Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

154 ЈОВАНСКЕРЛИЋ

из априла 1869. За Маркса је знао посредно и непосредно, посредно из адреса и из резолуција конгреса Интернационале, у којој се Марксов утицај постајао све јачи, („Маркс, писао је Марковић, данас има највише присталица у Интернационалу“) и из немачког социјал-демократског органа Уо о зтаа-а, а непосредно из самих Марксових дела. У једном од ранијих чланака својих, у Друштшвеној ч толигаичкој борби у Европи, он помиње Маркса међу писцима који заступају „научну социјалистичку теорију, која се оснива на начелима“, и том приликом наводи прву свеску Марксова Капишала. У последњој полемици са Владимиром Јовановићем, он му замера што му је остао „сасвим непознат научни рад Карла Маркса, Енгелса идр. који су на основу тачног научног испитивања уништили сасвим демократску науку о друштву, а поглавито њену основну науку — политичку економију.“ У њиним списима вели он, налазе се аутентичне „сувремене теорије о социјализму“, какве је доцније Интернационала популаризовала.“ У једном писму из пожаревачког затвора он тражи од П. Тодоровића да му пошље Катштал да попуни нека места о „подели рада у фабрикама, која су код Мила непотпуно изнесена“. Иначе, он Маркса непосредно ретко наводи. И ако су га руски и српски бакунисти сматрали за марксиста, он Маркса слабо помиње и чини више ограда од његових начела. У целом његовом покрету Маркс се, у опште, слабо преводи. Превод Колмунтстичког манифеста, изишао 1872, а исте године Радник је донео (бр. 26—30) Шта је то раденички дан (по Карлу Марксу, даз Карта).

Као опште идеје Интернационале Марковић прима пуно Марксових идеја: његово детерминистичко-економско схватање друштвених борби, материјалистичко схватање историје, супротности између буржоазије и пролетаријата, критику буржоаске производње и буржоаске цивилизације, концентрацију капитала, историјску мисију пролетаријата,

1 Социјаливам ила друшлавено питање, Рад, 1874, стр. 148.