Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

<=

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 165

је иначе био толики противник реакционарних славенофила, прихвата ту њихову идеју, и као и они мисли да су латински и германски народи заморени и исцрпени, огрезли у традиције и у рутину, и да ће Словени, као што је предсказивао Хердер, донети нову и свежу крв, подмладити и препородити човечанство. После велике демократске и социјалне катастрофе од 1848, Герцен губи сваку веру у препорођајне силе Западне Европе, „старога света“, и сва његова нада окреће се младој Русији, која носи у себи толико снаге будућности, нарочито здравом инстинкту руског сељака. Од 1850 у низу књига, нарочито у Руссктћ нарофљ им соцлализмљ (1861) и Старљић марљ и Россћа (1854), он заступа мишљење да западни свет није у стању да се ослободи буржоаске цивилизације, и даће Словени, у првом реду Руси са својим општинском својином, са „миром и артелом“, извршити социјални преображај човечанства. И у томе правцу аграрнога социјализма словенских општина лежи „огромна будућност Словена“.: Ту Герценову „социјалистичко-славенофилску философију“, како је назива М. Драгоманов, прихватио је Чернишевски, а са њим и готово сви руски социјалисти шездесетнх и седамдесетих година. Чернишевски је у свом делу Критика пребубтоидени тпрошивљ обцитнаго зе„левладћнља показао колики је историјски значај, иу прошлости и у будућности, руске општинске својине, верујући тврдо да ће она спасти Русију од „болести пролетаријатства,“ и сву наду полажући у дубока осећања сељачке масе која су се тако манифестовала у сељачким устанцима ХУП и ХУШ века. Када је 1861 укинуто феудално право у Русији, социјалисти су били у јавности представници сељачких интереса и нарочито се заузимали

5 А, Тунљ: Исторга револоцљоннаго движеенља вљ Россћи, стр. 81. — Писвма К. Дм. Кавелина и Ив. 0. Тургенева кљ Ал, Пв. Герцену, Сљ обљаснителљиими примђчанами М. Драгоманова. Женева, 1392, стр. 162-—–165 — Г. В. Плехановђ: Н, В. Чернљишевскит, стр. 168—171.