Svet

PROCVAT PROSTITUCIJE U BANJALUCI

Piše: Milkica Milojević

vake noći, dok čestiti građa ni Banjaluke spavaju. desetine mladih žena. prispelih u ovaj grad iz zemalja slavenskog istoka. igraju polugole u noćnim barovima, čekajući da ih neko "pokupi i odvede". Pogađate. reč je o prostituciji. O klasičnoj. neprikrivenoj "prodaji Ijubavi". koja je u Banjaluci, pogotovo u ovo posleratno vreme. postala. tako reći. biznis kao i svaki drugi. Ugostiteljski objekti koji se zvanično zovu noćnim klubovima su. u stvari. nezvanične ali svima znane javne kuće. Noćne dame su registrovane u Zavodu za zapošljavanje i u policiji, odlaze na redovne ginekološke preglede koje obavljaju ugledni ginekolozi, "tarifa" se zna... "Korisnici usluga" banjalučkih prostituki su "sasvim obični Ijudi". naravno, oni sa dubljim džepom, kao i bogataši. javne ličnosti, političari... Da prostitucija u Banjaluci više nije tabu, govore i činjenice da se noćni klubovi, kao i svi drugi "privredni subjekti", reklamiraju u EPP programu privatnih televizija. a da o bezbednosti barova i noćnih dama najčešće brinu policajci Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Prema podacima Centra javne bezbednosti Banjaluka, u samom gradu su registrovana četiri noćna kluba, mada pozn.ivaoci iioćnih prilika znaju da je "u pogonu" još toliko neprijavljenih barova. Policiji su prijavljene 24 noćne dame, koje su u Banjaluku stigle iz četiri zemlje doskora socijalističkog istoka: iz Rusije, Ukrajine. Rumunije i Moldavije. Bar još toliko devojaka iz ovih zemalja u Banjaluci se najstarijim zanatom bave ilegalno. Dozvolu za rad noćnih klubova, koji moraju biti registrovani u policiji. izdaje nadležni opštinski organ uprave. U opštini se overava i radni ugovor između gazda "najt" klubova i noćnih dama, koje se "vode" kao plesačice. pevačice. striptizete... Da bi se sklopio ovakav ugovor, potrebno je priložiti lekarsko uverenje o "radnoj sposobnosti" dotične ženske i potvrdu Zavoda za zapošIjavanje kojom se overava da se radi o "deficitarnom kadru". Tim dokumentom se, u stvari, potvrđuje da na evidenciji nezaposlenih građana nema "kadrova sa zanimanjem za izvođenje scensko-muzičkih-likovnih i drugih programa". Prostitucija

је, dakle. deficitarno zanimanje u Republici Srpskoj. Za -policiju noćne dame su strani radnici, privremeno zaposleni u Republici Srpskoj. što će reći "gastarbajterke"! Kada one sklope radni ugovor, njihovi pasoši ostaju deponovani u policiji, u odelu za strance. do isteka tog ugovora.'To je pravilo koje važi za sve strane radnike, bez obzira kojim se zanimanjem bave. Najstariji noćni klub u Banjaluci je "Seva" vlasnika Ilije Vučića. "Ševa" je. kao noćni klub, otvorena još predratne 1989. godine. a danas kao bar sa sedmogodišnjim iskustvom "diktira tempo" na banjalučkom tržištu ženskog mesa. Svi ostali noćni klubovi su otvoreni nakon potpisivanja Dejtonskog miга, neki tek pre nekoliko meseci. verovatno sa namerom da se stranim vojnicima i delegatima međunarodnih organizacija "izvuku pare". Ali. kako se pokazalo, to baš i nije tako jednostavno, jer. i prostitucija je biznis u kojem valja poštovati pravila. u ko-

