Svet

eDlaF Za SOcijalmi jrad “u · NoVOm Sadu

zika ove Bodine stručno Jc bradio oko četiristotine maletnih delinkvenata za poručje Opštine grada Novog ada. U Centru postoje dva čna tima za maloletničku i slinkvenciju koja uključuju 'sihologe, 'pedaSo9Sc 1 ŠOCI__dne radnike. Svaki od ovih 'ručnjaka iz svog ugla pos· aatra ı prati delinkvente i na 'snovu toga daje svoj pred-" 8 Za izricanje Vaspitne Te : od strane suda. Decu koja 2Ć imaju izrečenu Vaspitnu ~ aeru (pojačan nadzor orgaa starateljstva) stručni radici Centra za socijalmi rad rate i organizuju savCtOi) avni rad. Savetodavni rad | * primenjuje ı sa decom koı uemaju krivična dela. ali 1 ispoljila poremećaje u po"Jašanju. 'MILICIJA LAŽE i PRETI"

Član stručnog tima, Alesandra Vojnović, psiholog, mogućila nam je da razgoaranio sa četvoriconi malonih delinkvenata koji već

čna dela, ı sa kojima Cenr za.socijalni rad već duže rađuje. Dečaci čije ćemo iče zabeležiti su prošli OZ sve vaspitne mere ı na bu su odlaska u Vaspitnoipravnu ili Kazneno-poavnu ustalOVU. _ Sesnaestogodišnji Nikola išao Je u Centar u pratnji og oca. Dete potiče ız učne, četvoročlane porodičiji su odnosi stabilni ı rmonični. Njegovo školonje je normalno teklo do dmog razreda osnovne

ole. U sedmom razredu.

op izmenjenog.,, problema:nop ponašanja, a ne zbog ibih ocena, mora da napuškolu ı osmi razred zavrva na Radničkom Univertetu u Novom Sadu. U tom riodu se susreće sa društmm problematičnih vršnja. počinje da konzumira arihuanu ı krade. Počinio minogo krivičnih dela. ikola priča: "Krao sam u '"uštvu. Nekoliko puta su ii namestili' krivična dela )ja zaista nisam počinio. RBjviše mc je pogodilo što ii ofac nije verovao. Ulica bila ta koja me je jedina · zumcla i vaspitavala. Kaa mc je milicija uhvatila, '0VCO sam fri meseca U “itvoru. Inače, ništa ne ve-

vesa»?

od po-

Pe za odredena kr ;

______SVEVISE MALOLETNIKA KRECE —

STRANPUTICOM: „,.Ne verujem da ću se otrgnu od svega ovog. Jednom majstor svog zanata vek majstor!”, kaže Branislav (17) uhapšen zbog krađa, OSJENUI EH nHOmoPla prodavnica i | POO

rujem miliciji, oni samo prete i često lažu."

Nikolin otac nam je IS-

pričao da sada sa sinom sve više komunicira, da sve više veruju Jedno drugom i da se bolje razumeju: "Kada sam prvi put stao iza svog sina, sve je Krenulo nabolje. Razgovarali smo i Nikola mi je tada rekao: "Tata, po-

mozi mi da ostavim i ovo? —

misleći pri tom na drogu. Verujem da smo sada u tome uspeli zajedničkom voljom, i ubeđen sam da se Nikola neće vratiti na stranpuficu."

Psiholog Aleksandra Vojuović o ovom slučaju kaže: "Mislim da su kod Nikole veći problem tuče od krađa. Kod njega je veoma izražena fizička agresija koju on ne može da kanališe. Buntovan je, voli iznenađenja, ali Je njegova agresija neusmercena. Voli da rizikuje, veoma je impulsiyanı lako plane, i često odgovara na 'prvu loptu."

"TATA JE SAMiO VIMKAO NA MENE, VREĐAO ME I TUKAO!"

O. „sveta” razgovarala je u novosadskom Centru za socijalni rad sa četvoricom maloletnih delinkvenata

Aleksandra Vojnović, psiholog Centra za socijalni rad u Novom Sadu

Najveća odgovornost leži na

rediščeljuimaeš

"Deca koja dolaze kod nas su deca koja iza sebe već imaju počinjena krivična

Najvažnije je da tog momenta kada roditelji primete izmenjeno ponašanje svog deteta, kada dete postiže slab uspeh u školi, počne da se druži sa 'sumnjivim" vršnjacima, kada počne preterano da izbiva iz kuće, pravovremeno reaguju. Treba da razgovaraju sa svojim detetom, da ga savetuju, pa i da se obrate dečijem psihologu. Ne treba čekati da dete počini neko krivično delo, pa da se tek onda reaguje. Ono što je takođe veoma važno, jeste da deca ne napuste redovno Školovanje. Treba se boriti da dete nastavi školovanje, premestiti ga, eventualno, i u drugu školu, pokušati sve da se spreči vanredno školovanje, jer deca koja se van-

redno školuju se obično veoma neodgovorno ponašaju.

Mnogo zavisi od samih roditelja, porodice, i njihove volje ı spremnosti da se bore za svoje dete."

Dušan ima sedamnaest godina ı odgovara za više krivičnih dela krađa ı razbojništava. Na prvi pogled, Dušan odaje izgled mirnog. povučenog. dečaka koji dok priča, obara pogled: "Sve je počelo sa ovim ratom u

ru je potpuno zapostavio, kao da nikada nismo mi postojali. Njima je sve donosio, a nama ništa. Počeo Je da mi zabranjuje da izlazim, samo. je slušao svoju majku, moju babu, koja je mabedila da sam joj ukrao

Bosni. U našu kuću je došlo

trideset izbeglica, sve očevi rođaci. Otac jc samo njih gledao, menc i mlađu sest-

50 maraka. Otac mc jc prcbio, a ja to zaista nisam uradio. Tada sam pobegao od kuće. Upao sam u loše

dela. Mi možemo samo brzo da reagujemo i sprečimo ponay ljanje PSC ni bj da:

društvo i počeo da kradem, jer sam morao od nečega da živim. Milicija me je tada uhvatila. Kada je moj otac to saznao, pokušao

sam „da razgovaram sa njim, on bi mi rekao da će sve biti u redu, a već posle dan-dva sve bi bilo po starom. Počinjao bi da viče na mene, da me vređa i da me tuče. Moja majka je dobra

žena i sa njom mogu da razgovaram. Smetalo-mi je i to – što kada mama kupi dve kile voća, on odmah nosi svojoj ro:lbini, a ja i ne probam, već dam mlađoj sestri koju jako volim. Mama i tata se dobro slažu samo kada ja pobegnem od kuće i kada me zajednički traže. Sada radim molerske poslove, na izlazim, ne druŽim se sa starim društvom i mislim da neću ponovo krasti."

Aleksandra V OJnOV ić prati Dušanov slučaj ı o njemu nam je rekla sledeće: "Kod Dušana se javio osećaj zapuštenosti i odbačenosti. Drugo, otac mu nikada nije verovao kada bi ga drugi optuživali, što je Dušana bolelo. Zatim, vaspitni očevi postupci nisu bili odgovarajući. S jedne strane, potpuno je zanemarivao decu a,s druge, kada bi dete nešto zgrešilo, rešavao” je to rigoroznim, žestokim fizičkim kaznama, mučio bi ga i tukao, što je sve dovelo do toga da on iz te porodice beži. Dušan je krivična dela vršio u društvu svojih vršnjaka, često se izdvajao i