Ulicu Jovana Cvijića, dobrodošli ste. Objašnjavam svima Kako izgleda ta naša kuća u Ulici Jovana Cvijića. To je jedna kuća sa tornjevima, Kule, okolo ograda kao na almaškom groblju, dobermani ispred, znaš, bazen, prskalice se uključuju levo-desno, metro, lift... e, pa pored nje! Pored te kuće je naša kuća. Kružila je priča po Novom Sadu kao da je to naša kuća, što je samo dokaz koliko me poznaju. O ukusima se, naravno, ne raspravlja, ali ja sam, eto, renovirao našu staru, porodičnu kuću, prokopali smo sve i nismo ništa našli. Deda je izgleda odlično to sakrio, kopali smo duboko i našli smo samo na nekim mestima samo čeevovod, onaj što ide iz Turije, ali zlata nije bilo.

Na kraju Balašević se zahvalio svim prisutnim novinarima a pošto nijedna kamera sa TV NS nije bila prisutna, pozdravio je g. Crnjanina rečima: "Televizija Novi Sad verovatno nije mogla da dođe, jer baš sad snima one barice i kišu kako pada, trebaće im, verovafno, za vremensku prognozu, ali nadam se da će mc Crnjanin pozvati u syoju neku emisiju da mesimo ncku pitu ili kiflice sa salom, ako ne bude bilo kiflica, a ono će bar sala uvek biti

u fim emisijama."

le