Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

БРУНО Светлост - 267

| П НАРОДНО ПРОСВЕЋИВАЊЕ

УЗ

ЈЕДНО НАШЕ ГОЛЕМО 310 _

и Ј. Миодраговића

Па

Били сте добри, господине уредниче, да и од мене по--

тражите какав прилог за Вашу сјајну „Светлост“. Па о чему да Вам пише писац „Загоркиње“, који је пре тридесет година мислио, да наш свет само не зна колико вреде шуме, те их тако немилосрдно тамани, па зато је хтео да му то јасно и просто изнесе и спасе народ наш и земљу нашу од економске пропасти, а оно је и после тога ишло па и данас иде непрестано све по староме, да ћемо ускоро опустети лепу

земљу нашу и претворити је у пакао: 0 чему да Вам пише.

писац „Најобичнијих грешака у настави и васпитању школскоме“, који је запазио, да се извесне грешке у раду школскоме стално провлаче из године у годину на штету и често преголему штету подмлатка нашега, па је мислио да само: није имао ко да их уочи и јасно изнесе, па да их одмах нестане и развитак омладине пође бољим правцем, те их је зато и покупио и изнео у својим „Грешкама“; а оно је ваљало равно тринаест година да се хиљаду и пет стотина. комада растури у сав српски народ, а грешке у настави и васпитању и данас живе и расту на уштрб успеха и превелику штету младога нараштаја нашег... Не може ли барем он извести одавде, да је у нас залуд писати, да живот нашега народа иде по другим законима својим и да је вапај појединих синова његових за поправку његову „глас вапијућег у пустињи“г Џа шта онда да га покреће на писање Зашто да пише кад се не нада успеху г

Па ипак, господине, ми морамо писати. Морамо не само по навици него и по дужности својој. Ви сте лекари знате да болесника не смете оставити до самога самртнога часа, и

ако имате уверења да помоћи нема. А ако је још може и