Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 155

схватање силе као бабице старога друштва. Он јеу 1870 толико у Марксовим идејама да говорећи о Марксу пише: „Он је први показао пролетаријату пут којим може решити социјално питање, а то је да се пролетаријат свију земаља организује као једна партија“. „Строги непреклони закони историјскога развитка“ о којима он говори, у главном су закони које је Маркс утврдио. Сасвим у духу Комунистичког матлифеста, пише он: „Социјалисти и комунисти не позивају се на неко уображено братство свију људи, на њихова природна права и на друге сањарије, већ просто на економски рачун“. Када је имао да излаже „начела радничке партије“, и сувременог социјализма, он је то чинио по званичним публикацијама Интернационале, које је Маркс ако не сам писао а оно увек инспирисао. „У овим списима, вели Марковић, изложен је последњи развитак сталешке борбе у Европи у разним земљама, и формулисана је тежња четвртог сталежа као што ју је он данас сам разумео.“

Марковић је уважавао Маркса као мислиоца, али му је чинио велике и основне замерке, и у критичном схватању социјалистичке борбе и целог радничког покрета толико се размимоилазио са њиме да се не може назвати марксистом. У једном интересантном писму Нинковићевој, од 12 јула 1871, он назива Маркса „главом (по уму) данашње радничке партије, мислиоцем до крајности логичним у својим хегеловским законима друштвеног развитка“. Маркс изврсно и јасно показује како је стварање пролетаријата неминовна последица капитализма и да је прва потреба социјалистичке борбе класинска организација пролетаријата са првим задатком задобијања политичке моћи. Али тако уско схватање социјализма ограничава се само на земље индустријски развијене, и где већ постоји дубок и непремостив јаз између буржоазије и пролетаријата, као што је случај у Енглеској. „Они тврде да „Историјски закон“ захтева да ишчезне

1 Целокупна бела, 1, 148.