Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

968 ОВЕТЛОСТ БР- 910.

бити, онда Вас дужност двапут више везује за постељу његову, а тако исто и двапут ћете срећнији бити ако му помогнете.... Нада се дакле не сме изгубити. Она нас крепи и покреће на рад. А кад њу и изгубимо, има нешто над њом, а. то је дужносш, дужност да помажемо до последњега, часа, _и кад нам се учини да помоћи нема....

Ето зашто и ја хоћу да Вам се одазовем и ако сам далеко од наде, да ће и од овога писања бити каква успеха, и ако верујем да ће и после овога опет све ићи по старом.

А о чему да Вам пишем • Ваш лист говори о народном "просвећивању п школској хигијени, а то је веома широка област. „Живот је и школин и народни врло сложен п безброј је појединости које утичу на њега и које му ремете

правилан ток, и о свакој би се могло говорити. И камо среће да се о њима и у научним или поучним списима нашим, и У дневној штампи нашој, више о овоме говори и чита! Али ја Вам рекох, да се наш живот креће другим правцем и да народ наш увелике личи на онога Вашега болесника, којем Ви препоручујете мир и чување постеље, а њега љути свака ситница и „не може да лежи.“

Говорићу Вам овом приликом, господине докторе, о „ономе што је било и предмет моје „Загоркиње“, јер у томе и сада видим наше највеће зло. Говорићу Вам о шумама нашим, о немилосрдном и неразмишљеном сатирању њихову и о тешким последицама од тога, које ми већ почињемо јако да осећамо.

Мало је зло, господине, то, што ми као и сва сиротиња у Београду плаћамо дрва и за огрев и за грађу скупље него у каквој великој европској вароши, и што сељани у околини његовој ускоро неће имати ни сами дрва за огрев, а камоли за продају, те да за њих узму коју пару за друге намирнице животне; него је много веће оно друго зло што долави од упропашћивања шума, особито по брдима, а то је: мање изворске воде, све мање извора и потока, све сувље реке и речице лети, а све чешће и више поплава у пролеће _и у јесен, па и лети од иоле веће кише.

Познато је да шуме прикупљају и задржавају сву атмосферску воду, и од кише и од снега, па је спуштају у земљу, у. подземне резервоаре, шупљине и празнине, те да она после негде на подножју њихову ивлази или извире. И што је гушћа

де заишнетра