Svet

DNEVNIK

Piše: Dr Draško Ređep

«|ДТ 7IIANI IHI 4VHIII MISUDUI

Iznenada narodi zaborave kako se zovu. Sta se desilo? Elijas Kaneti

BOLESTI STVARALAŠTVO aumni život stvaralaca, ono jedinstveno međuvreme koje su voleli nadrealisti, jedan je od krupnih, znamenitih motiva knjige Stevana P. Petrovića Covek između bolesti i stvaralaštva ("Prometej". 1997). Istraživanja dugogodišnja, pogied na ukupnost od Boša do Munka, i od Vojislava Ilića do Branka Miljkovića, nastojanje da se bude s obe strane reke, erudicija sasvim neobično organizovana, nalik na one koje su imali, davno, starinski lekari, naši kućni prijatelji, - to su atributi ove veoma čitljive sveske koja ne mari za senzacionalizam, aii svakako drži do opstojnosti stvaralačke ličnosti. Na kauču ovog čuvenog psihijatra stvaraoci ne obnavljaju svoje snove, u izmaglici droge i alkohola. nego se oni otvaraju tu i tamo, ostavljajući da ono što je mutno ostane mutno. Uvek na Demokritovom tragu koji je odavao da pesnik nikada nije zdrav čovek. Ovu bogatu, senzibilnu i radoznalu knjigu napisao je lekar (onaj isti koji je lečio Zoku Veselinovića), koji nije uskogrud, a bolesti ne odstranjuje kužno s ekrana naše sveukupno pažnje. Možda čak ni Dobrica Cosić ne bi napisao tako ispraznu i kičersku knjigu kao Vreme vlasti, da je pre toga imao u ruci Petrovićevu svesku koja dramatično govori i o Džeksonu Poloku koga je, diletant Ćostić, prozvao Polakom! Tuga i opomena.

DEMANTI Baš u trenutku kada sam u "Šeboju", koji postaje kultno mesto ovog grada na moru, dunavskom, razgovaraOj za šankom, sa Gordanom Comić. Ilija Bašić mi je odlučno demantovao glasine da on treba da igra glavnu ulogu u fdmu o onom pilotu. Dakle projektu koji toliko zaokuplja pažnju javnosti. i od koga se mnogo očekuje. A možda i producenti greše: Zašto da Ika nema šansu? Da upotrebim zlokobni glagol koji je, kao refren, ponavljala Radmila Milentijević greše, greše, kada su studenti ušli u atrijum Narodnog muzeja u Beogradu. KRASNODAR I DŽINAN Veoma radoznalo sam pročitao Informaciju o investicionim programima i projektima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, iz februara 1997. godine. i zaprepašćeno utvrdio da se na vojvođanskom atlasu hemijskog kompleksa nalaze Džinan, u kineskoj provinciji Šandon, pa Krasnodarska oblast Rusije, a da su "Vijetnam. Rumunija i Bugarska zainteresovani za izgradnju fabrika lekova, putem zajedničkih ulaganja”! Ta me naša hemijska briga, uz učešće od 30 miliona naših dolara. samo u jednom slučaju. u romantične gradove istoka, i dalekog istoka, potpuno usrećila. Eto, tako smo, stigli na istok, sa našim novcem. na tragu Marka Pola i Jurja Križanića, a onaj naslov da se radi o investicionim programima i projektima u Autonomnoj Pokrajini'Vojvodini, kao da ide u prilog mojoj davnašnjoj tezi da Vojvodina nije geografija nego mentalitet. A možda su, za našim parama, otišli i ostaci naše pameti, naše provincijainosti. našeg nepostojećeg izvoza. Ogromno me uzbuđuje Džinan, a tek neka vijetnamska vukojebina u kojoj ćemo, valjda. i mi dobiti neku četvrt. neko malo mesto pod močvamim suncem. Krasnodar mi, jednostavno, ne dopušta miran san. Ko još mari za Kukujevce, Žednike, Srbobrane. Inđije. kada nam se tako egzotično smeši dalekoistočno sunce blagostanja?

BRIGA Ozbiljno sam zabrinut: Boško Petrović se nije oglasio u dnevnicima državne televizije pdvodom potpisivanja sporazuma između Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije. Da nije bolestan? Da ne priprema, u međuvremenu, prezauzet, iskaz povodom pomračenja sunca, najbolje vidljivog nedavno u Kini? A o Džinanu? Da nije bio zauzet slanjem telegrama... Margit Savović koja, već pet dana, nije bila u lovi.štu... Matice srpske. PONOĆ Nema sumnje da Radmila Milentijević, republički ministar za informacije, ima ma.šte. U Luvru, pred Mona Lizom, koliko nam je poznato, još nije organizovana degustacije novog božolea, uz obavezni šukrut, a usred Narodnog muzeja u Beogradu. na onom krkanluku koji je organizovala, bili su servirani i kanapei sa kajmakom, kanapei sa ribom. kanapei sa

