Svet

ZONA SUMRAKA

MISTERIJA LEŠA U KONTEJNERU NAŠ UNUK NIJE UBICA! KRIO JE U SEBI UŽASNU TAJNU A PRED POLICIJOM SVE SVALIO NA SEBE

Piše: Jelena Ranković

etuš Đemaili i Đorđe Jovanović, radnici gradske čistoće pronašli su 10. decembrau kontejneru na uglu Molerove i Njegoševe posmrtne ostatke šesnaestogodišnjeg Gorana Smiljanića za kojim je 1992. neutešna majka objavila nestanak. Postoji nekoliko različitih verzija događaja u Molerovoj ulici. Za übistvo Gorana Smiljanića optužen je Vladimir Radojković (25), a kao pomagač u svemu označen je Vuk Milenković (22). U istrazi Radojković tvrdi da je Milenković počiniO zločin dok on uporno tvrdi da je Radojković übio Gorana. Do zvanične presude sve je samo nagađanje, a dotle zasigumo treba saslušati sve strane. Prema informacijama tužioca pokojni Smiljanić, okrivljeni Vladimir Radojković i Vuk Milenković pucali su malokalibarskom puštom u improvižovanoj streljani. Nakon kraće rasprave Radojković je poslao Smiljanića da pomeri metu i pošto ga je ovaj poslušao on mu je pucao u glavu puškom „zbrojovka brno” kalibra 5,6 mm. Ranjenom Smiljaniću, pomogao je Vuk Milenković da siđu do Vukovog stana gde mu je on sa Aleksandrom Veljkovićem ukazao prvu pomoć. Veljković potom napušta stan, Radojković zaključava Milenkovića u kupatilo a ranjenog Smiljanića pokušava da udavi. Pošto nije uspeo Radojković uzima pušku kojom puca Smiljaniću u glavu. Da se pucanj ne bi

čuo stavlja mu jastuk па glavu i pojačava muziku. Taj hitac je bio poguban za Smiljanića. Milenković i Aleksandar Veljković pomažu ■ Radojkoviću i odnose Smiljanića na tavan. Kasnije pokušavaju da ga u ormanu iznesu iz zgrade i odvedu što dalje od grada. Pošto nisu uspeli, telo odnose u podrum i zatrpavaju ga ugljem. U decembru ’96. pošto je neko počeo da koristi ugalj Smiljanica pakuju u četiri kese i odnose ponovo na tavan da bi desetog decembra Smiljanićevo telo završilo u uličnom kontejneru. Svakako najtužnija verzija puna bola i pitanja je priča Ljubinke Kitanović majke Gorana Smiljanica. Četiri godine ona pokušava da sina, nadajući se da se nije desilo nista strašno. Jedino Goranova baka

Dobrila Mladenović od početka misli na ono najgore. Na žalost, bila je upravu. Majci su stizali anonimni pozivi da je Goran živ. Kaže da njen sin nije bio baš cvećka ali da nije bio zao dečak. Završio je automehaničarski zanat nakon napuštanja hidrometeorološke škole. "KADA MU JE ZATEGAO ŽICU OKO VRATA, ONA JE PUKLA!" „Тод 22. septembra 1992. bila je sreda. Gorana su telefonom zvali Vlada i Vuk i on je otišao kod Vuka, a sa njim je bio i jedan dječak iz kraja koji mi je kasnije ispričao da Vlada nije bio kod Vuka kada su njih dvojica stigii. Vlada je bio kod Aleksandra kada se telefonom javio

Vuk I poručlo mu da se ne vraća jer je Goran navodno otišao. To je sve što sam ja saznala. Čula sam od inspektora da je mali Vuk pokušao da pomogne mom Goranu. Umotao mu je glavu nekakvim zavojem, hteo je da pozove hitnu pomoć ali mu je Vlada to zabranio. Još mu je zapretio da će i on završiti kao Goran samo ako pisne. Goran je izdahnuo u stanu Vukove babe i dede„, priča Goranova majka. Radojković ne prizhaje da je on počinio zločin. On ima svoju priču: „Jedne večeri pozvao me je Vuk sa kojim sam se tada družio i zabavljao sa njegovom sestrom Natašom. Rekao je da je ranio Šmiljanića i da odmah dođem. Na moje pitanje zašto ne zove hitnu pomoć nije mi odgovorio. Ušavši u sobu na trosedu sam video Smiljanića koji je ležao a na glavi imao uvijenu maramu. Vuk mi je pokazao jednu ranu na donjem levom delu Smiljanićevog vrata skoro da je bila na ramenu. Smiljanić je bio u nesvesti,,. Okrivljeni Radojkovićkaže damu je Milenković ispričao kako je ostavši sam sa Smiljanićem u improvizovanoj streljani pučao u Smiljanića. Ali mu nije rekao da li je to ; slučajno ili namemo. Pokušava da ga snese sam do svog stana i sreće Veljkovića koji ga je pitao šta se dešava a on mu je odgovorio da Smiljaniću nije dobro i da će ga poslati taksijem kući. Prema izjavi Radojkovića Milenkovć je na njegovo pitanje šta sada, rekao: „Počeli smo da tražimo plastične vreće. Znao sam da se tu nalaze jer sam se zabavljao sa Vukovom sestrom i spavao na tom ležaju. Vuk je obrisao nekoliko kapi krvi sa parketa i pitao

KADA JE STIGLA MILICIJA VUK JE REKAO ’HVALA BOGU ŠTO STE DOŠLI’: Vukov deda Ljubivoje i baka Dusanka

Svet 17.2.1997.

у - Ј-чАгттт«* ??•• ••■~v--.~-i Лп^члг^’:т:’- L'i.- : ~' " '■ -?- ' - ; -:- r -• '•’ : -« ,' .>-.... 1 ; ■ ;■-,■.,.,.,..■■., 7 w . . , Лгл ... u; .... - ... ~ ) X~-A .У<£. V: ; . ?т?:£ у?-:‘>Д : - ~ ,£ :>■' . . : ->' : 77 - i : ... '.' - . '-- J