Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 167

љака. Од старијих социјалистичких писаца, сем фуријериста и Пјера Леруа, нико не води рачуна о сељаку, и 1848 када се говорило о радницима увек се мислило на раднике велике индустрије. Код руских социјалиста Марковић је нашао не само велико интересовање за сељаке, но лака и примамљива решења сложеног сељачког питања. Он, који је иначе јасно видео разлику између патријархалности и демократизма, дао се завести својим руским учитељима, и са убеђењем је тврдио да су мир, артел и задруга докази надмоћности словенске цивилизације. „Те установе, примећује сасвим тачно Г. Слободан Јовановић, нису биле чисто словенске у том смислу, што би их имали само Словени и нико више. Њих су имали тако исто и западни народи, и ако су се у Марковићево време оне виделе само код Словена, а не и код западних народа, то је било стога, што су се ови последњи уздигли на један виши ступањ цивилизације, на коме су те установе морале ишчезнути. Оне нису сведочиле о оригиналности Словена већ о њиховој слабој цивилизацији“ а

Марковић је био толико ушао у идеје руске „социјалистичко - славенофилске филозофије“, да то није опажао. Руски социјалисти су доказивали да млада људска друштва не морају проћи кроз исте ступње економска развића кроз које су прошла стара друштва, да разум, социјално искуство и просвећена воља треба да имају значаја у социјалној еволуцији, и да Русија не мора проћи кроз фаталну фазу капиталистичког развића и одболовати „болест пролетаријатства“, но да, развивши своје патријархалне облике својине, мир и аршел, може прескочити капитализам и ући непосредно у социјализам. Марковић је био тврдо убеђен да се тако, „на основу сувремене науке“, може дићи „ориђинална словенска друшливена зграда“3 У једном писму од 924 де-

1 беотбев Кепатд: Га ВБбриђидиг де 1848 Ргбјасв де А, М етапад. Рагћв. Р. 240.

2 Светозар Марковић, стр. 112—118.

8 Целокупма бела, УТ, 166.