Svet

gujem ljubav prema poeziji i našim pesnicima, ali ni tu se nisam dugo zadržao same na čitanju, već sam übrzo počeo i da pišem svoje pesme. Većinu njih niko drugi nije i neće pročitati, ali se zato danas, zahvaljujući verovatno i tim stilskim vežbama, veoma lake snalazim praveći tekstove za reklamne pesmice i pišući songove za Indeksovo pozorište. Sestra mi je usadila ljubav prema bajkama. Pošto me je naučila da čitam i to pre osnovne škoie, tamo sam se poprilično dosađivao i bio izuzetno nemiran na časovima, pa su moji stalno moral! da čitaju i potpisuju nekakve opise mog "ponašanja", ispisane drhtavom rukom nekog iznerviranog nastavnika na zadnjoj strani sveske za školski rad. Jedan deo te energije sam, doduše, pokušao da potrošim trenirajući košarku u KK'Beko", ali sport mi nikada nije predstavljao neko dovoljno kreativno pražnjenje. Bio sam poslednja generacija klasične gimnazije, pred famozni eksperiment zvani "usmereno obrazovanje". Kasnije sam bio prva generacija koja je morala u

vojsku odmah posle srednje škole. To mi nije teško palo. Služio sam u Užicu, tatinom rodnom gradu, pamijeon,želeći mi samo najbolje, i sugerisao da ostanem tamo svih 14 meseci, da ne bih morao da doslužujem ostatak posle fakulteta. Pristao sam. Rezultat: dosluženje su ukinuli posletrigodine,a ja Pravni fakultet nikad nisam završio! Dve tako lose procene vise nikad nisam napravio. Istina, na prava sam otišao po inerciji. Trebalo je upisati fakultet pre vojske, moji drugovi sa društvenog smera su lis-

tom tamo krenuli, a ja nikako nisam mogao da se opredelim šta bih pre, jer sam imao višak talenata. Talenat je, kažu, dar Božiji, ali multitalenat može biti dvosekli mač; interesuje te mnogo stvari, ali ništa u dovoljnoj meri da bi se baviosamotim. Karijera Bavio sam se živom muzikom svirajući u grupama "Petar i zli vuci" i "Kapetan Belkanto" nekoliko godina, tačnije, do potpunog slučajnog dolaska u Indeksovo radiopozorište (u daljem tekstu IRP), 1984. godine.

Na Pravnom fakultetu sam se upoznao sa Sašom Kovačevićem, jednim od dvojice tadašnjih urednika IRP-a (drugi je bio Voja Žanetić). Saša me je pozvao u Radio Beograd da se oprobam u IRP-u. Pristao sam, došao jedne subote i - ostao. Dugo se

to svodilo samo na radio-emisiju koja se snimala subotom, a emitovala nedeljom na talasima "dvestadvojke". Snimajući IRP iz subote u subotu, upoznao sam i Draganu Marković, tada jedini ženski glas u IRP-u, koja je radila i kao spiker u EKOprogramu i čitala reklame. Pozvala me je, jer im je nedostajao još jedan muški spiker sa "reklamerskim" glasom. Svratio sam jednog da-

na u studio 16 u Makedonskoj ulici i ušao u svet reklama. Tu sam se upoznao sa Vladom Petrovićem, njegovom suprugom Jasminkom i Dadom Pejoskim, ljudima sa kojima ću nešto kasnije oformiti Tim Talenata Beograd (TTB). Vlada je

tonski snimao reklame. Dadoje biraomuziku za isle, a Jacajes vremena na vreme radila honorarno na radiju. Saradnja kcja je tada počeia traje sve do danas, dakle Tim se nije menjao. Kako |e postao kapifen Tima Talenafa? Pa, pre svega, idejama. Na ovom našem podneblju su ideje i dalje jedna potcenjena kate-

gorija i ljudi nisu oduševIjeni kada, recimo, treba da plate ideju, posebno ako je ona dobra, pa samim tim i skupa. U Timu Talenata se ne priznaje drug! autoritetsem autoriteta ideje. Jača, bolja ideja pobeđuje i nije važno od kog člana Tima dolazi. Kriterijum

je vrlo visoko postavljen, pa je u tom kontekstu kapiten onaj koji donese najviše dobrih, što će red, usvojenih ideja. Manje poznafa šnferesovanja Pre svega, putovanja po svetu, ukoliko je to uopšte manje poznato. Zatim, volim fotografiju, mnogo volim film i pratim svfe o njemu, a od knjiga radom čitam one o samorazvoju.

| Mićko domaćin || i: it!

Mićko vrtlar p

I Mićko biznismen

Swt

7. JIIL 1997.