Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

146 ЈОВАНСКЕРЛИЋ

у своме програму истакли „пропаганду и развијање Међународног Удружења Радника у словенским земљама.“ Сматрајући да „идеја панславизма производи штетан утицај на дух и развитак радничких маса у словенским земљама Аустрије и Турске“, Секција позива Словене да прихвате нова револуционарна радничка начела и да ступе у велику европску социјалистичку заједницу, јер само тим путем доћи ће до личне и националне слободе и самосталности. Марта месеца 1870 Руска Секција примљена је у Интернационалу, и Маркс, у приватном писму, изјављује своје радовање што и Русија „почиње учествовање у општем покрету нашега века.“ Из признања великих заслуга Марксових за Интернационалу, руска Секција га је изабрали за свога представника у главном одбору у Лондону.

Циљајући нарочито на социјалистичку пропаганду међу Словенима, на стварање засебних националних секција словенских, „устав Руске Секције“ говори о људима преко којих ће се вршити пропаганда међу осталим словенским народима. Ти „агенти кореспонденти“ имали су право да учествују на састанцима Руске Секције. Они имају слати редовне извештаје о радничком покрету у својим земљама, ити извештаји биће штампани у органу Руске Секције Народнсе ДЂло, да би се „раднички свет могао упознати са садашњим положајем своје словенске браће“. Један од најранијих „агената-кореспондената“ Руске Секције Интернационале постао је Светозар Марковић, и његов чланак Полишички- и економни положај радничког сталежа у Србији, који је прво изишао у Народномљ Дблу, само је један рапорт који је по дужности послан. 1872 године, у једној полемици, Марковић је изјављивао „Лаж је да сам ја „одборник“ Интернационале. Ја сам јавно рекао, да се слажем са начелима што их је изнела Интернационала, али нити сам члан, а још мање одбор-

1! Куклинљ: Птоги револошоннаго двиожсенља вљ Россти за сорокљ лешљ 1862—1902 г. г. стр. 10—26.