Svet

"SVET" NA SUĐENJU ZA TROSTRUKO UBISTVO U FUTOGU

Piše: Jelena Baćić

Novinarka „Sveta” pratila je prvi dan „suđenja decenije” kako je već nazvan proces optuženima za monstruozno übistvo porodice Smiljanić u Futogu. 11. marta kada je suđenje trebalo da počne, u 3,30h ujutro eksplodirala je tempirana bomba ispred stepeništa na ulazu u novosadsku Palatu pravde, što je još pojačalo tenziju vezanu za ovaj slučaj

rvniče crni, što mi decu uze?!" Krik majke pokojne Milomirke Smiljanić, Milke Samardžiski, prolomio se sudnicom kada su u nju uveli Borislava Colića, optuženog za trostruko übistvo porodice Smiljanić. Borislav Colić se tereti za krivično delo übistva po članu 47, stav 2. tačka 6 u vezi sa tačkom 4 u sticanju sa krivičnim delom neovlašćenog držanja oružja iz člana 33, stav 2 u vezi stava I Zakona o oružju i municiji. Suđenje prvooptuženom Coliću i ■drugooptuženom Tihomiru Sapanjošu koga optužnica tereti za krivično delo teške krađe u pomaganju iz člana 166, stav 3, u vezi stava 2 KZ RS, u vezi člana 24, stav 2 KZJ u sticaju sa krivičnim delom pomoć učiniocu posle izvršenja krivičnog dela iz člana 204. stav 3 K.ZRS. bilo je zakazano za I I. mart ove godine. Međutim. istog datuma. u ranim jutamjim satima ispred centralnog ulaza u zgradu pravosudnih organa u Novom Sadu, eksplodirala je bomba. Na sreću, povređenih nije bilo. ali je pričinjena materijalna šteta velika. Novosadska Palata pravde nije radila tog 11. marta. Nezvanične informacije koje su doprle do naše redakcije ukazuju na tri mogućnosti počinioca ovog krivičnog dela. Prva nezvanična informacijaje da su eksploziv postavili pripadnici bivše para-

vojne formacije "Beli orlovi", jer je za isti datum bilo zakazano završno suđenje Dragoslavu Bokanu, bivšem komandantu "Belih orlova". Druga nezvanična i još uvek neproverena pretpostavka je da su to mogli uraditi nekadašnji pripadnici bivše paravojne formacije "Vukovi s Vučjaka" kojimaje pripadao Borisiav Čolič. a treća nezvanična informacija odnosila se na mogućnost da je to uradila organizovana grupa albanskih terorista, jer je opet za isti datum, bilo zakazano svedočenje grupe albanskih terorista. Kada se ovim informacijama doda vest koja je uznemirila ovdašnju javnost. da je Borislav Čolić najavio beg, onda

vam je jasno kakva je atmosfera vladala u Novom Sadu. ovih dana. "ZAŠTO BIH OSTAVIO SAPANJOŠA ZA SVEDOKA'? Vratimo se па početak.

Nakon veoma bume emotivne reakcije majke pokojne Milomirke Smiljanić. na koju je uvedeni optuženi Boris-

lav Čolić odgovorio rečima: "Videćemo mi jo.š ko je krivl", predsednik veća. sudija Slobodan Nadrljanski. zamolio je prisutne u sudnici za mir i za saradnju. izjavio saučešće rodbini pokojnih Smiljanića i glavni pretres je počeo čitanjem optužnice. Nakon pročitane optužnice. Borislav Čolić je prozvan da pristupi i iznese svoju odbranu u ovom slučaju. Pre nego što vas upoznamo sa navodima njegove odbrane, reći ćemo nešto više o čoveku za koga se smatra da je počinio jedan od najmonstruoznijih zločina decenije. Borislav Čolić rođen je 6. 7. 1967. godine u Hrvatskoj Kostajnici. Po zanimanju je elektromehaničar za precizne inst-

rumente. Kada je imao devet godina, roditelji su se razveli. Proveo je godinu dana sa majkom u Nemačkoj. a potom se vratio u Jugoslaviju kod majčine sestre, sa čijom je porodicom živeo narednih godina. Otac se ponovo oženio, a majka se više nije udavala. Čolić kaže da su ga roditelji povremeno obilazili

i slali novac za njegovo izdržavanje. Vojsku je služio u Zadru, 1987. godine. Završio je osnovnu školu <a od-

ličnim. a srednju sa vrlo dobrim uspehom. Pred početak Čolićevog izlaganja. predsednik veća, sudija NadrIjanski, objasnio je prisutnima svoju odluku da dopusti Čoliću da ne skida kapu sa glave. od koje se nikada ne odvaja, zato što je ranjen u predelu glave i što se ta rana otvara. i bilo bi neprijatno za okolinu da je posmatra. Nakon pročitane optužnice, Borislav Čolić je izjavio: "Ne slažein se sa optnžnicom. Za to übistvo sam saznao iz novina. Nikakvo oružje nije nađeno kod mcne, u Futogu nikada nisam bio. Sapanjoš se spominje kao lice koje je meni pomoglo da izbegnem krivičnu odgovornost. On kaže da

