Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 168

У његовим очима сељаци у Србији су материјално оно исто што су радници на Западу, шта више њихов положај је гори, и беда већа.: Одиста, у Србији око 1870 године осећала се знатна економска криза на селу. У низу чланака Од куда долази налша сиромашлимна“ Марковић је указао на непосредне узроке те домаће кризе: општа новчана криза у Европи, чињеница да су имућни људи у Србији уложили много новаца у куповину турских добара после 1867, што је изазвало реткост и скупоћу новаца у земљи. Али он нарочито истиче као главне узроке општег народног осиромашавање: бирократско устројство модерне српске државе, која од народа више узима но што даје, а у вези са тим и зеленаштво. Марковић је, како је то доказао ГР. Слободан Јовановић, дао претерано црну слику економског стања српског села, уопштавајући сувише, претерујући готово редовно. Распадање старих задруга било је изазвало потрес у народном животу; народ, одржавајући старе и скупе обичаје, више је трошио но што је привређивао, и прибегавао је зеленашима, који су скупи редак новац у земљи давали под отмичарски интерес. Цео свет је тада осећао потребу закона који ће сељака штитити од лакоумног задуживања и зеленашке експлоатације. Марковић је узео на се да прикаже бедно стање сељака и економно пропадање Србије. Он се служио податцима само од три године, 1863—1865, од којих су две биле неродне; затим, економско стање Србије ценио је искључиво по извозу појединих артикала, не водећи рачуна о другим артиклима. Он као јак аргуменат истиче опадање сточарства, ма да то није значило сиромашење земље, но на против да је услед рашћења становништва ратарство потискивало сточарство. Марковићу је требало за његову социјалистичку критику и акцију да стање сељачког сталежа прикаже очајним и да нацрта застрашавајућу слику

1 Целокупна дела, УП, 27.

# Јавност, 1878, бр. 3—9.

3 Оветозар Марковић, Београд, 1908, стр. 21—85, 37—47, 116