Svet

MALOLETNI DELINKVENTI

kao vođa grupe, uspevao Je da ih organizuje. Krađe su postale njegov stil života i način ponašanja." Zahvaljujući svojoj volji da se od lošeg društva otrene. Dušan trenutno "apsliira", odnosno Već neko vreme nije počuno Krivično delo. Otac izuzetno stroso nadgleda njegovo pouašanje ı kretauje, ali Je pitanjc da li će takvi vaspitnmi metodi pomoći Dušanu da se ne vrati na stranputicu.

"REKLI SU Mi: „ŠTA TI JE SVE TO TREBALO,?"

Milan živi u Futogu i

ima sedamnaest godima. Osudđivan je Za više Krivičpih dela krada ı razbojništava. Deluje nezainteresovano ı veoma Je zatvoren. U toku razgovora mije ispoljavao nikakve emocije, niti želju da priča. Ipak, evo šta nam je Milan rekao: "Moj problem Je u tomc što sam imao dosta para koje su mi roditelji dayali za džeparac i koje sam frošio po kafićima. Dosta sam pio sa društvom i nisam imao mikakvyu zabranu izlazaka niti kontrolu. ·Kući sam dolazio i u pet, Šest sati ujutru i niko mi ništa nc bi rekao. Družio sam sc sa jednim dečkom koji je problematičan, i uz njega sam počeo da kradem: počinili smo više krivičnih dela. Kada nas Jc milicija uhvatila i pretukla. shvatio sam da mogu imati Još većih problema i prestao sam da se družim sa njim. Roditelji nisu nešto posebno rcagovali, otac mi Jc samo rekao: Sta ti je to trebalo?''

"Razlog zbog kojeg je Milan Krenuo stranputicom jc jedan izuzetno popustljiv, labav vaspitni stay njegovih roditelja, njegovi česti izostanci od kuće i loše društvo u kom se kretao Kada je sagledao posledice Milan je u našim razgovo rima ispoljio kajanje. Oda Je utisak deteta koji više nc će počiniti krivično delo, nc samo zato što se kaje zbog učinjenog već i što se plaši kazne." — kaže psiholog Aleksandra Vojnović.

MAJSTOR SVOG ZANATA

Najinteresantnija priča koju smo zabeležili je ispovest sedamnaestogodišnjeg Branislava koji se uopšte ne kaje zbog počinjenili krivičnih dela. Odaje utisak dečaka koji se čak diči svo jim postupcima, a za kog. psiholog kaže da je gotovo sigurno da će ponoyo počiut krivična dela. Roditelji su mu SsC razveli kada jc imao dve godine. Sada živi sa ocem ı maćehom. Branislav veoma često konzumira alkohol u kombinaciji sa le kovima za smirenje, ŠIo pa dovodi u stanjc haotičnog i

ri EO OZ OSE a PETO OE vira ir ap ar aariP O ar Paz apr E Opiae ap Ar ray IDNOREEK

alekivaop polaanja. |)OK priča, prcunešta se na stolici. fiksira posledom., izaziva ponašanjem ı deluje prHično agresivno. Bramislav priča: "Krao sam, obijao automoDilc, trafike i prodaynice. Nisam imao dovoljno para, džeparac koji su mi roditclji davali nije mi bio doyoljan, pa sam sc sa jednim drugom dogovorio da počnemo da obijamo automobile i trafike. Prvi put me je milicija uhvatila prošlc godine, odveli su me u 'maricu? i dobro istukli. Ništa mi to mije značilo, nastavio sam da kradem i da sc tučem. Roditelji nisu posebno rcagovali; uostalom, i moj otac sc tukao kad jc bio mlad. Završio sam četiri razreda osmovnc škole, a onda sam nastavio na Radničkom univcrzitetu. Počeo sam da kradem u petom razrcdu, sa jedanacst godina, zajedno sa svojim starijim bratom. Lako je obiti auto. Svaki sc auto možc otvoriti. Ukradem tri-četiri radio-kasctofona, za jedno veče, skupim lovu i onda te parc frošim sa društvom. Ako neko slučajno naiđc, uhvatim 'crtu' NIoj brat se sada nalazi u zatvoru. Ima dcvetnacst godina i osuđen je na četiri godine zatvora zbog ubistva. Menc su hapsili i zbog posedovanja bombi. Kupovao sam 'zelcnc' i 'crme' kašikare. Hteo sam da ih aktiviram, ali sam sc prcdomislio. Igrao sam sc sa njima, bilo je zaDavno. Judnom ain u pri punom kafiću izvadio osivurač iz bombe. Svi su sc razbežali. Posle me je milicija uhvatila. Nc verujem da ću se ofrgnufi od sveg: ovoga. Znaš kako se Kaže: Jednom majstor Svog zanata, uvek majstor!!! Samo sto ću od sada paziti. Pazivu da me ne uhvate!" Sta reći posle ove Ispo:su? Uzroci za ovakvo poiuašanje neke dece se u većiı slučajeva mogu pronaći. ili se posledice ne mogu sa sledati. Neki od ovih dečaka će možda uspeti da se otrgnu kriminalu ı vrate na pravi put. ali praksa je pokazala da Je veoma mal broj omih koji

