Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

168 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

цембра 1868, он разлаже сву корист коју би Срби имали ако би подизали своју државну и друштвену зграду „на непоквареном темељу, а на основу сувремене науке“: „Ми би тако избегли (и ако не сасвим, а оно у многоме) она страшна зла, која једу друштво на Западу: пролетаријат, страшну безнаравственост и поделу народа на пролетаријат... крваве кризе што се тамо догађају у последњем столећу скоро сваке 20 године“. |

Тај лек је у сачувању установа патријархалнога комунизма, какав се задржао на селу и код Руса и код Срба. „По моме мишљењу, вели Марковић, за наше околности најбоље је руска отишинска својина“. Али, у недостатку рускога мира, који је шира економска организација, Срби имају задругу, а „сувремени економски идеал веома је близак у начелу строју који постоји у задрузи“ = У целој Србији на Истоку он идилички описује доба задруге, у којој је било све што је ваљало, и која је била извор „поезије, среће и задовољства какве нема у слободној Србији“. Задругу треба не само сачувати од пропадања, но је треба подржати, развити у сувременом правцу, проширити је и цео економски строј земље удесити у њеном смислу. Тако ће Србија без трзавица и без болова прећи у социјалистичко друштво, тако ћемо

1 То Марковићево мишљење дели и Елизе Рекли. Говорећи о Србији, у свом славном делу Га Тетте еђег ћоттез (Рат5, 1875, Т. [, р. 286), он помиње како посланици у српској скупштини старају седа сешто више поштује „словенско начело заједничке својине земље“, „Они у томе са разлогом виде најсигурније средство да сачувају своју земљу од навале пауперизма“. Слично мисли и Емил де Лавле (Ре да ртортзефве еђ ае зез јотте; ртипзирез. Рата, 1874, р. 217). Говорећи опширно о српској задрузи, он пстиче њену „врло корисну улогу у политичкој организацији“. „Што се Србија тек ослобођена, тако ванредно прилагодила готово републиканском режиму и систему самоуправе које би тешко поднеле многе западне државе, то доказује да су Срби изучили се потребним врлинама да живе слободни и да сами собом управљају“.

2 Јавност, 1878, бр. 20. Зеленаши и законски предлог 0 зџест дана ораће земље.

дана

паран