Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

166 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

за одржавање и проширивање општинске својине, која је у њиховим очима била почетак национализације земље и прва клица социјалистичког друштва. Од 1870 године не сматра се више за главну циљ интелектуална пропаганда међу школском младежи, но „одлажење у народ“, буђење заспалих народних маса, „сејача и ранитеља“ руске земље, како вели Некрасов, припремање велике „мужичке револуције“. Сви руски социјалистички програми из почетка седамдесетих година задржавају идеју Герцена и Чернишевскога: да је руска општинска својина клица социјалистичке својине, и да њу нарочито треба неговати. Програм заграничне групе листа Народног Дфло из 1868, који су саставили Бакунин и Н. И. Жуковски, тражи да земља припадне „земљорадничким општинама“. У Програму руске секције Међународног Удружења Радника истиче се како је „руски народ у свима временима тежио остварењу великих начела, која су прогласили међународни раднички конгреси: ка општинској својини земље и оруђа рада.“ У програму листа Впередф из 1873 излаже се да основица руског социјалног живота, на којој се по сувременим захтевима може подићи будућност руског народа, јесте „сељаштво са општинском својином земље.“ Развити сељачку општину у смислу општег обрађивања земље и општег коришћења њеним производима, створити од општине политички елеменат руског друштва, утопити приватну својину у општинску својину, образовати сељака у том смислу, то је „специјално руски циљ, на коме треба да ради сваки Рус, који жели напретка својој домовини“.

Марковићу је тај „специјално руски циљ“ изгледао у исти мах као и специјално српски циљ, и социјалистички рад у Србији он схвата потпуно исто онако као што су схватали руски социјалисти његова времена. Код западних социјалиста он није нашао интересовања за се-

1 Г. А. Куклинђ: Итоги револљошћоннаго движенља 6љ РОсећи за сорокљ лттшљ (1962—1902 г. г.), стр. 9, 16, 17.