to zaista uspeju da učine.

Većina njih se ponovo vraća svom 'anatu' ı dok ne postanu punoletni Centar za socijalni rad ıh štiti ı stara se O njima. Punoletstvom omi u izvesnom smislu gube zaštitu Centra ı stručnih ljudi zaduženih za staranje ı pomoć Ovoj deci, ı bivaju prepušteni samu sebi. Većina njih završi u zatvoru, odrobija nekoliko godina, pa opet počnu sve ispočetka. Nadamo se da će ucki od ovih dečaka koje smo upoznali, uz pomoć svojih roditelja, njihove ljubavi ı razumevanja, uspeli da se vrate na pravi put. To bi bila ı najveća nagrada stručnom timu za mualolctnmičku delinkvenciju Centra Za socijalni rad u Novom Sadu. +

"Jednom sam u prepunem Kkoafiću izvukeoe osigurcič iz bombe. Svi su se razbežali!"

0 23.12.1996. Svet,

|__REPUBLIKA SRPSKA: "SUBOTIČKI DICI

osle A: karata u Republici Srpskojje evidentan po-

OCU samoubistava. Pri-

mera radi, samo na po"dručju Podrinja. i Birča koji obuhvataju opštine Zvomik, Sekovići, Sreb-

-renica, Bratunac, Skelane, Vlasenica i Milići za.

devet meseci, ove prve posleraine godine, za-

"beleženo je više od 30

samoubistava. Cetiri pu-

·ta više nego godinu daranije... „Razlozi za suicid

._ suindividualni, različiti. ed slučaja do slučaja. | E nom analizom može se O ei ( e i a Eli: = }a _dio direktno ili indirekt_ no može pripisati psi·'hološkim ·posljedica-=" - ma rata. U ratnom peri-· odu postojala je jača“ 'volja za opstankom, pa. OE 7 O (el u} e tiskivali u drugi plan.. ___Mirje doveo dorazmiš_ljanja o sebi i svom po-

LC e M 7. 3

ožaju. Suočavanje sa

istinom neki nisu mogli

- da podnesu”, kaže dr Dragica _ Todorović-Mi-

___hajlović koja je izvršila

[ea O

Ć navedeim slučajevima samou- · tava u Zvorniku i oko- –

riza O

Najčešći način okon-.

čanja života bio je upotrebom vairenog oružja.

_ Nijeničudo kadasezna - koliko je oružja „zabo-

Tavljeno” kod učesnika rata. „Dva su slučaja

samoubistva automat-

skom puškom, istotoli-

_ ko poluautomatskom, Tri pištoljem, jedan uškom 'Mi-48', dok je. “u sedam slučajeva ~ upotrebljena ose | = 1:00 - __Peiko Pavlović, načelnik

objašnjava

Odeljenja kriminalističke

_policije Centra javne · bezbijednosti u Zvomi'ku. Trinaest lica se obe_ silo. Nije zabeležen nije- · _ dan slučaj trovanja, sko- · _ "kova sa visina ili sličnih - postupaka koji za ishod nemaju uvek sigumu smrt što govori da su svi · PA RAY a Na

krate muke ı život

|| Muškarci su se češć odlučivali na ovaj koraki o u svim živonim dobi-

| ma-od18do80godina.. _ Najčešći razlozi su psi-

_ hološke prirode (posle- ·

lice rata), zatim. neizlea bolest, alkoholizam

(sve opetutesnojvezisa

ratom i preživljenim strahotama, ranjavanjima i

_ pogibijama članova po-

rodica), neadaptiranost na novo mesto stanovanja, odnosno iseljavanje

___sa ognjišta i neadekva-

ROI ina _ IZBEGLICA: Većina samoubica su prognanici

_ osamnaesti · Sam sebi je presudio iz - poluautomatske puške.

