Svet

Dan & noć sa Mićkom

DRAGOLJUB S. LJUBSĆSĆ, poznatiji kao Wioko frontmen "Indeksovog radio pozorišta”, u sSici i reči samo za čitaoce ’’Sveta” otkriva manje poznati deo svoje privatnostS

LIĆNA KARTA

palisebotje staže sa J.B.T Hi sa S.M.? Izuzetno Interesantne Hčnosti za posmatranje. Ako većmoramda biram, bliži mi je hedonizam prvog, nego sado-mazohizam drugog. ŠtabipKao čoveka toga najčešće glumi, kadabiimao priliku? Pitao bih ga šta bi voleo da bude kad poraste. ; Zaštogažene toiito vole? Kraći odgovor: zato što imaju ukusa. Duži odgovor: zato što svaka žena pd ukusa voli jakog, uspešnog, pametnog, zanimljivpg, odlučnog, iskrenog i vernog muškarca, koji ume da pokaže svoja osećanja (smejanje, piakanje, strast) i zaljubljen je u nju. \ Još ako je bogat, zgodan, duhovit, pažfj iv, voli decu, jednom rukom popravija slavine po kući, a drugom je nežno miluje po kosi, dok nogama svira gitaru i peva

pesme stare - kako da ga ne voliš! Sta on voli kod žena? Inteligenciju, lepotu, spoljašnju i unutrašnju, nezavisnost, ambiciju. Bračno stanje. Predbračno veren. ■ Ko su mu najboiji prijatelji? Orii koji umeju da misenađuu nevolji, ali samo akodobrp podnose I nekl moj uspeh. Najuzbudijivija putovanja? Po Indoneziji. 0 čemu mašta? Daživimu normalnoj zemlji, a da to nije Kanada. KakopOČinjcr svaki njegovdan? Nehajno, neobavezno, razbarušeno, a bnda... „Dome, slatki dome,,. Obožavam svoj dom.Kućaje najlepši kafić. Mićko preporučuje: jelo, kolači... 1 jednoi drugo. Konkretno: volim '■ dajedem kašikom (madato nijelako kad je roštilj u pitanju). Od kolača - Švarcvald torta!

taje zajedničko Indekso- vom pozo-

rištu i reklamama za Soko štark? Na prvi pogled - ništa, ali... Odgovor je Dragoljub S. Ljubičić iliti Mićko. U prvom slučaju se pojavljuje kao glumac, a u drugom kao autor "raspevanog" dela. No, to nisu jedine ak

tivnosti u kojima se on više nego dobro snalazi. Oni koji pamte malo duže od jednog leta, setiće se da su imali prilike da ga vide i kao "Druga Tita, drugi put među Srbima". Tokom "Dana i nodi" provedenih s njim saznali smo još mnogo toga, a - imajući u vidu interesovanje koje su naše koleginice pokazale za Mićkov "lik i delo" otvorili smo "četvoro očiju", a bogami i ušiju. No, krenimoredom...

Talc® je sve p®čei©; r&đenje, peredica... Rodio sam se 3. januara 1962. godine u Beogradu, na Savskom Vencu, na jedvite jade. Bio je težak porođaj, i gotovo da nisam ni disao kad sam se pojavio. darni doktor Vojin Sulović i zamalo da zbog toga ponesem njegovo ime. AM, moj deda se zvao Dragoljub S. Ljubi-

čić, paje Vojin ispaoveć u prvom krugu. Čim sam živnuo, postao sam zdrav, "krupan" dečak. Kasnijeviše nisam bio kupan, nego gotovo sitan, pa nešto kasnije opet jesam (dakle, krupan), pa opet nisam i sve tako, ni mršav ni debeo. Ipak, lako dobijam na težini, valjda zato što sam rođeni dobitnik, ali zato važim za "teškog" čoveka. Najranije detinjstvo sam proveo u Molerovoj ulici, samamom,tatomi starijom sestrom (oprosti mi, Katrin, ako bejah dušmanin) i svi su me uglavnom mazili i pazili. Doduše, pamtim i neke modrice, zbog kojih sam povremeno malo teže sedeo, ali koje sam, priznajem, i te kako biozaslužio. Stanovali smo nedaleko od kafane "Domovina", preko puta Arhitektonskog fakulteta, pa sam svakog dana sa tatom (i to najčešće na

njegovim ramenima) preiazio put od kuće do Tašmajana, bio na astern vazduhu i sav isprIjan se vraćao kući. Moja mama, Vida, veiiki zaljubljenik u muziku, prva je primetiia moje skionosti prema glumi, muzici, poeziji, uopšte umetnosti, pa me je ohrabrivala da uz osnovnu školu idem i u muzičku, i na engleski, gdesamiišao.akasnije i na glumu, gde nisam išao, iako se danas nečim siičnim bavim. Svirao sam violinu šest godinaiuporedoklaviriza- vršio nižu muzičku školu "Vladimir Đorđević". Tu sam rešio da prestanem da se bavim reprodukovanjem tuđe muzike i počeo da pravim svoju. To dugujem, pre svega sebi, mojoj mami kojaje prva osetila da tu ima nečega i svim prijateljima koji su me, ne jednom, pitali "zaštonesnimim svoju pioču". Tati, Slavoljubu. du-

fsssmmßms^ I Mićko producent |

—,-.1 Mićko glumac |

7. JDL 1997,

S^t