Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 147

ник те дружине“ Изјављујући тако, Марковић је формално говорио истину, јер он није био ни одборник Интернационале, нити непосредно њен члан. Али он је био „агент-кореспондент“ Руске Секције Интернационале, која је била пуноправни саставни део Међународног Удружења Радника, и као такав он је посредно припадао Интернационали.

ИМ не само да је слао писмене извештаје Руској Секцији, но је у Србији, у прво време свога рада, док је био још загрејан чистим социјализмом и док је Интернационала била у јеку, чинио велику писмену пропаганду њених идеја. Он је почео са великим одушевљењем за Интернационалу, прецењујући, у осталом као и цео свет тада, њену снагу, као Гарибалди који ју је називао „сунцем будућности“, и верујући у брзину њенога пуног успеха. 1870, у чланку Друшливена и полишичка борба у Еврошњ он поздравља Интернационалу као велику силу нових времена, као први нацрт блиске будућности рода људског. Пошто је дао кратку историју њеног постанка и рада, и, по одлукама бриселског и базелског конгреса, изложио њене главне идеје, додаје: „Јасно је из овога што сам у кратко казао из решења Интернацијонала, да је ово партија која хоће да уреди друштво на новим научним начелима. Она хоће у главноме да се народ организује као друштво радника (у најопширнијем смислу те речи), она хоће да сваки члан народа живи својим сопственим радом а не на рачун другога, а у исто време да цео народ ујемчи сваком свом члану образовање и оруђе за рад, без чега је немогућ развитак свију способности човека...“ Он Интернационали даје значај великог и историјског препорођајног покрета, и у једноме писму из 1870 пореди људе у њој са апостолима првобитнога Хришћанства. Он констатује њене нагле и огромне успехе: „она покрива сав образовани свет својим много-

1 Одеовор Д-ру Владану Ђорђевићу, стр. 25. 2 Целокупма дела, књ. 1, стр. 1917—1715. 10%