sam ja izašavši iz kuće SmiIjanića rekao: ’Sve sam ih pobiol’ Zašto bih ostavio Sapanjoša za svedoka? Koliko ja znam mala deca ne mogu da budu svedoci. Taj mali je imao svega tri godine... Pre ovog događaja bio sam dve godine i četiri meseca u pritvoru, a osuđen sam na 4 godine zatvora zbog krivićnog dela teške krađe. Došao sam u sud, kada sam pušten iz pritvora da podignem dokumenta i tu su me ponovo uhapsili i odveli u Erdut u zarobljeništvo, a da mi niko nije rekao zbog čega. Nakon toga došao sam u Novi Sad u nameri da potražim stan, ali kako nisam imao nikakvih dokumenata kod sebe, osim tuđe vojne knjižice koju sam pronašao u Erdutu, tražio sam pomoć oko nalaženja stana." Predsednik sudskog veća prekinuo je Čolićevo izlaganje tražeći da ispriča nešto višep svom boravku na ratištu. Čolić je odgovorio: "Biću globalanjer ako sve ispričam, možda će me poslati i za Hag. Duži vremenski period sam proveo u jedinici koju ne smatram paravojnont, jer su sve te jedinice branile srpski narod, kod Veljka Milankovića i 'Vukova s Vučjaka’. Imao sam automatsku pušku, tada su se vodile borbe oko Gradačca. Kada su se te borbe završile, otišao sam na ratište u jedinicu vojske RS između Olova i Kladnja. Bio sam ranjen u glavu otrovnim metkom iz malokalibarske puške. Osam dana sam bio u komi, u bolnici, u Banja Luci. Posle oporavka, vratio sam se na ratište."

TAJNA FATALNOG 21. FEBRUARA U daljoj odbrani Čolić odlučno negira navode optužnice, a o svom poznanstvu i druženju sa Tihomirom Sapanjošem koji protiv njega svedoči, kaže: "Upoznao sam Sapanjoša u pritvoru u Novom Sadu. Sreo sam ga

kada sam pušten iz pritvora u gradu, i on me je pitao da li mi je potrebna pomoć. Oti.šao sam taj isti dan kod njega u kuću u Veternik. i on mi je rekao da ne mogu prespavati kod njega. Kasnije sam mu dao broj telefona od gazdarice Spase

Kerac kod koje sam stanovao. Hteo sam da idetn u Čonoplju i pitao sam Sapanjoša da li bi me povezao. jer mi je ranije napomenuo da bi on išao za Mađarsku po video igrice. On jc rckao da će me povesti, jer ja kod sebe nisam imao nikakva dokumenta i plašio sam se da bi me milicija mogla zaustaviti. Tog 21. februara. Sapanjoš me je zvao telefo-

nom. Rekao sam gazdarici da idem kod prijatelja. i pitao sam da li sam jo.š ncšto dužan. Imao sam na sebi trenericu, vijetnainku. žutu jakini i patike na nogama.

MAJKA MILOMIRKE SMILJANIĆ: "KRVNIČE CRNI, ŠTO Ml DECII UZE!?" OFIUŽENI BORISIAV ČOLIĆ: "VIDEĆEMO Ml JOŠ KO JEKRIV!"

Anonimna telefonska poruka stigla u Redakciju pred zaključenje ovog broja Mi smo podmetnuli bombu pred Palatu pravde! Pred zaključenje ovog broja "Sveta" stigao nam je anonimni telefonski poziv, od, kako je rekao. pripadnika Pokreta slobodne Srbije. Izdiktirao nam je sledeće saopštenje za javnost: "Mi iz Pokreta slobodne Srbije preuzimamo odgovornost za eksploziju ispred Palate pravde u Novom Sadu. Ovo je bila samo opomcna koja je sačinjena od četiri pločice dvestopedesetgramskog TNT i četiri stogramskog štapina, aktivirana sa dva upaljača vezana paralelnom vezom. Obaveštavamo narod da ova opomena nema svrhu spasavanja ratnih profitera niti übica nedužnih Ijudi i dece vcć zbog komunističkog i socijalističkog centralizovanog sistema sudstva, gde običan građanin nema nikakva prava, dok sudije, advokati. tužioci, policija i kriminalci übiraju plodove nepravde. Pokret slobodne Srbije ne pripada nijednoj političkoj organizaciji, samo narodu, jer i mi smo deca tog naroda." Glas sa druge strane žice nas je upozorio da će svi koji ne objave saopštenje biti opomenuti na isti način kao i Novosadski sud i dodao da je prva na listi "za odstrel" BK TV. jer u udarnom terminu nije prenela njihovu poruku.

SUZE I JECAJI U PUBLICI: Milomirkina majka Milka j Samardžiski (na slici desno) I

COLIC DELOVAO ÜBEDLJIVIJE OD SAPANJOŠA: Dvojica ! prvooptuženih stoje pred | sudijom Nadrljanskim

Svet 17. 3. 1997.