jem postoje ulaganja i u kojem uspevaju samo najbolji. KARANTIN ZA "ŠEVINE" DEVOJKE Ilija Vučić ne može se potužiti da mu posao ne ide. Gazda "Seve" o svom biznisu govori rado, otvoreno i bez snebivanja. "Sada imam dvadesetak djevojaka. Evo, baš večeras, njih šest je izašlo na cijelu noć. Sa klijentima, naravno. Cijene su određene: 100 maraka na sat, 300 maraka noć, s tim da na cijelu noć djevojke mogu da odvode samo provjereni gosti. Prihod dijelimo na pola. One od njihove polovine kupuju rublje, sredstva za higijenu, šminku, odjeću i ostalo što im treba i plaćaju redovne ginekološke preglede. Moje djevojke pregleda dr Zoran Borić, poznati banjalučki ginekolog sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo. Na pregled ih odvozi moj vozač, on ih i vraća. Kod mene djevojke imaju obezbijeđen stan, hranu i bezbjednost. Ne-

mam svoju službu bezbijednosti i ne treba mi. Imam dogovor sa policijom da mi svake večeri šalju pojačane patrole. Ali, policajci ovdje nemaju posla. Kod mene nikad nema gužve. Ovdje je piće suviše skupo da bi dolazili oni koji prave gužvu". kaže Ilija Vučić. Piće je zaista skupo: kafa sedam dinara, pivo petnaest. ostalo od 5 do 20 maraka. "Ševine" štićenice, ako ih ponudite pićem, piju isključivo viski-kolu ili đus-votku. koktele od 20 maraka. Dakle. i kad ne rade "svoj posao". mlade Moldavke. Ruskinje. Rumunke i Ukrajinke gazdi lliji obezbeđuju solidan prihod. On to i ne krije. Ilija Vučić kaže da usluge njegovih devojaka traže različiti Ijudi, ali on najradije radi sa vojnicima SFOR-a, koji su, kako kaže. "prava gospoda". Na pitanje da li u "Ševu" dolaze političari. biznismeni, javne ličnosti, Ilija odgovara: "Ne dolaze! Kada nekom od takvih treba ženska, pozove me telefonom. i ja mu pošaljem društvo.

Imena mojih klijenata vam, naravno, ne mogu otkriti. Diskrecija je zagarantovana." Na pitanje mogu li "Ševine" devojke u slobodno vreme ići kud žele, Ilija Vučić odgovara kategorično: "Nema hodanja. Kad treba da odu Ijekaru, u kupovini ili na telefon, odveze ih moj vozač. I vrati ih". A što se tiče reklame, koja je i u ovom poslu bitna, Ilija Vučić je izveo prilično ekstravagantan marketinški potez. Naime, jednog avgustovskog popodneva, nekoliko "Ševinih" devojaka provezlo se, u otvorenom kabrioletu, kroz jednu od najdužih banjalučkih ulica. To ne bi bilo ništa čudno da ženske nisu bile potpuno gole! Unutrašnjost "Ševe" je luksuzno opremljena, pod snopovima reflektora sede gosti i sve bi bilo kao u svakom drugom baru da nije dva podijuma na kojima se odvija "umetnički program". Uz nezaobilazne metalne Šipke mlade dame odevene u erotski donji veš, plešu u ritmu muzike. Dok dve devoj-

ke plešu, ostale sede za "rezervisanim" stolovima, ovlaš ogrnute. i ćaskaju. Ne prilaze gostima bez poziva, obično upućenog preko konobara, koji je i posrednik u poslu. Gost, po želji, može naručiti samo druženje uz piće, a može i odabrati damu, za sat, dva, ili, ako je na listi povlaštenih, tj. "proverenih gostiju" može svoju izabranicu na celu noć odvesti u hotel ili stan. Poslovi na sat se obavljaju u "Ševinom" objektu, na spratu, gde se nalaze sobe sa kupatilima. Upotreba kondoma je obavezna. "ARTEMIDA" ZA DOMAĆU KLIJENTELU U noćnom klubu "Posejdon" koji se za razliku od drugih banjalučkih barova nalazi u samom centru grada posao ide mnogo lošije nego kod "Ševe" iako je tarifa ista. I tretman devojaka je lošiji jer noćne dame koje su radile u oba ova kluba kažu da je kod "Ševe" bolje, mada

