Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

164 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

злочина бирократске државе. Стварност га је у том смислу демантовала. Сељак није пропао, но се напротив подигао, и ако данас Србија није „рај сиромашнога човека“, како су певали плаћени панегиричари, и ако се у њој почео вршити процес пролетаризације на селу, ипак је она и ако најнасељенија —, једина земља на Балкану која нема емиграције. Извоз и увозу њој стално расту, и њено економно напредовање је истина коју нико не спори. Али, Марковић је био убеђен да је Србија на рубу пропасти, да је сељак пошао у бескућнике и просјаке, и зато је на прво место ставио сељачко питање.

За њега је сељачко питање било капитално питање. Сељак је био број са којим се морало рачунати и сила са којом се могло радити. „Маса народа је сељак-сопственик. Ваљда се не мисли да сељак сам себе „експроприра“. То је већ логичан апсуррд а у практици то је проста будалаштина“. Марковић обраћа толико пажње сељачком питању да у основу његов социјализам, у колико има социјализма, личи на аграрни социјализам. ИМ зато што је сељачком питању у Србији и из теоријских и практичних разлога давао толико значаја, зато је напустио пролетерски програм Интернационале и усвојио руски сељачки социјализам, како су га прво формуловали Герцен и Чернишевски, нарочито Чернишевски.

Руски аграрни социјализам је прилично сложена по-

јава. Као што су стари немачки националисти и либерали.

из почетка ХЈХ века идеализовали Тацитову и тевтонску Германију, проповедали мржњу на модерну, француску културу, и тражили да сувремену Немачку врате том узору, тако су руски славенофили, идући за њиховим романтичарским примером, идеализовали старо Словенство, старе нарави и врлине, проповедали мржњу на културу „трулог запада“, величали руског сељака, који је сачувао нетакнуте старе словенске традиције, проповедали култ „простаго, чернаго народа“. Герцен, који

1 Писма М. А. Бакунина кљ А. И. Герцену и Н. П. Огареву, коментар М. П. Драгоманова, стр. 416—417.

ера