Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 145

Пољска је устала за своју слободу и независност; Русија ври и грозничаво јури напретку; у Америци бесни рат за ослобођење Црнаца. Као и поједине нације, тако и радничка класа почела кретати се. 28 септембра 1864, приликом једне међународне манифестације у корист сатрвене Пољске, раднички представници неколико европских земаља основали су „Међународно Друштво Радника“, коме је Карло Маркс био духовни отац и вођ. У првоме манифесту су објављене идеје, које ће усвојити цео модерни раднички покрет: „Потчињеност радника капиталу јесте извор сваког политичког, моралног и материјалног ропства... Ослобођење радника мора да буде дело самих радника...“ То је била прва међународна организација једне странке, зачетак једног великог покрета маса, какав се није видео од доба хришћанства, и париски лист Те Кесје имао је права када је писао „ми имамо предосећање да се нешто велико десило у свету.“ Интернационала је наишла на већи одзив код радничке масе но што су њени зачетници и помишљали. До 1870 године она је имала цео један низ успеха. Стотине хиљада радника из свију европских земаља слали су своје изасланике на њене конгресе, који су се држали у Женеви 1866, у Лозани 1867, у Брислу 1868, у Базелу 1869. На првом женевском конгресу било је представљено 70.000 чланова, на другом у Лозани, годину дана касније, 300.000 чланова, а на трећем у Брислу, тај број је скочио на огромну цифру једнога милиона. Велике радничке организације у Енглеској, Белгији, Немачкој и Швајцарској улазе у Интернационалу, и енглески лист Типез је писао да је одушевљење радника за Интернационалу тако како су само први хришћани имали за своју цркву.

Интернационала је најзад захватила и Словене. На конгресу у Базелу 1869 истакнута је потреба „тесног организационог сједињења између западног пролетаријата и радничког света.“ Руски револуционари у Женеви основали су 1870 руску секцију Интернационале. Оснивачи су били проширили свој круг рада, и као нарочити циљ су

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ. 10