je enterijer i "program" gotovo isti. Gazda "Posejdona" je izvesni Nedeljko Neno Milošević, za koga upućeni tvrde da se u minulom ratu prilično obogatio švercujući cigarete i drugu deficitarnu robu. Noćni klub "Posejdon" je otvoren tek krajem prošle godine i odmah se "istakao" lascivnom reklamom u EPP programu privatne Simić televizije. O osnovnom zanimanju suvlasnika noćnog kluba "Artemida", koji se nalazi u prigradskom naselju Zalužani nema nagađanja. Gazda "Artemide" je policajac, saobraćajac "zaposlen" u banjalučkom Centru javne bezbednosti i zove se Vjekoslav Janković. Ovaj lokal Janković drži "u talu" sa izvesnim Stevom Kalinićem. Za bezbednost u "Artemidi" brine Jankovićev kolega, policijski inspektor Ćultim. U "Artemidi" su "zaposlene" samo tri noćne dame. Strani vojnici i delegati ovde retko svraćaju. "Artemida" je "kuća Ijubavi" za domaću klijentelu. Cena je po dogo-

voru. devojke žive i rade na spratu iznad lokala. koji je do pre nekoliko meseci bio običan kafić. Kuvaju same sebi i mogu. kako tvrdi gazda Vjekoslav, slobodno da izlaze preko dana. Noću, naravno, rade, ako ima posla. "Artemida" je smeštena u velikoj porodičnoj kući u kojoj živi i porotlica Janković: Vjekoslavova supruga. sin osnovac i kćerka gimnazijalka. "Nema problema sa porodicom", kaže Vjekoslav Janković. "Cure žive sasvim odvojeno, svaka ima svoj sprat, a deca nikad ne Silaze u lokal. SuprUga. naravno, silazi, ona je, u stvari ovde gazdarica. Dobio sam nedavno stan, čekam samo da se završi školska godina, pa ću se sa porodicom preseliti, a lokal će ostati ovde." Prve devojke koje je imao Janković u svojoj "Artemidi" bile su "pozajmljene" iz noćnog kluba "Skala" koji se nalazi u banjalučkom naselju Starčevica. U "Skali" je, inače, prijavljeno najviše devojaka, čak osarh. ali poznavaoci kažu da ih u ovom baru ima mnogo više i da se stalno menjaju. Za ime ovog noćnog bara se vezuje jedna od verzija priče o "nabavci” devojaka za rad u noćnim klubovima. "Skala" je, navodno, "generalni uvoznik i distributer" svežeg ženskog mesa iz istočnoevropskih zemalja. Suvlasnici ovog loka-Iд, a ima ih četvorica. po toj priči, prodaju za debele devize devojke, na tri meseca. drugim manjim klubovima. Cena tog aranžmana. kako kažu upućeni. dostiže čak i do sedam hiljada maraka "po komadu". Interesantno je. međutim, da su upravo dvojica suvlasnika "Skale". braća Dražo i Miodrag Bmić, nedavno uhapšcnl.ali nc zbog organizovanja prostitucije i podvođenja. nego zbog razbojništva i obijanja kasa. Prema zvaničnom saopštenju policije, oni su zajedno sa jo.š jednim kriminalcem i trojicom policajača (!) 3. februara ove godine upali u privatno preduzeće "Đukić". vezali čuvara i oteli čeličnu kasu, koju su potom obili i iz nje opljačkali 240 hiljada maraka. Priča se da su oni odgovomi čak i za übistvo jednog mladića i za tajanstveni nestanak dve mlade prostitutke iz istočne Evrope. Na kraju. nameće se pitanje: ko su žene koje su došle da u ovoj nesrećnoj, ratom opustošenoj zemlji potraže hleba prodajući svoje telo. Odgovor je jednostavan: to su mlade, siromašne. nesrećne. pod teretom teškog života posmule devojke. One imaju između 18 i 22 godine, retko su starije, posla je malo, izdaci su veliki. neretko ih i gazde i za najmanji prestup novčano kažnjavaju, a nemaju se kome obratiti za pomoć. jer one su o.vde stranci. koji se. ipak. bave nedozvoljenim poslom. ♦

PROSTIim RORDELA AIITEMmA ŽIVE PODISTIM KROVOM SA VLASMKOVOM ŽENOMI decomi

UPOTREBA KONDOMAOBAVEZNA: Jednaod „Ševinih” devojaka

Svet 17. 3. 1997.

17