Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 159

У опште, утицаји западнога социјализма, израђеног за индустријски пролетаријат великих капиталистичких земаља, код Светозара Марковића су више теоријске но практичне природе, и у сваком случају долазе иза утицаја рускога социјализма, социјализма по Чернишевском, израђеног за велике масе сеоског народа у аграрним земљама као што су Русија и Србија. Нарочито на пољу практичке акције Марковић се издваја од Маркса и од социјализма Интернационале, и на основу идеја Чернишевскога ствара нов, „шири програм“ рада за Србију.

ГЛАВА Х! ПРАКТИЧНИ ЕКОНОМСКИ ПРОГРАМ.

КООПЕРАТИВНИ ПОКРЕТ КОД ЕВРОПСКИХ СОЦИЈАЛИСТА око 1870. == КООПЕРАТИВНЕ ИДЕЈЕ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА. —— СЕЉАЧКО

ПИТАЊЕ. —— РУСКИ АГРАРНИ СОЦИЈАЛИЗАМ. — из ПАТриЈАРХАЛНОСТИ У КОМУНИЗАМ. —— СОЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД НА СЕПСКОМЕ СЕЛУ. —- СЕОСКА. ЗАДРУГА. _— ИСТИЦАЊЕ

ПОЛИТИЧКИХ ПИТАЊА НАД ЕКОНОМСКИМ.

Као једно од најглавнијих и најлакших средстава за остварење социјалистичкога програма у Србији, Светозар Марковић је сматрао кооперацију, цео један разгранат систем произвођачких и потрошачких дружина.

Кооперација се тада почела схватати као велико оруђе социјалнога напретка у опште, и у извесним социјалистичким круговима у њој се гледао почетак, прво, делимично остварење социјализма. 1848 године у Француској, када се озбиљно схватило начело Луја Блана, „организације рада“, кооперације су почеле ницати на све стране. За кратко време основало се преко 200 радничких задруга, којима је држава притекла у помоћ са 9,000.000 динара. Те задруге нису имале успеха, и 1865 било их је свега 4 у животу. Шездесетих година, под Прудоновим утицајем, јавља се нов кооперативни покрет, који толико заноси радничку класу, да су се револуционарни социјалисти као стари Бланки почели бунити про-