Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 161

света, вели он, који би хтели да се приме учешћа у организацији рада код нас, могу по овим начелима удеСити правило за сваку занатшлиску задругу у своме месту према својим потребама.“ Он почиње рад са занатлијама, али не демагошким и реакционарним заваравањима да је могућно вратити средњевековне еснафе, но на против у напредном смислу, тражећи укидање застарелих еснафа, и модерну организацију занатлијства, стручно образовање, прилагођавање новоме духу и новим потребама времена.

У чланку Наше удруживање он је опширно разложио своје идеје и програм рада на пољу кооперације. Он предвиђа проиавођачке дружине, кооперације за заједничку производњу. Оне, пре свега, спасавају зависног и сиромашног малог занатлију од капиталиста, купујући по јевтиној цени, непосредно и из прве руке сирови материјал за прерађивање. Удруженим снагама и капиталима занатлије су у стању да технички подигну своје занате, да уведу савршеније алате и машине, и да спреме, шиљањем на страну, технички усавршен подмладак. На тај начин би се, без помоћи великога капитала и без опасности коју он повлачи за собом, створила „мануфактурна велика производња.“ Произвођачке задруге помажу занатлију као произвођача, а потрошачке задруге га помажу као потрошача, укидајући посреднике, и дајући му непосредно добру и јевтину робу. Те задруге не треба да остану само на недовољној приватној иницијативи, но и општине, нарочито сеоске, треба да отварају општинске дућане. Као што се види, Марковић прихвата Ласалову идеју да социјална целина свима средствима треба да потпомогне кооперативни покрет, само он се не обраћа на државу, јер у својим федералистичким идејама не мари много за њу, но на општину, која је за њега најповољнија форма социјалне организације.

2 Целокупна дела, Ш, 85. СВЕТОВАР МАРКОВИЋ 1