- novoj sredini.

lie o ete | -: Đorđe Lakić preživeo je

- rat u Hivatskoj i Bosnii

Hercegovini sa ii rane

“nateluibezbrojna duši. - Izgubio je kuću i imanje

u okolini Kladnja, „pu-

kao” mu je brak sa sup-" · rugom Slovenkom koja _je sa dvoje dece odlučila

da ostane među „svoji· ma”. Uratumu ginudva brata. Ziveoje samuna- puštenoj muslimanskoj

kući, obolevši „na Živcima” nije mogao više ni da radi u preduzeću u

· kome se zaposlio. Obe-" _ sio se na stepeništu isp--

red kuće, 24. septembra |

ro dece, bez redovnih

· prihoda. Nije znao ni mogao da ih sam prehrani pa se obesio, preti.

Vidosav ĐĐ : Kravice kod. Bratunca sahranjen je na svoj

U ratu je izgubio brata

ujaka i roditeljsku kuću.

Otišao je na zgarište

· rodne kuće i sam

ele: lo e

Nedeljko (1957) iz Brnice obesio se kako bi rasteretio po-

rodicu obaveza prema”

njemu jer je bio teško bolestan.

Miloš Perišić (1948) koji se nakon Dejton-

: Rajko Samardžić, ·

rođen 1958. izbeglica iz _ Zivinica, posle suprugine smrti ostao sa Sesto-

rođendan.”

ALATA

ogodišnjeg sina koga je izgubio u ratu. Zivot je - prekratio pucnjem iz au_ tomatske puške, a poro~dicu -. suprugu i dvoje maloletne dece ostavio - bez hranioca, uz poruku „Tako je moralo biti”.

_ Đorđe Todorović, izbeglice iz Visokog teško je podneo preseljenje iz grada u selo. Komšijama

- Je govorio da ne može podneti život u razru-

_ šenom selu posle života ~ u gradu ı da će zato da

se ubije. To je i uradio. Stojan Danilović (35) iz „Zenice takođe „nije mogao da podnese -da Živi u tuđoj kući, u _ tuđem gradu, da napusti _sve ono što je godinama

_stvarao oikidajući od us

ta. Objesio se proljetos u blizini mosta na Drini”. ~ Iza samoubica, osim

žalosti i osećaja krivice ~ rodbine da su mogli da

ih spreče u ponekad na-

javljivanim | namerama,

"Ostaje najčešće osiromašena porodica, deca bez staratelja i ikakvih

Sredstava, bez buduć-.

nosti. _koja je izvršila samou·bistvo muževljevim pištoljem iza sebe je ostavi-

___la dvoje maloletne dece.

U oproštajnam pismu poručila je „Cuvajte mi djecu”, ali možda baš zbog njih to nije smela uraditi. Jer ko im može zameniti majku. Kao i si-

iN NM Na,

ih delova RS.

nu i kćerki Radmile Va--

sić koja se obesila iz samo njoj znanih razloga.

OC ej ec e aj ue e Dragica Todorović-Mi- —

hajlović: dok rat traje,

_ postoji jaka željaza ops~ tankom; kada dođe miri

suočavanje sa surovom stvamošću, mnogi ne mogu da jepodnesu irešenje vide u smrii. „Cini mise lakše bi mibilo da je poginuo u borbi, da sam ga izgubio u ratu nego sada kada je sve to preživio i izdržao”,

kaže otac jednog samo- –

ubice. „Koga sada kriviti za njegovu smrt: društvo koje mu nije pružilo ono što je očekivao, nas što ga nismo ubijedili da ipak ima razloga da živi, ili je on sam mislio da je tako najlakše, ko zna? Njega uglavnom nema, na-

| U: O: OB a i eNd _ nje do kraja života.”

Mnogima je problem gde ih sahraniti. Po

:kim starim običajima, narodnim, na sahrana-

ma samoubica ne obav'·lja se verski obred, a n na seoskim grobljima”

- nema mesta za „pogibalce" nego su sahranjigrobljanske vani izvan ograde.”

lako je oružje ućuta-- -

lo, nasilna umiranja na prostoru RS nisu prestala. Pojedinci su odlučili da sami sebi presude za ono što jesu ili nisu uradili. Posledice rata utiču

na sudbine ljudi. Rat još

uvek ovde uzima svoj o a O

aki di ie aliy aka