Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 15:

витка оног друштва, заиста су тачни. Али шо нису закони човечанског брушлава у отшше. Не мора свако друштво проћи кроз све оне ступње економскога развитка, којима је прошло индустријално друштво, н. пр. у Енглеској, које је К. Маркс имао поглавито у виду. Да су енглески радници били у другом положају и на другом ступњу свести, кад је код њих пронађена и уведена машина, они сигурно не би допустили да се развије „капиталистично“ газдинство до крајности, па тек онда да мисле на друштвени преображај, већ би то учинили много пре. Овим хоћемо да кажемо, да једно друштво може преобразити своје газдинство основано на малој својини и увести најсавршенију машинску производњу, а да не мора пролазити кроз „пургаторијум“ капиталистичке производње“ 1

У опште, Марковић радничко питање и схвата у много ширем и слободнијем смислу: за њега је то опште питање „како да се народни рад тако устроји (организује), да и производња буде снажна и подела тако правична, да сваки члан својим радом може живети у благостању“. Тако схваћено „право раденичко питање“, како га је Раденик вазда разумевао и излагао, јесте „најважније питање за све чланове једног друштва, за све народе без разлике, па разуме се и за Србију“. Питање о односима пролетаријата и капиталиста, борба класа, „питање о најамништву“ које је за Маркса било главно и основно, за Марковића је само један део целокупног радничког питања“. „Оно, вели Марковић, може бити на првом месту у свакој земљи, где је подела између радника и капиталиста у велико развијена; али у земљама где тога нема или га има врло мало, н. пр. код нас, питање о најамништву може бити на последњем месту“.“ Према томе, о Светозару Марковићу као приста-

1 Начела народне екопомије, стр. 20—21. 2 Целокуина дела, 11, стр. 114—116,