srpskom kobasicom, korpice sa posnim sarmicama, korpice sa stpskim prebrancem, zeljanica, gibanica. bombice gunmanske... Usuđujem se da, u ovim prolećnim noćima. predložim da --rpskom kobasicom. korpice sa posnim sarmicama, korpice sa sipskim prebrancem. zeljanica, gibanica. bombice gurmanske... Usuđujem se da, u ovim prolećnim noćima. predložim da naša ministarka organizuje žurke, ba.š oko ponoći. na našem prečanskom Panteonu, na novosadskom Uspenskom groblju. Zamislite pihtije na grobu Jaše Ignjatovića. kariovački rizling kod groba Svetozara Miletića. turijski sir ispred spomenika Vasi Stajiću... Avetinjski trenuci groblja. svetlucavi meimer. novosadska nebesa... Bal vampira... Ko zna, možda bi i to bio koristan napor u cilju "upoznavanja i ostvarivanja bližih kontakata radi otvaranja... prema svetu". kako sam pročitao u jednom saop.štenju IJEKAVICA Bogami, koleginica Radmile Milentijević u Republici Srpskoj, isto ministarka, Svetlana Siljegović, nikako se ne šali. Propisala je isključivo upotrebu . ekavskog književnog izgovora. Ni.šta Kočić. ništa Copić... I u iom svom strogom obraćanju "svim sredstvima javnog mlormisanja" ni manje ni više nego kaže i ovo i ovoliko: "Molim vas da Zakon primenjujete dosledno kako bih. na obostrano zadovoljstvo. i z b l e g I a obavezu da naložim primenu predviđenih sankcija." Nije jasno da li će ona 'ankcije primeniti i prema sebi i '\:>m kabinetu. Ono i z b j e g 1 opasno denuncira ministarku

Ili je, može biti. diverzija u pitanju. U svakom slučaju, pored kašlja i siromaštva, eto sad ni ijekavicu, tako utemeljenu. nikako nije moguće sakriti. Ili je, može biti, diverzija u pitanju. U svakom slučaju. pored kašlja i siromaštva. eto sad ni ijekavicu, tako utemeljenu. nikako nije moguće sakriti. Sudbina korenskog bića. Love, a ulovljeni. ŠIMBORSKA, PONOVO Neverovatno je velika rezonansa Vislave Jhmborske u Novom Sadu. U "Šeboju", i na otvaranju izložbe njenih kolaža. a isto. dve nedelje kasnije, na književnoj večeri priređenoj njenoj poeziji u čast, sve je bilo krcato, najče.šće mlado. kao na rokerskom koncertu. T.S. Eliot je svojevremeno, jednako nobelovac kao i kultna poljska gospoda, govorio kako je dovoljno da samo petoro Ijudi. upomo i sve upomije. nekoliko decenija kanda, tvrdi i dokazuje da je neko veliki pesnik, on to odista i postaje. (Uzgred: Simborskoj je, od uroka. možda pomogao i njen pas koga je. tako davno. nazvala Nobel.) Postala je vrlo rano. još šezdesetihg odina. poznata i kod nas, svakako zahvaljujući prevodima Petra Vujičića, takođe nekada novosadskog žitelja. Kod nje je, zna se, sve dmgačije. A ipak. kao ono na.š Crnjanski, i ona, čak ni 1994. nije prošla na izborima za Poljsku akademiju. Njeni stihovi iz Pisama umrlih: "Citamo pisma umrlih. kao bespomoćni bogovi. Znamo koji

novac nije vraćen." - itekako sti. recimo, u dijalogu sa posthumnom novelom Danila Ki.ša u kojoj. do poslednjeg daha. Ivo Andrić prebire po glavi svoja diigovania. i mkako nema kraj novac nije vracen." - itekako su. recimo. u dijalogu sa posthumnom novelom Danila Ki.ša u kojoj. do poslednjeg daha. Ivo Andrić prebire po glavi svoja dugovanja. i nikako nema kraj sebe. u posedu, jednu kmnu koiu je, davno. bio namenio jednom svom poveriocu. Sanja. kao i Milan Konjović. dva sunca. kongenijalno uvek napominjući: Unireti koliko je neophodno. ne preteravši. I jo.š: Nema goreg razvrata od mišljenja. Odavno. sam ponosan što sam - zajedno sa Pjotrom i inicijativnom i prodornom Biserkom Rajčić. u krugti njenih zaverenika. Nostalgija se. možda. zaista zove sever. KINEZI Citao sam. u novosadskom Dnevniku. šta je. povodoin dodeljivanja nagrade "Mladen Leskovac" Novici Petkoviću. usred Matice srpske. izgovorio Slavko Leovac. Veli. medu savremenim piscima o kojima je Leskovac pisao. nalaže se Veljko Petrović. Isidora Sekulić. Dušan Vasiljev i Boško Petrović. Naravno da se ne radi o Vasiljevu (1900—1924) nego o Žarku Vasiljeviću (1892-19461. O Vasiljevu, pesniku koji peva posle rata. ponajviše je pisao Živan Milisavac (Pesnik poraza). Ne Leskovac. A možda smo to mi Leovcu svi jednaki. kao Kinezi. Nikad >e ne zna.

I SVE BOJE „ŠEBOJA,,: Dr Ređep i novosadska I ministarka za informacije Gordana Ćomić

30

17. 3. 1997. Svet